Genocid, ratni zločin i krivična dela za koje je propisana kazna doživotnog zatvora neki su od slučejava koji ne zastarevaju prema Krivičnom zakonu Srbije, kaže Bojana Otović Pjanović iz Uprave kriminalističke policije. Ističe i da se rok za zastarelost utvrđuje prema maksimalnoj zaprećenoj kazni za neko krivično delo.

Bojana Otović-Pjanović iz Uprave kriminalističke policije kaže za da Krivični zakonik Srbije predviđa koja krivična dela ne zastarevaju i da su ona raspoređena od 370. do 375. člana Zakonika. Odnosi se, pre svega, na potencijalni genocid, ratni zločin ili krivična dela za koje je propisana kazna doživotnog zatvora.

"Zastarelost podrazumeva gubitak prava državnih organa da pokreću krivični postupak, preduzimaju krivično gonjenje, ili izriču i izvršavaju krivične sankcije prema učiniocu za neko krivično delo nakon isteka određenog vremenskog perioda od momenta izvršenja krivičnog dela ili nastupanja posledice izvršenog krivičnog dela", objašnjava Otović Pjanović.

Relativna i apsolutna zastarelost – kako se određuje

Sagovornica iz Uprave kriminalističke policije navodi primer kako se određeuje rok za zastarelost slučaja.

"Za rok se uzima najstrože zaprećena kazna za izvršeno krivično delo. Recimo, ako je za neko krivično delo propisana kazna zatvora do jedne godine – relativna zastarelost nastupa nakon dve godine, a apsolutna dva puta duži period od relativne", ukazuje sagovornica RTS-a.

"Slučaj je rasvetljen nakon 10 godina"

Bojana Otović Pjanović (1).jpg
RTS 

 Otović Pjanović naglašava da policija vodi evidenciju svih krivičnih dela sa, i dalje, nepoznatim izvršiocem.

Tako je na osnovu evidencije i podataka sa mesta događaja ubistva od pre 10 godina, kao i novim dokazima, krajem 2023. godine rasvetljen jedan slučaj sa, do tada , nepoznatim izvršiocem.

"U saradnji sa policijom Grčke, na osnovu poternice Interpola, uspeli smo da rešimo slučaj", kaže Otović Pjanović.

Korišćenje dokaznog materijala

Bojana Otović Pjanović (3).jpg
RTS 

Na pitanje kako dolazi do nestanka dokaza u pojedinim slučajevima i istragama, sagovornica RTS-a objašnjava da postoji razlika između konkretnog dokaznog materijala i kontaminiranog dokaza.

"Takav (kontaminiran) dokazni materijal ne može kasnije da se koristi u laboratoriji i uporednim analizama kao dobar trag koji može da ukaže na izvršioca krivičnog dela ili neke druge okolnosti“, zaključuje Bojana Otović Pjanović u razgovoru za RTS.

BONUS VIDEO: Kuća i put na kojem je nestala Danka Ilić

Kuća i put na kojem je nestala Danka Ilić Nemanja Nikolić

(Mondo/RTS/M. Š.)