Da li je 75 dana vojnog roka malo za obuku vojnika? Evo šta će biti sa mladima koji žele da izbegnu oružje

Odlazak mladih u inostranstvo zbog studija ili "trbuhom za kruhom", mogućnost neodazivanja zbog dvojnog državljanstva i konačno prigovor savesti kao Ustavom zagarantovano pravo - stvari su zbog kojih služenje vojnog roka, čak i kada postane obaveza propisana zakonom, neće ići tako "glatko".

Bez obzira na to, kako upozoravaju sagovornici, povratak obaveznog vojnog roka nije nimalo jednostavna procedura u smislu - "ići ćete u vojsku dva i po meseca i to je to". Jer, sem što je tehnički i logistički vrlo zahtevna, prati je i čitav niz pravnih pitanja, ali i ono koje se tiče ljudskih resursa - ima li sada i da li će i u narednom periodu Srbija biti dovoljno ljudi od 18 do 27 godina za obavezno služenje vojnog roka? To je i sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić, govoreći o ponovnom uvođenju obaveznog vojnog roka, postavio kao bitnu dilemu.

"Imali bismo dva meseca obuke i 15 dana vežbe. Ipak, tu imamo i nekoliko drugih problema, moramo da pokušamo i da sačuvamo ljude u zemlji. Da nam ne odlaze zbog izuzetno, inače, kratkog vojnog roka. Mislim da je tih 75 dana minimalno, što svako može dati svojoj državi", rekao je Vučić u Loznici.

Borba za svakog čoveka, ali i svakog radnika

Godinama unazad najavljuje se povratak obaveznog vojnog roka, ali ovaj aspekt problema do sada niko nije sagledao, kao i potencijalnu opasnost koja se iza njega krije. Posebno jer se nalazimo u vremenima kada se vodi bitka kako za svaku novu bebu, tako i da se naši građani, a posebno mladi, zadrže u domovini. I dodatno da se svi oni koji su otišli u pečalbu - vrate.

Takođe, godinama unazad suočavamo se sa sve većim nedostatkom radne snage zbog kojeg smo prinuđeni da uvozimo radnike i iz egzotičnih azijskih zemalja, a "crvena linija" bi mogla da bude pređena ukoliko bi se mladi, koji se trenutno dvoume da li da odu na rad u inostranstvo, odlučivali za odlazak kako bi izbegli obavezu da dva i po meseca provedu u sivomaslinastoj uniformi.

Radić: Država sada mora da pokaže autoritet

Komentarišući to pitanje, u situaciji kada Srbija svake godine doživljava odliv mladih i radno sposobnog stanovništva uopšte, vojni analitičar Aleksandar Radić kaže da u ovom slučaju država mora da pokaže autoritet.

"Kada je reč o zakonskoj obavezi tu želje nema, odluku sprovodite s reči na delo. Ali, to upravo i jeste pitanje svih pitanja - da li država Srbija ima dovoljno snažan autoritet da prinudi mladića da ode na odsluženje vojnog roka. Jer, pričamo o obavezi koja se s mukom uspostavila i kada je uvedeno služenje vojnog roka, još u vreme industrijske revolucije. A kada je 1. januara 2011. godine u Srbiji obustavljeno obavezno služenje vojnog roka ukinut je jedan mehanizam kojeg će sad biti teško ponoviti. Pre svega, ako želimo da se ta obaveza sprovede kako treba, a to je egalitarno", priča Radić.

On, naime, objašnjava da će samim uručivanjem poziva za služenje vojnog roka, "na ispitu" biti ravnopravnost svih mladića u Srbiji.

"Znamo da imamo problem širokog sloja privilegovanih kojima tata ili mama na neki način mogu da obezbede poštedu. A uz to smo, kao neuspelu alternativu služenju u kasarnama, imali civilno služenje kojem se masovno pribegavalo. Tako da biće za naše društvo veoma štetno, ako se pokaže da i u ovom slučaju postoje privilegije i ono čuveno 'znaš ti ko sam ja' čemu smo svedoci, na primer, svakodnevno u saobraćaju", smatra Radić.

"Problem prigovor savesti i dvojni papiri"

Za profesora Fakulteta bezbednosti Zorana Dragišića, bez obzira na to što će odlazak u vojsku za regrute postati zakonska obaveza, glavni cilj države treba da bude motivacija mladih ljudi da postanu profesionalni pripadnici Vojske. On ističe da za to već postoji osnov - veoma dobar odziv zainteresovanih na konkursima koje je Vojska Srbije raspisala za specijalne, izviđačke i oklopne jedinice.

"Jer, ovih predloženih 75 dana nije vojni rok nego osnovna vojna obuka. Po uzusima vojne struke, naime, sve ispod devet meseci nije vojni rok. Ipak, ni tih 75 dana nije loše, jer ćemo imati generacije mladića koji su prošli neku vojnu obuku. U savremenom ratu, mi moramo da imamo jaku profesionalnu vojsku i za to treba motivisati ljude, a čini mi se da to sada ide sasvim dobro", kaže Dragišić.

Ključni problem po njemu je ono što je ustavno pravo svakog građanina Srbije – prigovor savesti.

"Mi ne znamo koliko će se mladih ljudi sada pozvati na prigovor savesti. U poslednjoj generaciji koja je pre 14 godina imala obavezu služenja vojske, to je bio ogroman procenat. Drugi problem je što imamo veliki broj građana sa dvojnim državljanstvom. Onaj koji ima državljanstvo zemlje gde nema obaveznog služenja, imaće pravo da vojsku ne služi ni u Srbiji. Zato se nadam da stručnjaci iz Generalštaba imaju sasvim jasne cifre na koliko ljudi mogu da računaju da će proći tu buduću zakonsku obavezu vojne obuke", upozorava naš sagovornik.

"Vojni rok treba da bude duži od 75 dana"

"Šta više, ovo je prekratko služenje, jer jedan glavnih problema naše vojske slaba popuna jedinica. Srbija jedina u Evropi ima kao tajni podatak koliko nam je brojno stanje vojske, ali je jasno da iz toga proizilazi da ona nije dovoljna. Zbog toga, vojni rok treba da bude puno duži od tih 75 dana, da jedan period bude obuka, a drugi period boravak u jedinici koja tako u miru ima odgovarajuću popunjenost. Ovo je isključivo individualna obuka i to je zaista krajnji minimum boravka u vojsci i to je rečenica 'da je to minimalno vremena što svako može da da svojoj državi'", ističe vojni analitičar, dodajući da pretpostavlja da će plata regruta na obaveznom slućenju biti ekvivalentna zaradi profesionalnog vojnika.

Dragišić: Hrvatska nam je učinila uslugu

Na pitanje da li se neka država već susrela sa ovim problemima koji prate reaktiviranje obaveznog vojnog roka, Radić odgovara da je to upravo Hrvatska, koja za svoje državljane od 1. januara 2025. uvodi obavezu služenja.

"Pred mnogo država je neminovnost rešavanja pitanja popunjenosti jedinica. Srbija je prva pokrenula to pitanje, jer se vraćanje obaveznog vojnog roka pomenulo još u leto 2017. U međuvremenu, Hrvatska koja sve svoje poteze na vojnom planu uglavnom povlači analogno prema Srbiji, donosi odluku pre Srbije i kreće u realizaciju. Videćemo kako će u tome proći, a njeno iskustvo može biti primer i za Srbiju", navodi Radić.

"Vraćanjem" obaveznog vojnog roka, kako smatra Zoran Dragišić, Hrvatska je na neki način učinila i uslugu našoj zemlji, baš zbog dvojnih državljanstava.

"Dobar deo naših građana ima i hrvatsko državljanstvo, pa uvođenjem obaveze služenja vojnog roka u toj zemlji, otpada razlog da ne služe i u Srbiji, nego moraju da se opredele da li će u vojsku tamo ili ovde. Naravno da očekujemo da će oni želeti da vojsku služe u Srbiji", zaključuje Dragišić.

Ko neće oružje, u bolničare ili spasioce

Dragišić kaže da treba dobro razmisliti šta sa onim mladićima koji se pozovu na prigovor savesti.

"Imamo veliki odliv ljudi iz zdravstva, pa oni mogu biti dobar izvor bolničara. A treba razmisliti i da li Sektor za vanredne situacije može da ih uključi u celu priču, da oni koji neće u vojsku budu kod njih i prođu tu vrstu obuke. Na taj način bi opet dobili generaciju regruta koja može da pomogne profesionalnoj vojsci koja treba da ostane nosilac odbrane zemlje", smatra profesor Fakulteta bezbednosti.

Šta do sada znamo

• Obavezni vojni rok od šest meseci je ukinut 2011. zbog slabog odziva mladih
• Pre ukidanja mnogi su birali civilno služenje u bolnicama, bibliotekama, pozorištima
• Od 1. januara 2011. na služenje vojnog roka su upućivani samo oni koji su to želeli
• U SFRJ vojni rok je bio 24 meseca, pa je smanjivan na 18, 15 i konačno 365 dana
• Procene su da je za projekat potrebno od 100 do 600 miliona evra po generaciji
• Obavezan vojni rok imaju Grčka, Norveška, Švajcarska, Danska, Rusija, Turska...
• Najave su da bi vojni rok trajao 75 dana i to dva meseca obuka i 15 dana vežbe
• Najverovatnije bi u vojsku išli mladići do 30 godina i bili bi plaćeni za to

BONUS VIDEO:

(Blic/Mondo/Aleksandra Virijević)