Prof. Goran Radosavljević dao odgovor na jedno od najvažnijih pitanja u Srbiji.
Prof. Goran Radosavljević sa fakulteta FEFA dao je odgovor na pitanje koje muči, a verujemo da i ljuti, vozače u Srbiji - zbog čega je gorivo toliko skupo u Srbiji i kako se određuje njegova cena?.
"Postoji mnogo razloga zašto je cena goriva visoka a prvi i osnovni je taj što je država tako odlučila u ovom trenutku. Ona može da odluči da cena bude niža. Od februara meseca 2022. država na administrativno na osnovu neke formule određuje cenu derivata na našim benzinskim stanicama a u skladu sa nekim referentnim vrednostima. Svakog petka u Ministarstvu trgovine se sastaje komisija koja kaže kolika će bit icena goriva u narednih sedam dana", rekao je Radosavljević gostujući u emisiji SAT.
Kakva je to formula?
Formula u sebi ima nekoliko elemenata, kaže on, a prvi i najveći je referentna cena derivata dizela i benzina na Mediteranu.
"To je takozvani FOB Mediteran – i to se uzima cena u Đenovi. Onda se ta cena koriguje u odnosu za kretanje dolara, a dolar je u prethodnom periodu ojačao u odnosu na evro pa je to uticalo na rast cena. Postoji neki i neki korektivni faktor koji ne znamo šta tačno zanči i na to se dodaje veleprodajna marža koja je fiksirana i maloprodajna marža koja je fiksirana. Eto to su elementi", rekao je Radosavljević.
Zašto se vezujemo za cenu u Đenovi a ne za cenu barela na svetskom tržištu?
"Mi smo postavili našu cenu kao da u potpunosti uvozimo derivate. Kao da ne postoji nijedna rafinerija na tržištu. U ovoj situaciji kada imate nestašicu dizela u Evropi, vi ste stavili u povlašćen položaj prerađivače nafte odnosno kompanije koje imaju rafinerije. Oni kupuju sirovu naftu, nju prerađuju i tako dobijaju dizel. Njima je cena inputa sada niža a vi im valorizujete po ceni na tržištu dizela koja je mnogo veća. Oni u normalnim okolnostima bi verovatno uzimali kao referentnu svoju cenu – cenu nafte i možda je nešto korigovali za cenu dizela na tržištu ali sigurno ne bi uzimali sto posto, u ovom slučaju je to viša cena. Mi znamo da će dizela biti sve ređe u narednom periodu. Kad kažem dizel mislim na viškove dizela. Postoji dovoljno rafinerijskih kapaciteta u regionu i šire da zadovolje domaće tržište. NIS može da proizvede dovoljno dizela i benzina da zadovolji sto posto domaće tržište. Međutim imate viškove dizela koji polako padaju a najveći razlog su sankcije Rusije. Rusija je bila veliki izvoznik dizela na evropsko tržište. Od februara 2023. dolazi potpuna zabrana na uvoz dizela. Tih viškova dizela koji se prodaju na Mediteranu biće sve manje. Ne zaboravimo da je bio i štrajk rafinerijskih radnika u Francuskoj što je dovelo do rasta cene na Mediteranu što je takodje dovelo do rasta cnee derivata na berzi, opet na Mediternau, a mi se u odnosu na tu cenu ravnamo. Možda država na početku jeste ovom kontrolom štitila potrošače ali u ovom trenutku je ona ovu cenu postavila povlađujući prerađivačima", rekao je Radosavljević.
Zašto nemamo sličnu cenu kao Hrvati?
On kaže da naša rafinerija teško može da bude pod udarom sankcija.
"U krajnjem slučaju država koja je drugi najveći vlasnik to ne bi smela da dozvoli. Do 2022. NIS je smanjivao preradu ruske nafte i kupovao drugu naftu jer on isu suštinski pod finansisijskim sankcijama od 2014. Drugo, sirove nafte ima dovoljno na tržištu. Rafinerija će uvek naći uvek naći dovoljno sirove nafte. Tako da ja tu ne vidim bojazan da ćemo mi ostati bez nafte", rekao je on.
Prema njegovim rečima ako se uporedimo sa Hrvatskom trebalo bi da imamo slične cene gorive. Ali to nije slučaj.
"Trebalo bi da imamo slične cene kao Hrvatska – imamo slična državna zahvatanja, oni čak imaju višu stopu PDV a opet je naša cena viša. Ključni problem je u načinu određivanja referetne cene. Ona bi mogla da bude niža. Nisam siguran da kada bi se u ovom trenutku cena prepustila tržištu da ona čak ne bi bila i niža od postojeće", rekao je Radosavljević.
Na konstataciju da bi prepuštanje cene tržištu moglo da znači i da ina ode znantno gore, Radosavljević kaže:
"Da, ali vi donekle imate neku konkurenciju na tržištu. Imate otvoreno tržište i velike igrače u regionu koji bi mogli po toj nekoj ceni da dođu ovde i da tu cenu spuste. Kada je liberalizovano tržište to je u prvom trenutku dovelo do rasta cena. Ali rast cena bi uz druge dobre uslove doveo i do rasta konkurencije na tržištu. Kod nas se nije desio rast konkurencije u značajnoj meri. NIS ovde drži 80 posto veleprodaje."
Država izabrala manje zlo
Odgovarajući na pitanje da li bi možda bilo bolje da država promeni paritet po kome se određuje cena da bi omogućila veću fleksibilnost samog tržišta, jer cene goriva utiču na inflaciju, Radosavljević kaže da je država odlučila da između dva loša rešenja sprovede ono manje loše.
"Država vodi jedan trade-off između toga gde će da uzme pare i šta će da finansira. Ona je odlučila da je bolje da drži nižu cenu struje i gasa a da pusti cene derivata da idu na gore. U trenutku kada imamo najavu krize u svetu, veliki deficit budžeta, država negde mora da uzme ta sredstva. I ona je odlučila da to bude baš ovaj sektor i potrošači i privreda će to morati da plate. Mi od dva loša rešenja biramo nanje loše. U ekonomskom smislu država je napravila dobar trade-off", rekao je Radosavljević.
(MONDO)
