Vladimir Jagar je veliki oficir koji je preminuo 2019. godine, a ostaće upamćen po tome što je odbio da izvršava zločine koje mu je naredio hrvatski general Martin Špegelj. Rođen je u selu Stari Gradac kod Virovitice u hrvatskoj porodici, gde je i odrastao. Njegov otac Karlo Jagar bio je bivši partizan i bivši jasenovački zatočenik, jedan od retkih koji je preživeo proboj iz logora 22. aprila 1945. godine.

Posle završene škole Vladimir je upisao Školu rezervnih oficira u Karlovcu, a stalan posao u JNA dobio je tako što se istakao na jednoj vojnoj vežbi. Njegov otac bio je ugledan čovek, pa je možda i to uticalo na odluku da ga prime u vojsku kao redovnog oficira.

Početkom jeseni 1990 stvari počinju da se komplikuju. U to vreme on je na položaju oficira za bezbednost u virovitičkom garnizonu u činu kapetana. Za to vreme u Jugoslaviji se događaju krupne promene. Uvođenjem višestranačja na vlast u Hrvatskoj dolazi proustaški HDZ, a ministar odbrane tadašnje SR Hrvatske postaje Martin Špegelj, bivši partizan, Titov nekadašnji general i sused i prijatelj Vladimirovog tada već pokojnog oca Karla.

Martin Špegelj, njegov doskorašnji komandant, partizan i porodični prijatelj, počeo je da ga vrbuje negde oktobra 1990, kao i druge starešine Hrvate u JNA, za budući rat protiv JNA. Jagar bi imao ulogu da ide po stanovima oficira i ubija ih pištoljem čim otvore vrata. Kako je rekao, tada se setio da mu je otac Karlo za života rekao da se čuva Martina jer će prvom prilikom preći "na drugu stranu''.

vladimir jagar partizan 2.jpg
Facebook/printscreen 

Nakon što ga je obuzela tuga zbog onoga što mu je Špegelj ponudio, Jagar nije hteo da čeka. Odmah je obavestio upravu tadašnje Kontraobaveštajne službe JNA, a dogovoreno je da operaciju raskrinkavanja Špegeljeve grupe vodi general Aleksandar Vasiljević. U međuvremenu, Jagar je namamio Špegelja i njegove saradnike januara 1991. na sastanak u njegovoj rodnoj kući u Starom Gradcu, tako što je postavio skrivenu kameru sa mikrofonom. Špegelj je iznosio tada planove o nelegalnom naoružavanju hrvatskog MUP-a preko Mađarske, kao i o planovima o blokadi objekata JNA po Hrvatskoj kad počnu sukobi. Taj snimak televizija je objavila 25. januara 1991. posle Dnevnika i cela zemlja je bila u šoku. Neki od aktera su uhapšeni, ali ne i sam Špegelj. 

Nakon raskrinkavanja Špegelja, za Jagara nije više bilo bezbedno Hrvatskoj, pa je u međuvremenu prekomandovan u Beograd. Kuću u njegovom selu ubrzo su minirali hrvatski šovinisti i to je prva minirana kuća u tom ratu od strane Hrvata - ironično, kuća baš jednog Hrvata. Unapređen je u čin kapetana prve klase i dobio je orden, a u vojsci je ostao do maja 1992. kada je Milošević smenio sve nesrbe u JNA, kao i Srbe i Crnogorce koji su bili projugoslovenski opredeljeni, pa tako i šefa KOS-a, pomenutog Vasiljevića. Vladimir Jagar suspendovan je tada iz JNA pod optužbom da je hrvatski špijun.

Penziju nije mogao da ostvari sve do 1998, a do tad je sedeo kući i primao smanjeni iznos plate. Vojni stan u kom je živeo vojska mu nije dala da otkupi sve do demokratskih promena. Stizale su mu i glasine da se u Hrvatskoj sa zadovoljstvom priča o njemu da živi u Srbiji kao prosjak. Zbog svega toga postao je srčani bolesnik. Iznenada je preminuo 19. februara 2019. godine i sahranjen je Novom bežanijskom groblju u Beogradu.

(MONDO/Kurir)