Koliko puta ste sebi obećali da ćete uveče leći na vreme u krevet, a završili „skrolujući“ telefon ili gledajući seriju do kasno u noć? Ili ste ustali sa osećajem da vam ni deset sati sna ne bi bilo dovoljno da se odmorite? Iako 70% ljudi san doživljava kao jednu od najvećih životnih radosti, novi izveštaj kompanije IKEA, objavljen povodom Svetskog dana sna, pokazuje da većina ne uspeva da dostigne željenih osam sati sna. IKEA Sleep Uncovered, jedno od najvećih istraživanja o snu ikada sprovedenih, obuhvatilo je preko 55.000 učesnika iz 57 zemalja i donosi važne uvide u naš odnos prema odmoru.
Iako svi znamo koliko je san važan, mnogi ga često „žrtvuju“ zbog obaveza, serija, društvenih mreža, pa čak i nekih navika kojih ni sami nisu svesni. IKEA istraživanje pokazuje da se ovaj trend globalno odražava na kvalitet života – ljudi u proseku spavaju sat i 20 minuta manje nego što im je potrebno, što na godišnjem nivou znači više od 20 dana izgubljenog odmora.
„Svi prolazimo kroz fazu kada potcenjujemo značaj sna, misleći da je to izgubljeno vreme koje možemo iskoristiti za učenje, izlazak ili druženje. Međutim, san je jednako važan za naš organizam kao i ishrana ili fizička aktivnost. Dok spavamo, telo se obnavlja – ćelije se regenerišu, a ključni procesi u organizmu odvijaju se nesmetano”, kaže dr Katarina Bajec, autorka emisije „Zdravo misli”, poznata po tome što kroz stručne savete i razgovore sa mnogim važnim ličnostima na teme zdravlja približava medicinu gledaocima, čineći je jasnom, korisnom i primenljivom u svakodnevnom životu.
Večernje greške koje nas „koštaju“ dobrog odmora
Iako je svest o važnosti kvalitetnog sna prisutna, istraživanje pokazuje da većina ljudi ne uspeva da dostigne željenih osam sati sna. Više od četvrtine ispitanika širom sveta ocenjuje svoj san kao loš, dok se gotovo petina budi više puta tokom noći i svakodnevno oseća umor. Čak 58% ljudi radije ostaje kod kuće i bira dobar san umesto večernjih izlazaka, što jasno pokazuje da ljudi postaju svesni činjenice da je odmor važan za kvalitet života.
„San se odvija u ciklusima koji obuhvataju različite faze – njihovo trajanje varira i utiče na kvalitet odmora“, kaže dr Bajec i dodaje: „Zato ponekad, iako spavamo osam sati, možemo da se probudimo umorniji nego što smo legli. IKEA istraživanje pokazuje da proces uspavljivanja, koji fiziološki traje od jednog do sedam minuta, može da traje znatno duže – u proseku oko 24 minuta.“
"Večeras stvarno idem ranije u krevet" – rečenica koju ste sigurno izgovorili bezbroj puta, ali nesvesne navike pred spavanje često učine da ostanete budni duže nego što ste planirali. Nije iznenađujuće da u Srbiji čak 42% ljudi spava šest sati ili manje, a skoro trećina smatra da njihov san nije kvalitetan. Najčešći krivac? Stres – problem koji muči svakog petog ispitanika.
„Gledanje u telefon pred spavanje jedna je od najgorih navika koje možemo imati. Naš organizam prirodno reguliše ritam spavanja pomoću melatonina, ali izloženost svetlu ekrana ometa ovaj proces i otežava uspavljivanje“, rekla je dr Bajec i dodala i da sadržaj koji konzumiramo igra veliku ulogu – prekomerno razmišljanje, mentalna hiperaktivnost i uzbuđenje često nas drže budnima, čak i kada smo umorni.
Koliko su nam važni večernji rituali?
Svi imamo male trikove koji nam pomažu da lakše „utonemo“ u san. Prema istraživanju, jedna četvrtina ljudi oslanja se na zatamnjene zavese kako bi stvorili optimalne uslove za spavanje. Petina uživa u umirujućim zvucima, dok neki preferiraju dobru knjigu pred spavanje, a drugi se opuštaju uz muziku, podkaste ili audio knjige. Za mnoge, savršen san zavisi i od temperature – 17% ljudi koristi klima uređaj ili ventilator, dok 15% bira specijalne jastuke i dušeke koji pomažu u održavanju optimalne telesne temperature, pružajući osećaj ni previše toplog, ali ni previše hladnog okruženja za spavanje. Ukoliko spadate u one koji vole tople napitke pre spavanja, niste jedini – čak 14% ispitanika oslanja se na biljne čajeve i suplemente kako bi lakše zaspali.
Uredna spavaća soba značajno poboljšava kvalitet sna
Baš kao što ne biste dozvolili da vam telefon ostane bez baterije, nemojte dozvoliti ni svom telu da svakodnevno radi na rezervi. Nered u prostoru u kojem spavamo može negativno da utiče na san – čak 66% ispitanika tvrdi da bolje spava u urednoj i organizovanoj spavaćoj sobi. Stručnjaci za san se slažu da čisto i uredno okruženje igra ključnu ulogu u poboljšanju kvaliteta sna.
“Kada govorimo o snu, prva asocijacija svima nam je – mir. Zato i prostor u kojem spavamo treba da bude kompatibilan toj tišini i opuštanju. Osvetljenje bi trebalo da bude prigušeno, zavese navučene ako to prija, a maska za spavanje može da bude korisna onima kojima smeta i najmanji izvor svetla”, istakla je dr Bajec.
Pored pravog osvetljenja i temperature, položaj u kome spavamo takođe igra ključnu ulogu za kvalitetan san. Skoro 70% ljudi spava na boku, dok samo 18% spava na leđima, a upravo oni koji leže na leđima najčešće i imaju najmirniji san. Iako većina ne razmišlja o svom položaju dok „tone“ u san, kao što smo već naglasili, odabir odgovarajućeg jastuka i pravog dušeka može da poboljša kvalitet sna i odmora.
Rešenja koja vam mogu pomoći da poboljšate san
Cilj kompanije IKEA jeste da ljudima pomogne da poboljšaju svoj san i svakodnevni život, koristeći bogato znanje i širok asortiman rešenja koja doprinose doživljaju kvalitetnog sna.
Kao što smo videli, san je, zapravo, naš prirodni, besplatni energetski suplement – ključan za opšte blagostanje, produktivnost i zdravlje. To je najprirodniji i najjednostavniji način da obnovite energiju. Kada smo naspavani, donosimo bolje odluke, srećniji smo i produktivniji – a ipak, globalni deficit sna je realnost. IKEA nastoji da što većem broju ljudi ponudi dobro dizajnirana, funkcionalna, dugotrajna, visokokvalitetna i održiva rešenja za san, po cenama dostupačnim svima, kako bi stvorila savršeno okruženje za bolji san. Zato, pre nego što večeras sklopite oči, razmislite – šta to možete da promenite u svojoj večernjoj rutini već danas kako biste se sutra probudili odmorniji?
Za više informacija, posetite IKEA Sleep Report 2025.
