INTERVJU! PROGOVORIO SRPSKI VUK SA VOLSTRITA - Šta nas čeka? Preti nam scenario iz sedamdesetih, a to je bila KATASTROFA

Vladimir Đukanović je studirao filozofiju i ekonomiju na DePauw univerzitetu u SAD. Najveći deo svoje karijere proveo u JP Morganu. Na Volstritu je radio 11 godina. Posle uspešne karijere u finansijama u Njujorku seli se u London gde formira investicioni hedge fond. Nekoliko godina kasnije se vraća u Srbiju gde je investitor u nekoliko industrija. U ekskluzivnom intervjuu za MONDO Đukanović govori o tome šta nas čeka na ekonomskom planu, kako će se to odraziti na cene osnovnih životnih namirnica a kako na rate kredita, šta se to dešava u Ukrajini, zašto Vladimir Putin ne želi da pusti Donbas i šta je ruska doktrina u narednih 10 godina.

Sve te kompetitivne prednosti koje su se globalni iskristalisale u poslednjih 30-40 godina će nestati. Na primer, ti prodaješ te kamere po celom svetu, jer si stručnjak za to. Najveći si ekspert i imaš najbolju cenu. Ja ako te blokiram da mi prodaš kameru, moram da napravim svoju. Vidi, svako može da napravi ovu kameru, samo je pitanje po kojoj ceni. Ja se sprdam i kažem kako mogu 'na keca' da napravim S klasu, samo što će koštati dva miliona dolara. Zatvorim srpsko tržište, samo ja pravim S klasu i voziće automobile 100 Srba. Ali takav način života smo živeli pre 150 godina."

Čini li ti se da ovde ljudi ne shvataju kako "tamo neki rat u Ukrajini" utiče na to da i ovde skoči ovde cena paštete u prodavnici? A to je ta povezanost o kojoj govoriš.

"Apsolutno. Ljudi kukaju kod nas kako mi ne proizvodimo mleko. Pa evo kralju uzmi ti kupi krave, pa proizvodi mleko kad si toliko pametan. Neisplativo je, zato što neko drugi u tvom okruženju napravi to mleko jeftinije. Evo, pravi ti mleko. A svi se sete mleka kad ga nema u prodavnici. Pa kakve veze ima, nema ga. Što reče kraljica Antoaneta – pijte jogurt".

Ovde se ljudi ne sećaju tih sedamdesetih o kojima govore, svi uglavmnom pamte onu svetsku ekonomsku krizu tokom dvehiljaditih.

"Ljudi koji pamte sedamdesete imaju danas sto godina. Ja sam rođen 1972, šta ja da pamtim. Moja majka pamti taj period a ona ima 75 godina. I ti ljudi koji pamte sedamdesete nemaju više operativnu ulogu u društvu. Oni nisu ekonomisti, nisu ministri, nisu vlasnici biznisa. A i ako jesu, oni su penzionisani. I sada svi ovi analitičari sa kojima radim, moja generacija koja bi trebalo da je u nekom svom vrhuncu karijere, veze nemaju kako da se borimo sa ovom krizom. Mi smo zadnjih 30-40 godina živeli u uslovima velike globalizacije i niskih kamatnih stopa. Kada je lova jeftina, svaki projekat je isplativ".

"Ti kažeš – 'Ma da, ova kafana će zarađivati 10 posto, mogu da pozajmim lovu na 2 posto, zaradiću 8 posto'. Kamate skoče na 12 posto i ti si negativan, ne možeš da otvoriš ovu kafanu. Nisi angažovao majstore, nisi kupio pločice i tapete, nema prometa, nema ekonomije, ekonomija pada. Tebi sa povećanim kamatnim stopama investicije staju, jer se ne isplate. Kako Centralna banka poveća kamatne stope, tako ti odeš u banku i imaš veću kamatu. I onda sebi kažeš – Pa čekaj, zašto da se drndam da vodim kafanu za 10 posto, kad mogu da dobijem kamatu u banci od 7 posto, a da ne mrdnem i jako mali rizik imam".

Sad se pominje EURIBOR, svi guglaju da vide šta je to. Odjednom rate kredita rastu. Koja je tvoja procena – jesmo li mogli ovo da očekujemo i šta će biti u budućnosti?

"Apsolutno, kamate će biti 10, 15, 20 posto za par godina. Ja opet apelujem na Centralnu banku – dižite referentnu kamatnu stopu na 5-6 posto, što pre. Među srpskim menadžerima vlada neki osećaj da će kamata u sledećih 12 meseci biti 6 posto. Što brže podigneš referetne kamatne stope, obuzdaćeš inflaciju. Nema magičnog štapića kojim se to rešava. Kad digneš kamatne stope usporava ti se rast ekonomije, ali obuzdavaš inflaciju".

Šta to znači za čoveka koji je digao kredit za stan? "Ako ti je rata sada 300 evra ona će ti biti 350, pa 400, pa 450, pa 500".

On dakle može da očekuje da mu ta rata kredita "dogura" do tih 500 evra? "Može, ako nije potpisao fiksnu kamatnu stopu što ja uvek ljudima preporučujem. Ona je u početku uvek skuplja ali kad uzimaš kredite na 20-30 godina, to je preporučljivo. Kad EURIBOR dođe na 7-10 odsto, onda kad dođe još 2,5 odsto, što naplaćuje banka, plus još nešto i eto kamate na 15 odsto. Kad pozajmiš 100.000 i kamata ti je 2 odsto, ti godišnje kamatu platiš 2.000, a ovako moraš da platiš 15.000".

U jednom periodu vladala je pomama za kreditima, govorilo se da su kamate nikad povoljnije i čini se da su svi digli stambene kredite. I šta sad? "Ja se ne brinem sa te strane za srpsku ekonomiju jer, iako neprirodno, ogroman broj nekretnina se u Srbiji prodaje za keš"

Kako to?

"Ima love. Evo mi dođemo ovde, popijemo kafe i neko to plati. E sad ako si ti neki beskućnik onda kažeš 'kako ste bre dali hiljadu dinara za to, jeste li vi normalni?'. A ti ga gledaš kao da je lud. Pa i ovaj što je kupio stan za milion i po u Kuli Beograd... ti lupaš glavu kako zašto – ma zna on dobro zašto je to uradio",

Stalno govorimo o "dve Srbije" – jesu li onda to te dve Srbije, gde jedna ide po tržnim centrima i iz njih izlazi sa po šest kesa, vozi skupa kola i kupuje stan u Beogradu na vodi, a druga Srbija se hvata za glavu jer rata neće biti više 250, nego 300 evra? Koja je slamka za opstanak za tu drugu Srbiju?

"Slamka za opstanak je taj da je Srbija i dalje socijalna država sa ogromnim socijalnim davanjima. Mi smo po svetskim standardima sa nekim srednjim prihodima, ali smo socijalna država. Imamo subvencionisanu struju, imamo subvencionisanu hranu, imamo stopostotno subvencionisano obrazovanje. Sve je to ogroman luksuz. Obrazovati tvoje dete na Beogradskom univerzitetu bez da daš jedan dinar je ogroman luksuz za jednu državu. Mi smo malo ko seoski baja koji voli da ode u kafanu pa da 'izgrmi', a onda od od ponedeljka do četvrtka 'Jao, šta ćemo'. Bogate države to mogu sebi da priušte. Amerika to može, ali ona to ne radi. Amerika tera svakoga da plati svoje izuzetno skupe visokoobrazovne institucije. A jedna Srbija smatra da to sebi može da priušti".

Znači - ponašamo se kao Švajcarska a nismo Švajcarska?

"Ljudi, ne znate koliko vam je dobro. Nemate pojma koliko vam je dobro, imate hranu, imate selo, sarmu, babu, dedu… idi sad u San Francisko i vidi kako čovek živi u 20 miliona dolara i preskače ove beskućnike koji su tu oko njih. Srbija se odlučila za taj model. Nama je i dalje pola ekonomije u državnim rukama. Vidimo šta se dešava u EPS-u, vodovodu. To su sve krš firme jer su državne firme. EPS ima osam puta više zaposlenih nego normalna firma koja proizvodi tu količinu struje bilo gde u svetu. Ti dakle zapošljavaš ljude da bi prvog imali plate da bi mogli da kupe taj sir, kajmak i mleko. Ti ljudi ne rade na produktivnim mestima, oni se ne bore. Eto zaposliš se u EPS-u i šta ti ćeš kao da imaš neki fenomenalnu perspektivu, postaćeš neki neverovatan inženjer i promenićeš neko čudo. Ma nećeš. Ti ćeš u EPS-u da nađeš neki svoj lokalni tal, da uvaljuješ neke priče, da zavrćeš osigurače i da klepaš lovu".

Ali znamo koliko se ovde ježimo kad čujemo da nešto treba da pređe u privatne ruke.

"Samo se ježite, boli vas uvo i živećete ovako još sto godina".

To me negde podseća i ti kad si kao mlad kretao preko okeana, kada deo tvoje porodice nije blagonaklono gledao na to čime si ti rešio da se baviš.

"Pa da, prvo moj ćale je rekao – sine, a je l’ mora biznis? Nama su mozgovi oprani komunizmom. Zadatak svakog komunizma je da nema individualnih sloboda. Čim nema individualnih sloboda nema ni razmišljanja. Nema šta ti da razmišljaš, država će o tebi da se pobrine. Skoro sam držao neko predavanje na Kolarcu i rekao sam onoj deci – nemojte da slušate svoje roditelje, jer je velika šansa da su vam roditelji retardirani. Da su izuzetno neuspešni, da su im svi pogledi na svet katastrofa i da stalno čekaju šta će država da uradi. Onaj DŽFK je možda i ubijen zbog toga. Nemoj da pitaš šta država može da uradi za tebe, pitaj šta ti možeš da uradiš za državu. Ali ti nemaš njijednog Srbina koji se to pita. Ni mi kapitalisti, ni radnici. Srpska država je kao majka a mi smo deca narkomani. Mi se fiksamo, pravimo haos a ona radi jadna ko čistačica negde, 24 sata ne spava, lovu nam daje, hrani nas a mi samo – daj, daj, daj…"

"Ako čekaš da država nešto uradi, ubij se odmah. Skrati sebi muke jer je ogroman pakao da čekaš da država nešto uradi i obezbedi. Država je takva kakva je, a ti radi u okvirima te države ili idi. Meni sa 19 godina se nije sviđala država Slobe Miloševića. Bila mi je odvratna. Ja sam sa 19 godina svesno rekao da mene to ne zanima i sve dok je ta država takva kakva je, mene ta država ne zanima, pa može da mi bude otadžbina sto puta. Ako se ti budiš svako jutro besan na državu, pogledaj se u ogledalo. Tamo je samo jedan krivac – a to si ti. Za sve tvoje neuspehe i promašaje si ti kriv".

Znaš i sam koliko je rasprostranjen osećaj koji većina ima – "sve bih ja mogao, da su bile bolje okolnosti".

"To samo lažeš sebe. Znam ovde fenomenalne firme, znam ljude koji su se podigli iz blata koji su napravili fenomenalne firme. Ne volim da ih pominjem, ne vole oni da se pominju, jer smo u takvom okruženju, jer ne volimo ništa da kažemo. Ne volimo da kažemo istinu jedni drugima, ne volimo sebe da pogledamo u ogledalo, ne volimo svoju decu da pogledamo, pa da kažemo 'Vidi bre na šta ovo liči'. Stalno nam je neko drugi kriv i onda smo se i podelili. Imamo prvu Srbiju, ove ludake šatro nacionaliste, imamo ovu drugu Srbiju koji su još veći ludaci. I možeš da ih i personifikuješ – ovi prvi su ti personifikovani u Vojislavu Šešelju, ovi drugi u Latinki Perović. Dva ekstrema, dve katastrofe. A kad odeš na Petlovo brdo, 90 posto ljudi tamo su fenomenalni ljudi, pošteni ljudi koji rade. E to je ta treća Srbija kojoj se gadi i prva i druga Srbija. I ti ljudi treće Srbije će dići ovu zemlju. Iako sam u Njujorku bio neka vrsta zvezde, dugo sam se lomio da li da postanem javna ličnost ovde, jer nisam hteo da uđem u to blato tih prvosrbijanaca i drugosrbijanaca"

Gde ćeš i od jednih i od drugih čuti – šta ti znaš i baš si ti pametan.

"Vidi, njihova greška je što sam ja globalni ekspert i što sam ja poštovan u velikim finansijskim centrima, pa onda malo udare u te zidove. A i zato što nemam problema kada sretnem lopova da mu kažem – kralju, ti si lopov. Možeš da budeš levičar sto puta, ali si na sisi ove države godinama. Praviš neke filmove, pišeš neke usrane knjige na račun ove države i kukaš kako ti nije dobro samo zato što si luzer. Zato što nemaš tržište za svoj proizvod i onda ti je ceo svet kriv. Ovaj Šešelj napiše knjigu. Evo kralju napiši nešto o meni. Sad je postala fora u Beogradu, ako Šešelj nije napisao knjigu o tebi ti nisi faca. Alo bre, imamo gomilu ludaka u našem javnom diskursu. To su loši ljudi, neobrazovani ljudi. Ovi politički diskursi u Srbiji, pa to se ne zna ko je gluplji i neobrazovaniji. U svetu je osnovna stvar da imaš visoki IQ. Ne možeš da dođeš sa IQ 82 i onda da dve rečenice ne možeš da ubodeš. A o nekom obrazovanju, o izvlačenju argumenata iz naučnih činjenica, o tome da i ne govorim".

"Pogledajte beogradski univerzitet. Ja bih to zatvorio da sam vlast. Ej, prosek studiranja devet godina! To je nepotistički, korumpirani i nazadni sistem gde četvorogodišnje studije u proseku traju devet godina. Treba ga pod hitno zatvoriti. Neuspešni su. Zamisli ti radiš ovaj intervju, rok ti je na primer da ga pustiš u petak, a ti dođeš za tri godine. A mi pričamo o oktobru 2022. I ti se pravdaš kako nisi stigao, kako nisi napisao, pa kako snimatelj nije ovo ili ono. A neko ti kaže - Ej, ovo je 2025, čemu sad ovo? Ej, ti teraš decu da studiraju idiotske osnovne studije. Ubiješ ih u pojam. Ovde imaš one koji studiraju pravo 12-13 godina. On počne da radi kao pripravnik sa 33 godine. Ja sam u 33 godine već sve završio u Americi, imao 12 godina radnog staža, bio bog u svojoj disciplini".

Ali znam šta će sad mnogi reći – aha ok, ti si završio fakultet, prijavio si se na neka elitna radna mesta, i na jedno su te primili,  a ja sam isto završio faks ali mene nije niko primio nigde.

"Pa zato što nema potrebe za tobom. Dođu mi ljudi i kažu kako ne mogu da nađu posao u struci. Pa, studirao si pogrešnu struku. Kako možeš da školuješ ljude za društvene nepotrebe. Društvo ima potrebe za radnom snagom. Evo primer Kule Beograd – znaš li koji je osnovni sad problem tamo – treba da imamo 60 radnika a imamo ih 10 danas. Gospodine koji si završio fakultet uhvati se mistrije, uhvati se keramike. To treba danas".

Dakle ta priča da nam fale moleri, zidari, tesari – to jeste tako zaista?

"Kula kasni godinu dana jer nema radnika".

Pritom, pretpostavljam da su dobro plaćeni.

"Plaćeni su odlično – 60 evra je dnevnica. Vidi, ja sam danas pisac. Neuspešan pisac. A znaš zašto? Zato što mi niko do sad nije dao ni jedan evro za moje pisanje. Knjigu koju sam napisao još nisam izdao".

Srećom ne živiš od pisanja.

"Apsolutno. Ali ja sa svim prvosrbijanskim i drugosrbijanskim luzerskim pravom mogu da izađem i kažem – kako bre niko neće da mi izda knjigu kad sam ja genije, šta ova država radi, je l' znate vi šta sam ja napisao. A ja slušam takve ljude i ne mogu da verujem. Čoveće neuspešan si u tome. Određeni pisci su uspešni u tome što rade. Marko Vidojković napiše knjigu i proda je u 30.000 primeraka. Neko napiše knjigu, daju mu NIN-ovu nagradu na totalnu prevaru, i čovek proda 800 knjiga. Jeste li vi normalni?! Kakav to sistem postavljate" .

S tim što kada bi se tako merilo, barem kada je medijski prostor u pitanju, mi imamo dosta gledanih stvari, najgledanijih, ali koje nisu kvalitet. "To je sloboda medija. Nekad imaš idiotsku publiku koja gleda idiotske stvari".

Jedni tvrde da je dovoljno to što imamo daljinski, jer sami možemo da biramo šta ćemo da gledamo, dok drugi insistiraju na tome da moramo u ponudi da imamo kvalitetan program, barem kada je npr reč o RTS-u. Ali ti zagovaraš nešto treće – manite se televizije.

"Ja ne gledam TV. Ja sam uvek sa uredništvom imao problem. Kad sam bio klinac, uvek sam prezirao radio. Nije me zanimalo šta oni slušaju. Ja danas hoću da slušam Dorse i ništa drugo. Hoću da slušam "Riders on the storm" 30 puta i to je to. Kod mene u kući deca ne gledaju TV. Imam dva sina od 9 i 12 godina i oni ne gledaju TV".

Kako si to uspeo? Oni se ipak druže sa nekim drugim klincima koji gledaju TV. Kako si im objasnio da to ne treba da rade?

"Evo svrati kod mene na kafu pa probaj da upališ neki kanal. Ja im svako jutro kažem kako je TV zlo. Isto kao što sam ih ubedio da treniraju golf, basket, da idu u školu".

Ali okruženje koje pritiska…

"Ma ne pritiska, to su izmišljotine. Kako pored mene može neko da mojoj deci nešto nametne. To je iluzija. Meni su oba roditelja bili prosvetni radnici. U školu ideš radi obrazovanja, u kući sediš zbog vaspitanja. Pričaš mu nešto sto puta i to je to"

Imaš li utisak da je kod nas prosveta godinama unazad skrajnuta kao profesija a to je profesija u kojoj je najveći procenat fakultetski obrazovanih ljudi?

"Moji roditelji su uvek bili loše plaćeni. I u komunizmu, i u slobizmu ali i danas. Ti ne plaćaš dobro edukatore, zašto onda očekuješ fenomenalne uspehe?"

A što ih ne plaćaju? "Nema para zato što smo odlučili da je obrazovanje besplatno, i ti kada raširiš te parice koje imaš ti dobiješ jako nizak kvalitet".

A roditelji na sve to očekuju da im prosveta ne samo obrazuje već i vaspita decu.

"E tu su se malo prevarili. To možete da okačite mačku o rep. To što vi nemate vremena za vašu decu… Što ih pravite koji andrak? Vaspitanje je vaša dužnost. Nije nijedan nastavnik ili profesor dužan da vaspitava vašu decu. Ako si stvorio uličnog ološa i malog prevaranta, nije zadatak nekog nastavnika da ga menja, nego da ga obrazuje. A ako je nevaspitan i bezobrazan, onda i da ga izbaci iz te škole. Da ga odstrani od dobre dece. Kao lošu jabuku. Ali mi stalno zbog tog socijalnog mira stalno povlađujemo najgorima. Alo bre, ovde se elita šlihta navijačima, jesi li ti lud?! Ovde se komunizam šlihtao čistačicama. Dok se šlihtaš najnižim slojevima društva, bićeš takvo društvo. Amerikanci se šlihtaju najbogatijima, najmoćnijima, najobrazovanijima. I najmoćniji su na svetu"

To je valjda ono mrtvo more kod Radoja Domanovića – ne smeš da se ističeš jer će te drugi povući dole.

"Ma smeš, ali je država ovde socijalna. Kao u Švedskoj, samo što oni imaju više para i nisu ratovali 400 godina. E na primer, Švajcarska nije socijalna država ali su najveće plate tamo. Ali tako je direktna demokratija, svako selo odlučuje. Jedni kažu - mi ćemo ovde zeleno da nam bude, ovi drugi kažu da hoće sve da sruše. Neće zeleno. Ali sve evropske zemlje govore o reprezentativnoj demokratiji. A ona se ispostavila kao obična prevara. To je jednom Velja Ilić objasnio – mi napravimo neke pare u Čačku, stavimo neki porez, taj porez ode za Beograd. Na putu za Beograd nestane 30 posto para. Onda oni nama odrede pola toga, pa nam vrate. Onda od pola toga nestane deo. I nama dođe 10-15 posto. Ta centralizovana demokratija je izuzetno koruptivna i u Americi i u Švedskoj i kod nas. Zašto Švajcarska nema inflaciju i probleme sa hranom i energentima. Preuzmi odgovornost za svoj život. Mene je beli svet naučio – čim se nasloniš na nekoga, ode sve. Ćao. Pa se ti posle naslanjaj".

Tvoj recept za uspeh koji si jednom dao je – rintanje, rintanje i samo rintanje. Imaš li utisak da ovde narod neće da radi ili je nešto drugo?

"Amerikancu je posao prva stvar, a Srbinu četvrta. I to je ok. Većini nas je bitnije da se ujutru sretnemo sa nekim, popijemo kafu, imamo neki razgovor, nego da odemo da radimo. I to je tako. Ljudi ne kapiraju – od Njujorka do Los Anđelesa pet sati leta. Odavde do Švedske dva i po. Amerikanac digne sidro sa Floride, proda kuću, sve, napravio haos ženi i deci i preseli se u Sijetl za 20 posto više. Ja ne mogu ženu da preselim tri ulice od mesta gde sad živimo".

Kad se ovde zakuvavalo devedesetih, ti si otišao preko u neki drugi pakao. Jesi li bio spreman na tu Ameriku?

"Kao zapeta puška. Ma ja da sam rođen u Švajcarskoj ja bih otišao u SAD. To mi je bila neka fiks-ideja. Znao sam šta me tamo čeka. Ja sam odrastao na Petlovom brdu, nije mi deda imao pola Beograda".

Šta je potrebno da uspeš tamo?

"Da radiš 15 sati dok si mlad. I tako par godina i dođe uspeh".

Šta ti je bio glavni motiv?

"Pare".

Ljudi mogu da te izguglaju, lako se sve proveri gde si radio i u kojim si uspešnim firmama bio, tako da ne moramo o tome, ali će mnoge zanimati zašto si posle tolikog uspeha odlučio da se vratiš u Srbiju?

"Zato što je ovde život pet puta bolji i pet puta jeftiniji".

Ovo da je jeftiniji to razumem, ali mi objasni kako je to bolji? U čemu?

"Zato što ja zbog svoje finansijske situacije mogu da odem na tri kafe danas, mogu da igram golf svaki dan i mogu da pišem. Tu su mi mama, brat, prijatelji. Meni je profesionalna putanja bila - Njujork pa London. Njujork obožavam, London prezirem. Tamo mi ta njihova kultura ništa ne odgovara. London je pun ološa, prevaranata, oligarha".

Ovde smo decenijama zagledani u istok a maštamo da sebe i decu pošaljemo na zapad. Kako to?

"To je velika iluzija. Srbija i Srbi nisu evropski narod po onome što ti smatraš evropski narod. Ovde i biznismenima i javnim ličnostima kažem da oni nemaju veze sa Evropom. Ja sam anti-EU. Ja se politički aktivno borim da Srbija nikad ne uđe u EU. Mene EU ne zanima. Mi nismo evropski narod. Mi smo Srbi. Pogledaj mapu ovih sankcija – samo mi nismo stavili sankcije Rusima. Pogledaj Jugoslaviju, samo Tito se nije priključio ni jednima ni drugima. I mi treba takvi da postojimo. Ono što mene iritira kod te multikulturalnosti koja je konačno propala na zapadu je to što je zapad imao ideju da budemo multikulturalni ali tako što ćeš ti da budeš tačno kao ja i kako ti ja kažem. Mi smo zagledani u Evropu zbog para, kao šrto se prosečan Srbin zagleda u Roleks, jer svetluca. Uskoro će se izjednačiti te plate barem među majstorima. Niko neće otići tamo".

A šta je sa istokom, šta je sa njihovom ekonomijom? Rusija je danas moderna carevina.

"Kad sam došao do neke pozicije u Njujorku, govorio sam da ne guraju Kinezima pare u džep. Olupaće vam se o glavu. U Kini imaš institut koji se bavi samo proučavanjem svih komunističkih sistema da se vidi koje su greške napravili. Jedan od osnovnih modela je jugoslovenski model. Oni imaju preko stotinu stručnjaka koji proučavaju gde smo to mi u komunizmu klecnuli. A klecnuli smo jer nismo napravili sistem – ekonomija kapitalizam, društvo komunizam. Kina je 1993. 1,3 posto svetske ekonomije. Nije imala nikakav uticaj. Danas je skoro 20 posto, skoro kao Amerika. Gotovo, game over".

Mnogi kažu da je to zato što je većina stvari u državnom vlasništvu.

"Ne, uspeli su jer možeš da otvoriš firmu, doo. Kreneš da radiš, zaposliš jednog radnika, zaposliš sto, hiljadu, dve hiljade. I niko te manje-više ne sprečava. A ti u staroj Jugoslaviji otvoriš jedno hemijsko čišćenje, ajde može. Otvoriš drugo, e ne može. Ajde inspekcija, zatvaramo. Kada su osamdesetih godina ovi naši idioti od Vardara pa do Triglava trebali da odrade reforme nisu reformisali. Tako je ta Jugoslavija propala, jer nije bila u stanju da se reformiše. Nismo uspeli da napravimo komunistički sistem sa kapitalističkim ekonomskim uređenjem. E to su Kinezi uspeli. Ti imaš nešto što se u političkim naukama zove 'Vašingtonski konsenzus'. To je ono kad je pao Berlinski zid i kad je zapad na čelu sa Amerima krenuo sa 'Gotovo, kraj istorije, sve zemlje će postati liberalne demokratije'. Sutra malo. E onda se 2004. pojavio papir koji se zove 'Pekinški konsenzus', gde sve više država počinje da se okreće ka Kini. I sve više zemalja neće liberalnu demorkatiju, hoće jaku zemlju, jednopartijski sistem, slobodnu trgovinu"

"Poenta je što je Putin od 2014. pa do sada bio pod ogromnim pritiskom njegovih jastrebova da pređe na kineski model. Da se totalno razvede od zapada. I on je bio glavna brana i par ljudi oko njega da se to ne dogodi. Druga struja je prevagnula u Rusiji i rekla – rat. Kao što ta struja od početka rata govori – baci bre nuklearnu bombu, nema pregovora, šta ima da ginu naši vojnici. Oko Putina ima nekoliko krugova a jedan od osnovnih je krug Sergeja Karaganova. On je mozak, kakav Dugin. Ljudi koji su ovo napravili imaju IQ 200 i čiji je plan da sledećih 10 godina sve treba oteti ratom. A rat će imati uticaj da se globalni sistem zapada raspadne, da hrana i energetika postanu jako skupi. To im je plan i program. A to će zajedno raditi sa Kinom".

Ljudi su očekivali da će se rat u Ukrajini završiti za par dana.

"Ma to je CIA plasirala tu informaciju. Čim je krenuo rat, CIA je plasirala informaciju da će Putin pobediti u roku od nedelju dana. Cilj je bio da kad ne pobedi, da onda proglase da nije uspeo. To su osnovne fore u ratovanju. Ono što je interesantno u vezi ovog rata je što nikada nije jasan cilj samog rata izbačen na papir. Denacifikacija i demilitarizacija može da znači šta hoćeš. Zašto je to Putin uradio, pa zato što je namazanko".

Veruješ li da će Putin istrajati u ovome do kraja?

"Nema šanse da ne istraje. Nažalost, Ukrajina kao jedna nova država nastala raspadom SSSR će biti totalna žrtva. Tamo će biti pakao. Ona će biti podeljena, neće imati pristup moru. A što je Amerika napala Irak, što nisu napali Sudan? Pa u Iraku ima nafta. Zašto Donbas? Donbas ima 6 posto svetskih zaliha uglja. To su ogromni resursi. Nema šanse da to pusti. Baciće atomsku bombu bez problema, kao što su ovi na Hirošimu i Nagasaki. Nastaće totalni haos. Benzin će ti biti 1.000 dinara i onda će svi stati i reći da mora da se pregovara".

Može li nekako da prođe bez tog bacanja atomske?

"Može ako ovom ofanzivom uzme sve što je zamislio. Zapad je sada u haosu, baca naoružanje jer ne znaju koja je namera, a odlučili su da moraju da pobede. I sad su i jedni i drugi u nezavidnoj situaciji. I ta medijska priča kao 'Već je pao' i tome slično. Kako pao, ima 82 posto podrške? Bajden ima 38".

Samo što za Bajdena znamo da će po logici stvari morati da "padne" jer takav je sistem u SAD. Da li je dobro za Rusiju i svet da jedan čovek toliko dugo vlada?

"Rusija je promenila i prešla sa vašingtonskog na pekinški konsenzus. To je gotovo. Rusija je diktatura sa slobodnom ekonomijom koja zajedno sa Kinom želi da napravi blok koji će biti dijametralno suprostavljen zapadu".

Ti sankcije smatraš genocidom i ako sam te dobro razumeo u prethodnom jednom intervjuu ti si rekao da Srbija nikada ne bi trebalo da uvede sankcije Rusiji. Je l’ postoji taj neki momenat kada ćemo mi morati da ih uvedemo ili momenat kad bi bilo dobro da ih uvedemo?

"Samo ako dođe do političkog pritiska. A u našem mentalitetu je da kad dođe do pritiska, mi tek onda nećemo. Rekao sam ja Amerima - OK, dođete vi, sravnite Srbiju sa zemljom, ali biće dovoljno ludaka koji će ovde reći – OK, nema veze ajde. A u Holandiji nemaš nikog. Holanđanin odmah pristaje i vojska da prođe, samo nemoj baštu da mu rušiš. Srbin neće. Inače, što se tiče ekonomskih sankcija, kako je to sažeo jedan profesor sa Prinstona – ekonomske sankcije nikada ne ispunjavaju originalne ciljeve koji su zapisani i imaju uticaj isključivo na nedužno civilno stanovništvo. Ja sam Amerima devedesetih govorio – zašto vi kažnjavate Ljiljanu Đukanović, nastavnicu fizičkog u Srbiji?! Zašto ona prima 5 maraka platu kad je ona protiv Miloševića, kad je izlazila na proteste, dobijala batine sa mojim ocem. Zapšto su oni kažnjeni? Ratovi su nekada bili mnogo civilizovaniji. Od Rusoa i Društvenog ugovora na ovamo postojao je neki civilizacijski dogovor. Ti i ja ratujemo, nađemo neko bojno polje, ti vojsku, ja vojsku, krljanje. Ne diramo sela ni oko toga a tek ne ulazimo u neki grad da bi tamo palili i silovali. To se sve radikalno promenilo 1919. kada su krenuli sa uvođenjem ekonomskih sankcija zemljama koje nisu direktno u ratu".

Da se vratimo na trenutak u blisku prošlost. Peti oktobar je datum koji Vuk Drašković opisuje kao dan kada smo mislili da nam je svanulo. Zašto nam nije svanulo tada?

"Reformisati društvo je izuzetno teško. Svaka reforma ostavlja jedan broj ljudi na cedilu. To su one bolne stvari koje nismo završili do kraja. Ti hoćeš stručnjaka u EPS-u a da radi za hiljadu evra?! To ti je kao u fudbalu – uzmeš Mesija i već imaš tim. A kad uzmeš Peru Perića sa našeg Petlovog brda koji ne može da se baci više, onda imaš i takav tim. Ti u EPS-u imaš katastrofalan tim, imaš gomilu neznalica. E a da je privatna firma, onda bi ovaj došao i samo pitao koliko košta da se takav tim napravi. Mislim sve može da se proba i drugačije. Evo, ta kamera npr košta 5.000 evra a ti probaj da je kupiš za 100. Idi po radnjama mesec dana dok te oni ubeđuju da si lud i da to košta 5.000".

Mi smo mislili da će sve biti super kad Miloševića ne bude bilo. I onda je on pao, došao je DOS i…

"...i opljačkao državu. DOS je opljačkao državu kroz privatizaciju. Tačka. Svi ti ministri, da ih ne pominjem, jer me već jedan od tih genija tuži za klevetu, svi su se nafatirali lovom. Sve lopina do lopine. Pogledaj sve ministre iz tog doba gde su i šta rade. A ker nije imao za šta da ih ujede. Nikad nisu ništa radili, nijedan dan rada preko nisu imali. Imam više poštovanja za molera koji je radio u Francuskoj nego za te neke naše bivše ministre".

Ti si odbio Đinđićev poziv da dođeš da budeš u njegovom timu. Zašto?

"Mi kad smo počinjali slavnu Beogradsku finansijsku mrežu ja sam pao u depresiju. Napravimo organizaciju, sve idemo, pravimo, posle par meseci ja pao u depresiju. Ne postoje u tom momentu naši stručnjaci u svetu kao kadrovi. Kao kad bih ti ja rekao da mi dovedeš Mesija da igra ovde, a ti ništa. I ja nastavim da vršim pritisak i ti na kraju odeš kod Pere na Petlovo brdo i kažeš mu – e ajde dođi ti, kaži da si Mesi, ne znam šta da radim. E tako su oni došli i doveli neke neuspešne ljude. Alo bre, ja sam u krajnjem slučaju bio kralj svog domena tamo u Njujorku, imao stan na 38 spratu. I šta su ti ljudi uradili – i ono malo dobrih firmi su sistematski uništili da bi kupili za kikiriki. I naravno da onda narod ima jako gorak ukus prema bilo kakvoj privatizaciji, ali ona mora da se sprovede".

"Mi kukamo što smo prodali NIS. Pa da smo ga dali džabe i to je bolje nego da je ostao onakav. NIS je danas broj jedan uplatilac poreza u budžet Srbije. Moramo da shvatimo da su reforme bolne promene, a mi nismo spremni na to. Ok, može i to, ali onda taljigaš ovako. Posle petog oktobra počelo se sa pričama – naši potencijali – a ja vičem, ej nemate potencijale. Nemaš ih. Dragi Srbi i Srbijo nemate potencijale. Imate staro stanovništvo, kadrove koji su polukilavi, imate ljude koj su konstantno na bolovanjima, u pričama i kombinacijama i to država podržava. Ja Evropljanima kažem otvoreno - mi ako uđemo u EU rasturićemo vas. Ne puštajte nas u EU", rekao je Vladimir Đukanović za MONDO.

(MONDO/Petar Latinović)