Na društvenim mrežama se pokrenulo pitanje koja sredstva za odbranu smete da koristite ako vam provalnik upadne u kuću.
Društvenim mrežama se povelo pitanje zaštite i odbrane od provalnika. Zbog osećaja nebezbednosti, ružnih i stresnih iskustava koje veliki broj ljudi ima sa iznenadnim upadima na privatni posed i krađe, ljudi sve više razmišljaju o preventivi, odnosno zamkama kojima bi osigurali svoj dom od eventualnih lopova. Plaše se, međutim, pravnih posledica.
"Imam jedno konkretno pitanje za nekoga ko se možda u praksi susreo sa ovim, ili se bavi ili je upoznat sa ovom regijom (i ako postoji neki paragraf koji opisuje ovo ili nešto slično uputite me linkom). Dakle, ako neko postavi unutar svoje kuće zamku, na primer, iza ulaznih vrata kao u filmovima, i provalnik, kada razvali vrata i kroči u kuću, aktivira zamku i pogine od te zamke, kako se to klasifikuje što je on poginuo dok je provaljivao u nečiju kuću? Narodski rečeno 'sam pao, sam se ubio'. Primera radi, čovek unutar svoje kuće postavi koplje koje, kada provalnik prođe i zakači nogom žicu, aktivira se i ubije ga", pisalo je u objavi na Reditu.
Tu je, zapravo reč, o nužnoj odbrani, kako se pravnim rečnikom naziva ova situacija. A šef katedre za krivično pravo Pravnog fakulteta u Begradu, profesor Milan Škulić, objasnio je za "Politiku" da na nužnu odbranu svako ima pravo, ali i naveo precizne detalje kako se i u kojim granicama ona sme sprovoditi.
"Obično ljudi koji nisu pravnici smatraju da se nužna odbrana svodi na neku vrstu samoodbrane ili odbranu isključivo života i tela. Međutim, nije tako. Svaki čovek ima pravo da brani i svoju imovinu. Nužna odbrana je moguća samo onda kada je napad započeo i dok traje, a smatra se da je dozvoljena i kada napad očigledno predstoji. Ako je učinilac, na primer, provalnik zatečen u stanu prilikom krađe prestao sa krađom, napušta mesto događaja i beži, tada ga vlasnik stana ne može sustići i ubiti ili uopšte povrediti", objasnio je profesor Škulić za "Politiku" svojevremeno.
Iako to nije striktno propisano u zakonu smatra se da iz određenih socijalno-etičkih razloga odbrana mora da bude u bitnoj meri srazmerna napadu. To znači da nije sve dopušteno u odbrani svog ili tuđeg dobra.
"Potrebno je da se u određenoj meri štedi napadačevo dobro, ali tako da to ne ugrozi efikasnost odbrane. Može se, na primer, dogoditi da čovek provalnika kojeg je zatekao ubije udarcima teške stolice u glavu. Međutim, ne može neko da se ubije tek tako samo zato što je napao nečiju imovinu, a da je pritom postojao efikasan alternativni način odbrane, odnosno onaj koji se ne bi sveo na lišavanje čoveka života. Ako postoji izrazita nesrazmera između sredstava napada i odbrane, smatraće se da je nužna odbrana prekoračena. Na primer, to bi bio slučaj, ako onaj koji je napadnut rukama, hladnokrvno puca na napadača iz vatrenog oružja. Međutim, ako je napadač fizički veoma jak ili poznaje neke efikasne borilačke veštine, moglo bi da se smatra da postoji nesrazmernost. Uglavnom, nema definitivne zakonske formule, već je to procena u praksi, koja se zasniva na svim relevantnim objektivnim i subjektivnim okolnostima", naveo je profesor krivičnog prava.
Situacija je, zaključuje se, jako nezgodna, ljudi kojima provalnik upadne u dom su u nezgodnoj situaciji jer je u momentu straha i panike teško je pretpostaviti kojim oružjem raspolaže protivnik, do koje mere "smete" da se branite, odnosno da li je vaša samodbrana u srazmeri sa napadom provalnika. Stoga se svi nadaju da će u budućnosti ovaj konkretan slučaj biti drugačije i preciznije objašnjen u zakonu.
(MONDO/Blic žena)
