JMBG velikog broja građana je javan na sajtu Agencije za privredne registre.
Jedinstveni matični broj građana (JMBG) je broj koji otkriva brojne informacije o osobi, a mnogi ljudi u Srbiji strahuju da preko njega ne postanu žrtve krađe identiteta. Iz ovog razloga građani JMBG otkrivaju samo onima kojima moraju, a naročito nakon brojnih apela nadležnih službi da budu oprezni kome pomenuti broj daju. Međutim, na sajtu Agencije za privredne registre (APR) ovaj podatak je dostupan svima.
Svako ko otvori bilo kakvu firmu mora da bude svestan toga da će njegov matični broj biti javno dostupan svim građanima Srbije koji će ovaj podatak moći da pronađu na sajtu APR-a. Takođe na sajtu se nalaze i matični brojevi zaposlenih na rukovodećim pozicijama.
Da li se objavljivanjem JMBG-a krši Zakon o Zaštiti podataka o ličnosti?
Tim povodom postavlja se pitanje da li se objavljivanjem Jedinstvenog matičnog broja građana krši Zakon o zaštiti podataka o ličnosti.
"Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti (član 5) je propisano da se podaci o ličnosti moraju obrađivati zakonito, pošteno i transparentno u odnosu na lice na koje se podaci odnose. Zakonita obrada je obrada koja se vrši u skladu sa ovim zakonom, odnosno drugim zakonom kojim se uređuje obrada", odgovorili su za naš portal iz Agencije za privredne registre.
Kako su nam objasnili, Zakonom o Agenciji za privredne registre (član 4) je propisano da Agencija vodi zakonom utvrđene registre kao jedinstvene elektronske baze podataka.
"U skladu sa Zakonom o privrednim društvima (9a), kojim je propisano vođenje Registra privrednih subjekata, podaci o licima za koja po ovom zakonu postoji obaveza registracije, a koji se registruju u skladu sa zakonom o registraciji su: za domaće fizičko lice - lično ime, pol i jedinstveni matični broj građana; za stranca - lično ime, pol, broj pasoša i država izdavanja, odnosno evidencijski broj za stranca, odnosno broj lične karte stranca i zemlja izdavanja. Istim zakonom je propisano da je preduzetnik poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i koje je kao takvo registrovano u skladu sa zakonom o registraciji", navodi se.
IZ APR-a objašnjavaju da se u skladu sa Zakonom o postupku registracije (član 3), postupak registracije, između ostalog, zasniva na načelu javnosti i dostupnosti, prema kome su registrovani podaci i dokumenti javni i dostupni svim licima, preko internet strane Agencije i neposrednim uvidom u registar, osim ako javnost i dostupnost nije ograničena ili isključena zakonom.
"Istim zakonom je propisano da se odluke registratora, donete u postupku registracije, istovremeno i objavljuju; da se registrovani podaci i dokumenti istovremeno objavljuju sa donošenjem rešenja kojim se prijava usvaja; da registracija proizvodi pravno dejstvo prema trećim licima narednog dana od dana objavljivanja; da registracija proizvodi pravno dejstvo za ubuduće.
S tim u vezi, JMBG predstavlja predmet registracije i kao takav jeste javno dostupan podatak, a isto je u skladu i sa Pravilnikom o sadržini Registra privrednih subjekata i dokumentaciji potrebnoj za registraciju (član 6), kojim je, između ostalog, propisano da su podaci o domaćem fizičkom licu koji se registruju lično ime i jedinstveni matični broj građana, koji se dokazuju fotokopijom lične karte odnosno kvalifikovanim elektronskim sertifikatom za elektronski potpis koji je izdat u skladu sa propisima Republike Srbije.
S obzirom na to da Agencija vodi više od 20 registara i evidencija, u svakom od zakona kojim je propisano vođenje registra ili evidencije, jasno je propisano šta je predmet registracije, odnosno koji se podaci o ličnosti registruju.
Iz svega navedenog proizlazi da Agencija za privredne registre prikuplja, obrađuje, čuva i objavljuje podatke o ličnosti u skladu sa svojim nadležnostima i sa zakonima kojima je propisano vođenje registara, te je takva obrada podataka o ličnosti zakonita, u smislu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti", objašnjeno je za MONDO iz Agencije za privredne registre.
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti objasnio je za portal MONDO da se obrada podataka o ličnosti uređuje ne samo Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti već i drugim, takozvanim posebnim zakonima, te je navedeno potrebno imati u vidu i prilikom obrade podataka o ličnosti u slučaju objavljivanja JMBG-a na sajt Agencije za privredne registre.
"S tim u vezi, ukazujemo da je članom 2. stav 2. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti propisano da odredbe posebnih zakona kojima se uređuje obrada podataka o ličnosti moraju biti u skladu sa ovim zakonom, a članom 100. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti nadalje propisano da će se odredbe drugih zakona, koje se odnose na obradu podataka o ličnosti, uskladiti sa odredbama ovog zakona u budućem periodu. Odredbom člana 5. Zakona o privrednim društvima propisano je da se registracija društava i preduzetnika, odnosno registracija podataka i dokumenata propisanih ovim zakonom obavlja u skladu sa Zakonom o registraciji", odgovorio je za MONDO Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Poverenik se u daljem odgovoru pozivao na isti član zakona kao i Agencija za privredne registre, a to je član 9a Zakona o privrednim društvima.
"Zakonom o postupku registracije u Agenciji za privredne registre uređeni su postupak registracije, evidentiranja, objavljivanja podataka i dokumenata koji su, u skladu sa posebnim zakonom, predmet registracije, evidencije i objavljivanja u registrima i evidencijama koje vodi Agencija za privredne registre, kao i druga pitanja od značaja za registraciju, evidenciju i objavljivanje", navodi se.
Takođe su se pozivali na Pravilnik o sadržini Registra privrednih subjekata i dokumentaciji potrebnoj za registraciju (član 4, 6) kao i Agencija za privredne registre.
Na pitanje da li je opasno da svaki građanin može da zna JMBG lica koje je evidentirano u Agenciji za privredne registre nismo dobili odgovor.
Advokat za MONDO
Prema rečima advokata Lazara Borozana, Zakon o zaštiti podataka o ličnosti propisuje pravila kojima se štite podaci o ličnosti.
"Prema odredbama tog zakona, podaci o ličnosti se moraju obrađivati zakonito i transparentno u odnosu na lice na koje se podaci odnose. Takođe, JMBG je regulisan i posebnim Zakonom o jedinstvenom matičnom broju građana koji propisuje da se matični broj upisuje u javne isprave i druge evidencije", kazao je za MONDO advokat.
Naš sagovornik je objasnio da, imajući to u vidu, kao i odgovor predstavnika Agencije za privredne registre, postoji pravni osnov po kome oni obrađuju lične podatke.
"Interesantno je da su lični podaci građana dostpuni i preko katastra nepokretnosti, i to na mnogo masovnijem nivou nego u odnosu na podatke kojima raspolaže Agencija za privredne registre. Sada se svaki vlasnik nepokretnosti (stan, kuća, garaža, parcela itd.) upisuje u katastar sa svojim jedinstvenim matičnim brojem građana koji je svakome vidljiv, jer svako lice može da za nekoliko stotina dinara i pet minuta izvadi list nepokretnosti sa tim podacima", istakao je Borozan.
Kako navodi naš sagovornik, ako znamo koju nepokretnost neko poseduje, možemo iz katastra da pribavimo podatke o toj nepokretnosti, a u okviru kojih je i JMBG vlasnika. Ukoliko nismo sigurni koju nepokretnost određeno lice poseduje, može se poći od pretpostavke da poseduje stan u zgradi u kojoj stanuje, te se ponovo lako mogu uzeti podaci o stanovima iz te zgrade.
"Postupak pribavljanja lista nepokretnosti u kome je naveden JMBG može kod bilo kog javnog beležnika da se obavi za pet minuta i uz naknadu od nekoliko stotina dinara. Takođe, registrovani korisnici elektronskog sistema katastra nepokretnosti mogu do tih podataka da dođu i preko kompjutera. U kontekstu katastra, kada znamo nečiji JMBG, možemo isti da ukucamo u elektronsku bazu podataka katastra i da saznamo koju sve nepokretnu imovinu to lice ima, što predstavlja zadiranje u privatnost.
Službe za katastar nepokretnosti svakako imaju zakonit osnov da prikupljaju lične podatke jer su isti nužni za precizno definisanje vlasnika nepokretnosti. Potencijalni problem se ogleda u lakoj dostupnosti tih podataka drugim licima. Istina, zakoni koji regulišu katastar propisuju javnost podataka, te pravo svakog lica na uvid u iste. Transparentnost podataka je dobra, ali sa druge strane omogućava zloupotrebe.
Kompromisno rešenje bi bilo da građani mogu da dođu do osnovnih podataka u smislu imena i prezimena vlasnika nepokretnosti ili direktora pravnog lica, ali da uvid u JMBG ima samo državni organ koji te podatke obrađuje i lice koje dokaže pravni interes za dobijanje te informacije", zaključio je razgovor za MONDO advokat Lazar Borozan.
BONUS VIDEO:
