Bombaš je imao nepunih 20 godina kad je 1968. preko poznanika Ante Penavića stupio u kontakt s emigrantima iz Nemačke i postao član ustaške organizacije Hrvatski oslobodilački pokret.
Ove jeseni navršilo se 53 godine od kada je Miljenko Hrkač, pripadnik organizacije Hrvatski oslobodilački pokret, osuđen na smrt streljanjem zbog podmetanja dve bombe u Beogradu.
Večernju predstavu od 20 sati u gornjoj sali bioskopa "20. oktobar“ na početku Balkanske ulice u Beogradu tog 13. jula 1968. prekinula je eksplozija. U njoj je poginuo Savo Čučurević, devojka Magdalena Novaković ostala je bez obe noge, a 76 ljudi je ranjeno. Dva meseca posle eksplozije u bioskopu, 25. septembra uveče, eksplozija u garderobi Železničke stanice povredila je više osoba.
Saslušavanjem članova ustaške emigracije, jugoslovenske službe bezbednosti dolaze do Miljenka Hrkača i hapse ga zbog podmetanja bombi. Ovaj tesar iz sela Mokrog kraj Lištice, kraja u Hercegovini poznatog po nacionalizmu, imao je nepunih 20 godina kad je 1968. preko poznanika Ante Penavića stupio u kontakt s emigrantima iz Nemačke i postao član ustaške organizacije Hrvatski oslobodilački pokret.
Miljenko Hrkač u napuštenom bunkeru pokraj Maribora obučavan je za rukovanje eksplozivnim napravama, a u Štutgartu je završio i specijalni kurs za diverzante. U leto 1968. u Beograd, koji je tek preturio preko glave studentske proteste, dolaze iz Maribora Hrkač i Penavić, i donose eksploziv sa satnim mehanizmom. Na dan napada na bioskop, u parku preko puta hotela "Moskva“ povezuju eksploziv s baterijama i mehanizmom za paljenje, a onda Hrkač kupuje kartu za predstavu u 20 sati i ulazi u salu. Minu, punjenu čeličnim gelerima, postavio je između naslona i sedišta broj šest u 16. redu, i na sredini projekcije napustio salu.
Desetak minuta kasnije, u 21.05, odjeknula je eksplozija.
Hrkač je kasnije priznao da je u avgustu rukovodiocima Hrvatskog oslobodilačkog pokreta, Ivanu i Niku Kovačiću, podneo izveštaj o diverziji i položio zakletvu na vernost. Za podmetanje mine u bioskop dobio je 2.500 nemačkih maraka. Početkom septembra vratio se u Jugoslaviju. Opet sa Antom Penavićem, 25. septembra u jedan sat po ponoći, u parku pored Železničke stanice povezao je minu sa satnim mehanizmom, stavio je u torbu od skaja, i dao je Penaviću da je on preda u staničnu garderobu.
U ovoj eksploziji nije bilo mrtvih.
Na osnovu sopstvenog priznanja, Hrkač je 2. oktobra 1969. osuđen na smrt streljanjem. Posle žalbe odbrane, 1970. suđeno mu je ponovo i tada on kao glavnog krivca navodi rođenog brata Božu. Tvrdi da je krivicu prihvatio jer su mu rekli da je "maloletan i da zato neće biti osuđen na smrt".
Presuda je, međutim, opet - smrtna kazna.
Opet žalbe odbrane i novo suđenje. Održano je u decembru 1975. i bilo je zatvoreno za javnost. Do danas niko s njega nije skinuo oznaku "strogo poverljivo". Pretposlednjeg dana 1976. godine presuda postaje pravosnažna, a onda i Predsedništvo SFRJ odbija Hrkačevu molbu za pomilovanje.
U zoru 10. januara 1978, u četiri sata, u krugu Centralnog zatvora u Beogradu, nad Miljenkom Hrkačem izvršena je smrtna kazna. Vest o tome nikad nije objavljena u štampi.
(MONDO)
