Broj poginulih u dva razorna potresa koji su pogodili južni deo Turske i severozapadnu Siriju, porastao je na više od 5.000, a pitanje koje sada mnogi postavljaju glasi: Da li je zaista moralo da dođe do ovolikog broja žrtava i kako možemo da se zaštitimo?
Snažni zemljotresi za sobom su ostavili na hiljade povređenih ljudi, kao i veliki broj onih koji su ostali bez krova nad glavom jer su sravnjeni sa zemljom čitavi stambeni blokovi. Ono što je doprinelo velikim posledicama, osim što se potres dogodio u ranim jutarnjim satima, jeste i što je velika većina stradalih bila u objektima koji nisu seizmički zaštićeni.
Upravo je to bio jedan od faktora koji je doprineo velikom broju ljudskih žrtava, što potvrđuju i slike sa terena napravljene dronovima na kojima se vidi da su pojedine zgrade ostale neoštećenje, dok druge leže naslagane na gomili. Zato se postavlja pitanje kako možemo da se zaštitimo u slučaju potresa i kako ljudski faktor može da utiče da ne dođe do velikog broja stradalih.
Dva vida zaštite: Adekvatna gradnja i prostorno planiranje
Branko Dragičević iz Republičkog seizmološkog zavoda kaže za MONDO da je najbolja zaštita protiv zemljotresa aseizmička gradnja i prostorno planiranje.
„Ako se napravi objekat koji je otporan na dejstvo zemljotresa, takav objekat će u slučaju potresa konstrukcijski ostati isti. Porušiće se pregradni zidovi u momentu potresa, ali ljudi neće nastradati i biće im zaštićena imovina. Može da se desi da se zgrada nakrivi i bude povređenih, ali ne i mrtvih“, ističe Dragičević.
POSLE POTRESA NA KOPAONIKU, NAKNADNI UDARI TRAJALI 5 GODINA! Seizmolog o tome kako da se zaštitimo, ali i predviđanjima
Kako objašnjava, na osnovu aktuelne i istorijske seizmičnosti, urađeni su proračuni koji su mapirani na seizmološkim kartama hazarda ili kartama opasnosti koje predstavljaju podlogu za prostorno planiranje i za aseizmičku gradnju.
S druge strane, Dragičević ističe da su predviđanja koja se poslednjih dana u medijima mogu čuti od strane ljudi koji nisu stručni u datoj oblasti, u pogledu predviđanja zemljotresa, potpune besmislice.
„Postoje dva termina, jedno je predviđanje, a drugo prognoza. Razlika jeste ta što se u slučaju prognoze ne navodi tačan datum, nego vremenski okvir, ne kaže se tačno mesto, nego zona. Mi pravimo prognozne karte koje govore da će se u pojedinoj zoni ili regionu dogoditi zemljotres određene magnitude, u određenom vremenskom periodu. To je sve što je potrebno da se zna kada je u pitanju gradnja objekta koji treba da traje narednih 100 godina. Zavisno od zone seizmičke aktivnosti, ili može da se uštedi na materijalu ili objekti jako moraju da se osiguraju“, kaže stručnjak za MONDO.
Kako dodaje, dovoljno je da se pogledaju fotografije usnimljene dronovima i obrati pažnja na zgrade naslagane na gomili, dok u pozadini stoje solitere. Stručnjak navodi da je upravo uzrok urušavanja ovih zgrada neadekvatna gradnja, odnosno da je reč o objektima koji nisu seizmički zaštićeni.
Koliko će trajati naknadni potresi?
„Naknadni potresi zavise od magnitude. Kada se dogodio zemljotres na Kopaoniku 1980. godine, naknadni udari su trajali skoro pet narednih godina. Sada mogu da traju isto toliko, zapravo sve dok se ne oslobodi sva seizmička energija koja je tu nakupljena“, navodi Dragičević.
Kada je reč o drugom zabeleženom snažnom potresu o kojem stručnjaci raspravljaju da li je u pitanju naknadni ili novi potres, seizmolog kaže da u seizmološkom zavodu ne proučavaju datu oblast, ali da turski seizmolozi čije je to polje istraživanja, tvrde da je reč o novom zemljotres, sa čime se lično slaže.
„Zna se koliko naknadni zemljotres mora da bude slabiji od glavnog udara. Prvi zemljotres koji se dogodio uticao je na tajming događanja drugog zemljotresa gde se prikupljala seizmička energija u susednoj seizmičkoj oblasti. Možda bi se u toj susednoj dogodio za godinu, dve ili pet godina, međutim, prvi potres je uticao na to da dogodi brže", zaključuje Dragičević za naš portal.
(Mondo)
