Advokat je objasnio da ne postoji u zakonu u Srbiji kazna za roditelje za delo koje je dete počinilo.
Prvo osnovno javno tužilaštvo pokrenulo je istragu protiv majke dečaka (13) koji je u školi "Vladislav Ribnikar", počinio zločin. Koje su kazne za zlostavljanje i zanemarivanje dece i kako će se kažnjavati roditelji za vršnjačko nasilje koje počine njihova deca? To su ovog jutra u 'Uranku' na televiziji K1 bila pitanja za direktorku Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja dr Ivanu Stevanović i advokata Predraga Savića.
U Članu 193. Krivičnog zakona, kako je objasnio danas u 'Uranku' advokat Predrag Savić, nastala je zbrka stavljanjem dve stvari u istu odredbu. "U prvom stavu navodi se da će 'roditelj, usvojilac, staralac ili drugo lice koje grubim zanemarivanjem svoje dužnosti zbrinjavanja i vaspitavanja zapusti maloletno lice o kojem je dužno da se stara, kazniće se zatvorom do tri godine'. U drugom stavu, 'roditelj, usvojilac, staralac ili drugo lice koje zlostavlja maloletno lice ili ga prinuđava na preteran rad ili rad koji ne odgovara uzrastu maloletnog lica ili na prosjačenje ili ga iz koristoljublja navodi na vršenje drugih radnji koje su štetne za njegov razvoj, kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina'. Prvi se odnosi na zapuštanje, a drugi na zlostavljanje dece. Poptuno je nepotrebno bilo staviti ih u istu odredbu. Odredba iz stava 2 ustanovljena je kao krivično delo prevashodno zato da bi se zaštitili interesi maloletne dece, a ne da bi se kažnjavali roditelji zbog zapuštanja. U Srbiji ne postoji mogućnost da roditelj odgovara za krivično delo koje počini njegovo dete, kao što postoji u Americi, na primer. Pojedinačna krivična odgovornost se kod nas utvrđuje. Mi smo sada u situaciji da je Tužilaštvo preduzelo sve mere potrebne da se prikupe dokazi. Međutim, biće vrlo teško podvesti radnje majke dečaka pod ove odredbe iz člana 193. Pretpostavljam da ima elemenata jer je Tužilaštvo tražilo mišljenje centra za socijalni rad i sprovodi niz drugih radnji, i pretpostavljam da imaju nešto u spisima predmeta. Majka bi jedino mogla da odgovara za zapuštanje i zanemarivanje maloletnog deteta iz člana 193 ali iz stava 1, a stav drugi na nju ne može da se primeni", objasnio je advokat Predrag Savić. Tužilaštvo je kod ovako teškog zločina imalo obavezu da ispita sve okolnosti, kazao je na televiziji K1 danas advokat Predrag Savić.
"Ono mora da istraži ceo slučaj i da istraži da li postoji neko ko mu je pomagao ili ga podstrekivao na krivično delo, kao i to da li je izvršeno delo zapuštanja. U anglosaksonskom pravu postoji mogućnost da roditelj odgovara za krivično delo deteta skoro po objektivnoj odgovornosti. Ali postoje i posebni zakonski tekstovi koji kažu da postoje posebna krivična dela koja se odnose na doprinos delikvenciji. Ako je roditelj imao nameru ili je nehatno doprineo tome da dete počini zločin, on za to odgovara. Doveo je svoje dete u stadijum da može da izvrši krivično delo, jer nije kao roditelj uradio svoj posao na pravi način. I kod nas bi možda moglo da se razmišlja o tome da se uvede posebno krivično delo ako se ustanovi uzročno- posledična veza između radnje, odnosno zločina, i (ne)postupanja roditelja", kazao je Savić.
"Ovde je roditelj svojom radnjom, vođenjem deteta u streljanu, podstrekao izvršenje krivičnog dela, ali samo kada bi u našem zakonodavstvu postojalo takvo delo, vođenje deteta u streljanu moglo bi da se podvede pod to. Sada se to podvodi pod delo izazivanja opšte opasnosti zato što ga je obučavao i pravio od njega ubilačku mašinu. Međutim, problem je i to što je u našoj praksi zakonodavac kao opasna sredstva naveo vodu, struju, jonizujuća zračenja... Pištolj nigde nisam viđao kao opasno sredstvo u zakonu. Opasne radnje se imaju na umu kada je reč o izazivanju opšte opasnosti. Neke stvari mogu da se urade u saradnji celokupnog školskog osoblja. Manje je ovde podbacio sistem po mom mišljenju, a više roditelji i škola."
Advokat Predrag Savić u 'Uranku' je danas objasnio i to da Tužilaštvo ima oko šest godina da okonča ovaj postupak da ne bi došlo do zastarevanja. "Roditelji dečaka nisu još uvek ni ograničeni ni lišeni roditeljskog prava. Sledeća mera je da mu se u vanparničnom postupku odredi, uz prisustvo roditelja ili lica od poverenja, mera zadržavanja. Moguća je i stroga mera izolacije ako je ekstremno opasan po sebe i druge. Moramo da se dovijamo da se zadrži na lečenju i to daje gorak ukus", kazao je Savić danas na televiziji K1.
O muzikoterapiji
Dr Ivana Stevanović je povodom sporne muzikoterapije u 'Ribnikaru', o kojoj se već tri dana govori u javnosti, istakla da roditelji moraju da znaju čemu se podvrgavaju njihova deca. "Aposlutno smatram da bez njihovog obaveštevanja unapred i saglasnosti za bilo šta, bilo kakva aktivnost u oblasti psihoterapije je nešto što nije dopustivo, pogotovo što mi znamo da ako negde postoje dečji psihijatri i dečji psoiholozi oni postoje u Beogradu. Ima ovlašćenih institucija s kojima prevashodno treba sarađivati, i tu pre svega mislim na ljude iz Instituta za mentalno zdravlje koji imaju najviše iskustva u radu sa maloletnim licima. Shvatam da se uključilo i Društvo psihologa, ali roditelji moraju da imaju blagovremenu i tačnu informaciju. Gasili smo požar na početku, i ja to razumem, ali sada moramo vrlo obazrivo i vrlo sinhronizovano da radimo i naglašavam - volela bih da čujem šta smo u Mladenovcu uradili. Ne znam uopšte kakvu su podršku dobili roditelji tamo i njihove porodice, braća i sestre stradalih. Zaledio nas je 'Ribnikar' i sada tražimo krivca", istakla je dr Stevanović danas na televiziji K1.
(MONDO)
