Hrana koju jedemo može biti prepuna štetnih aditiva koji ugrožavaju zdravlje, a opasnost dolazi i od uvezenog voća i povrća.
Prehrambeni aditivi nezaobilazni su u proizvodnji hrane jer namirnicama produžavaju trajnost, poboljšavaju ukus, povećavaju volumen, pojeftinjuju proizvodnju i skladištenje. Ipak, nisu samo aditivi opasni, zdravlje mogu ugroziti i teški metali iz zemljišta u kojima se uzgaja voće i povrće, ali i razni produkti koji se javljaju prilikom skladištenja proizvoda.
Dr Svetlana Stanišić, profesor fizičke hemije, posebno upozorava na uvezenu hranu koja, zavisno od zemlje iz koje dolazi, može sadržati štetne elemente.
“Bez obzira na kontrolu pri uvozu treba imati u vidu da način uzgoja biljaka i životinja utiče na kvalitet hrane, a to nije uvek lako proveriti. Na primer, teški metali iz zemljišta kao što su olovo, kadmijum i živa se akumuliraju u biljnim vrstama, pre svega povrću i kroz njega se najviše i unose u organizam. Mobilnost ovih teških metala i njihova biodostupnost zavisi od karakteristika zemljišta i upotrebe đubriva, ali i od okolnih divljih deponija, zagađene vode i slično”, navodi dr Stanišić za MONDO koja upozorava da posebna opasnost dolazi iz zemalja u Aziji i Africi.
“Ako se pitate da li da kupite biljne namirnice iz neke zemlje, samo razmislite o faktorima koji su ključni za poljoprivredu – plodno zemljište, klima, naseljenost, voda za navodnjavanje. U slučaju da se radi o zemljama koje su prenaseljene kao one u Aziji i Africi, koje zbog klime nemaju povoljne uslove za poljoprivredu, a uz to imaju veliki broj stanovnika za koje je teško obezbediti hranu i vodu, pritom ne koriste tehnologiju koja im obezbeđuje efikasnost i imaju velike gubitke u prinosu, imajte u vidu da možda koriste neka neprihvatljiva sredstva za kontrolu štetočina, te je bolje ne kupiti proizvod koji potiče iz te zemlje”, kaže naša sagovornica.
U rinfuzu se lako razviju plesni
Uvoz namirnica iz zemalja u kojima su ekološki i životni standardi niži može biti problematičan, dodaje ona, posebno kada govorimo o robi iz rinfuza koja se prenosi u džakovima.
“Roba iz džakova može biti skladištena u uslovima koji doprinose razvoju plesni. Neke od njih luče mikotoksine, među kojima su neki otrovni, neki kancerogeni, pritom bez mirisa i ukusa i veoma otporni na termičku obradu”, upozorava Stanišić.
Međutim, prema njenim rečima, ni uvoz iz zemalja u kojima su ekološki i životni standardi viši ne obećava mnogo jer se standardi kvaliteta obično razlikuju za istočno i zapadno tržište.
“Pre tri godine izmenjena je Direktiva o nepoštenim poslovnim praksama koja eksplicitno zabranjuje različit kvalitet proizvoda i diskriminaciju potrošača, ali ova odredba još nije primenjena na naše tržište. Nekad ta razlika u kvalitetu proizvoda ne utiče značajno na zdravlje, ali utiče na to da se osećamo kao manje vredna ljudska bića, koja pritom, što je ironično, skuplje plaćaju taj niži kvalitet proizvoda koji nam plasiraju multinacionalne kompanije”, ističe profesorka za MONDO.
Meso uvezeno iz EU može biti opasno
Kako navodi, meso u Evropskoj Uniji se koristi šest meseci nakon zamrzavanja, a kod nas i do godinu dana, pa umesto da se uništi, iz zemalja EU se meso uvozi u Srbiju gde se obično prerađuje u barene kobasice.
“Iako se nećete otrovati od ovog mesa, moguće je da ćete uneti više kancerogenih aditiva”, zaključuje Stanišić.
(MONDO)
