Kristijan Iličić, hrvatski bloger, plivao je sa morskim lavovima, a biolog za Mondo otkrio koliko je to opasno!
Najzanimljivije događaje sa putovanja korisnici društvenih mreža rado dele sa svojim pratiocima, a onaj koji je posebnu pažnju privukao je plivanje sa morskim lavovima.
"Jedan od najdražih trenutaka kojih se sećam s putovanja Južnom Amerikom bilo je plivanje s morskim lavovima. Sam put do ovog neizmernog veselja i naleta adrenalina bio je prilično težak. Nikad nisam doživio takve talase, bilo mi je užasno mučno, tukao je ledeni vetar, sedeo sam u zimskoj jakni i čvrsto se držao na brodu, a oko nas otvoreno more", rekao je Kristijan Iličić, svetski putnik, ističući da nije bio siguran da li treba da skoči u more po hladnom vremenu.
"Kako smo se približavali ostrvu na kojem živi nekoliko hiljada morskih lavova i nebo se nekako počelo smešiti, probili su se zraci sunca. Vetar je doneo bučnu riku i tu me je odmah udario adrenalin i nije više bilo pitanje hoću li ili neću skočiti u more. Obukao sam odelo i samo skočio!", objašnjava Iličić.
"Retko kad sam doživio baš toliki nalet čiste sreće bez primese ičeg drugog. Smejao sam se sam sebi, smejao sam se lavovima koji su mi dolazili u susret, sudarali se sa mnom, prskali me vodom, zabijali se u mene... Mislim da je to bila ona radost koju osećaju deca i koju tokom života negde izgubimo i ne znamo joj se više vratiti. Tako sam sretan što sam tada skočio u to hladno more i ponovno to doživio!"
"Rado bih rekao da sam to doživio zato što sam se jako potrudio, uložio dodatni napor da prevladam hladnoću, ali iskreno, mene je ta sreća toliko snažno dozvala da uopšte nisam razmišljao, samo sam skočio. Nisam tada, u tome trenutku, imao nikakvoga izbora osim - biti sretan kao malo dete. Ako sam išta dokazao tada, to je da možemo i kao odrasli ljudi pronaći to dete u sebi. Samo treba... Skočiti", zaključuje Kristijan Iličić.
HRVAT KOJEG OBOŽAVA BALKAN ZAPLIVAO SA MORSKIM LAVOVIMA Kristijan ne zna za strah, stručnjak objasnio da li je OPASNO
Gore opisani događaj je izuzetno lep, a nalet sreće koju je Iličić doživeo nešto čemu svi zasigurno strepimo, no postavlja se pitanje - da li je bezbedno plivati sa morskim lavovima?
Slučaj turista koji su pokušali da slikaju morske lavove, nakon čega su isti počeli da ih jure izaziva sumnju, ali ipak treba uzeti u obzir razlog zbog kojeg su morski lavovi jurili ljude po plaži/Ili od istih pokušali da pobegnu. Snimak koji je nastao na plaži u kalifornijskom zalivu "La Hoja" u San Dijegu prikazuje turiste koji dramatično beže sa plaže dok ih, poskakujući, prate dva morska lava. Toj jurnjavi je prethodilo nesavesno ponašanje para turista iz grupe, koji su morskog lava probudili dok je dremao na suncu. Međutim iako su lavovi imali realnu šansu da nekog povrede oni su skliznuli u vodu i provukli se među kupačima u dubine mora.
Kristijan Ovari, već svima poznati biolog beogradskog ZOO vrtaza Mondo odgovara na pitanje vezano za bezbednost plivanja u društvu morskog lava. "Definicija bezbednog je jako rastegljiva stvar, a verovatnoća da se desi napad morskog lava stvar statistike. Generalno morski lavovi ubijaju mali broj ljudi. Oni koji su u vodi traže hranu, a mi nismo hrana za njih. Morski lav može da bude opasan kada brani štence ili parče plaže, a to uglavnom bude na kopnu", objašnjava Ovari za Mondo.
U većini slučajeva nesreće se dešavaju kada čovek pokušava da ima interakciju sa prirodom, a da ne poznaje materiju. "U divljini majmuni pokazuju zube u znak pretnje , dok mi pokazujemo iste kada smo raspoloženi. Ako bismo se susreli sa gorilom i smejali se, ona bi to shvatila kao izazov. Ako gledamo svoja posla bočno okrenuti prema njoj, e to je već tipična poza koja je dobra i daje šansu da se preživi", ističe stručnjak.
Neverbalna komunikacija sa životinjama je bitna, ne voli svaka interakciju: "Životinje se intenzivno gledaju kad žele da se pare ili bore".
Morski lavovi uglavnom jedu morsku ribu, periodično galeba, zato što hranu gutaju ucelo. "Sve foke imaju sužen izlaz u želudac, tako da kroz njega ne mogu da prođu kosti i krupne stvari, retko pojedu pingvina".
Postoji desetina vrsti foki i neke su ugrožene zato što im nestaje prostor za razmnožavanje, pa se samim tim dobar deo povukao na ostrva i tu u kolonijama donose mlade na svet. "Kada pričamo o bezbednosti, to je dvosmerna ulica u oba slučaja. Foke mogu biti inkubatori virusa, kao npr. lučka foka koja je inkubator gripa, a ujedno nisu imune na viruse koje im mi može preneti. Pogotovo one od pasa ili mačaka, pa foka može da ugine", kaže Ovari i dodaje:
"Kada dođemo do teme plivanje sa fokama, bitan je faktor odgovornosti. To je na prvi mah simpatično, ali bez poznavanja šire slike ljudi i životinje se mogu međusobno razboleti ".
"Priroda je lepa dok se voli iz daleka", zaključuje Kristijan Ovari.
BONUS VIDEO: URNEBESNO! Kako staviti kapu za plivanje u jednom potezu
(Mondo/M. Š.)
