Lekar koji je, pod vođstvom dr Edvarda Rodrigeza, presadio lice, zube, jezik i vilicu čoveku koji se upucao pre 15 godina ekskluzivno za "Kurir" govori o pripremama i samoj operaciji, koja je još na nivou eksperimentalne, i naglašava da je ponosan što je Srbin.

Iako je rođen Americi, u La Skavani, malom gradu u blizini Bafala, a živi u Baltimoru, Bojović kaže da je prvo naučio da govori srpski, a tek sa četiri godine i engleski.

"Ponosan sam što sam Srbin. Zahvalan sam svojoj familiji, pre svega pokojnoj baki, koja je uticala na to da očuvamo srpsku tradiciju", kaže Bojović za "Kurir".

Kako kaže poslednji put bio je u Srbiji prošle godine. "Nadam se da ću u junu ove gone opet doći, na medicinsku konferenciju srpske dijaspore."

Bojović se školovao na Harvardu, gde je diplomirao plastičnu hirurgiju. Specijalizaciju je završio na Univerzitetu Merilend, gde i danas radi. Na poslednjoj godini specijalizacije bio je po raznim centrima za plastičnu hirurgiju i u Beogradu i Nišu. Kaže da je mnogo naučio za to vreme.

Prema njegovim rečim, operacija koja je nedavno izvedena na pacijentu Rišardu Liju Norisu bila je vrlo komplikovana.

"To je bila najkomplikovanija operativna procedura u kojoj sam ikad učestvovao, a planirana je deset godina. Sama operacija trajala je 36 sati. Samo su 22 transplantacije lica izvedene pre naše", kaže on i dodaje da i pored toga što je svaki član tima mogao da ode na kratku pauzu u toku operacije, niko od njih to nije uradio. Prema njegovim rečima, najteži deo je bio kada su pacijentu skinuli ono što je imao od lica.

"Tada više nismo mogli nazad i morali smo brzo da prebacimo donirano lice. Trebalo je 12 sati da se sastave kosti, mišići, vene, nervi i koža i sve to poveže sa starim licem", objašnjava dr Bojobić.

On tvrdi da je ovaj pacijent e jedan od najhrabrijih ljudi koje je ikad upoznao. "Bio je motivisan i željan da se vrati normalnom životu. Konačno, posle 15 godina, ljudi više neće buljiti u njega na ulici i moći će da skine masku", kaže ovaj hirurg srpskog porekla iobjašnjava da će oporavak pacijenta ipak trajati godinama.

"U ovom trenutku može samo da pomera vilicu, otvori i zatvori usta i oči. Prerano je da bi ostatak mišića funkcionisao. Potrebno je više meseci pre nego što nervi koji povezuju te mišiće počnu da rade. Sada pratimo njegovo stanje, pazimo da ne dobije infekciju i da organizam ne odbaci donirano tkivo. Posle će mu biti potrebna terapija i pomoć da nauči da se adaptira na život s novim licem. Za to će trebati godine", objašnjvava dr Dr Branko Bojović za "Kurir".

(MONDO)