Jedan popisivač u selu u okolini Čačka se našao u nezgodnoj situaciji kada nakon obavljenog posla nije mogao da izađe.
Početkom oktobra u čitavoj Srbiji je počeo popis stanovništva i dok se popisivači na terenu suočavaju sa neprijatnim situacijama ponekad se dese one komične. Jedan popisivač ispričao je da je pre nekoliko dana umalo ostao zarobljen u jednom domaćinstvu, gde su domaćini pekli rakiju. Jedva su ga pustili da ode i nastavi popis.
"Ušao sam u dvorište i video da domaćin sa komšijama loži lampek i peče rakiju. Tek kada sam im prišao sasvim blizu shvatio sam da su prilično potegli, izgrliše me i izljubiše ko da sam im rod najrođeniji. Stavili su me da sednem na nekakav panj i krenuli da iznose ono što su oni jeli i pili. Koliko su bili veseli zaključićete iz činjenice da domaćin nije znao kako mu se zove žena, nadimka se setio, al imena nikako. Kada sam nekako obavio posao, nisu hteli da čuju da odem. Tim veselim, raspevanim i dobrodušnim ljudima sam tek nakon sat vremena ubeđivanja uspeo da objasnim da me čeka posao. Da sam ostao, oženiše me", priča kroz smeh mladić koji popisuje stanovništvo u čačanskim selima.
"U svakoj kući u koju sam ušao bio sam pristojno dočekan, svi nude kafu i posluženje, slatko, ratluk ili kocku šećer. Rakija obavezno i ono što se u kući zateklo, slane pite ili jabučare. Sada znam da je u selima ručak između 13 i 14 časova, izbegavam taj termin, jer odgovor "hvala, nisam gladan" ne prihvataju",kaže mladić i dodaje da je u selima veliki broj napuštenih kuća.
Podatke koju mu daju komšije i rođaci kaže ne znače mu mnogo:
"Naučio sam i da moram kod više meštana da se raspitam o tome da li neko živi u kući u kojoj tog dana nisam nikog zatekao. Jer sam imao slučaj da dobijem odgovor 'tamo živih nema, svi su pomrli', Ispostavilo se da jetrve u istom dvorištu ne govore, a na sreću obe kuće pune ljudi. Postoje i starci kojima retko ko dolazi, od njih je teško izaći nakon obavljenog posla, jer su željni razgovora. Srećni su kada im neko prekorači kućni prag, puni priče o deci i unucima koji su daleko. Ima i onih koji me doživljavaju kao ličnog izaslanika predsednika Vučića, jer im verovatno niko od državnih predstavnika godinama nije kročio u dom, pa misle sad je prilika da poruče šta žele. Prednjače oni sa savetima u vezi odnosa s Rusijom",kaže kroz osmeh mladi popisivač.
On dodaje da bi u Čačku gde živi, verovatno mislili da je skrenuo s pameti, ako bi se pozdravio sa svakim koga na ulici sretne, u selima je reći "dobar dan" svakom na koga naiđeš, stvar domaćeg vaspitanja.
"Meštani me već prepoznaju i prvi se oni meni javljaju, mada je običaj da se uvek mlađi prvo javi starijem. Osim seoskih pasa sa kojima još nisam "na ti", većih problema nisam imao", kaže popisivač.
(MONDO/Informer)
