Tužilaštvo traži zatvorske kazne za Radonjića, Bastu i Romića zbog atentata na lidera SPO Vuka Draškovića 2000, odbrana da se puste na slobodu.
Više javno tužilaštvo u Beogradu zatražilo je danas da se Milan Radonjić, Stevan Basta i Ratko Romić osude na zatvorske kazne zbog učešća u pripremi neuspelog atentata na lidera SPO Vuka Draškovića 15. juna 2000. godine.
Odbrana optuženih je predložila Višem sudu u Beogradu da donese odbijajuću presudu u odnosu na njih, ističući da je taj predmet već pravosnažno presuđen presudom Specijalnog suda od 18. jula 2005. godine kojom su pripadnici JSO osuđeni su na višedecenijske kazne zatvora kao neposredni izvršioci atentata, odnosno da ih oslobodi optužbi jer nisu učinili nijedno krivično delo.
Sud je na kraju današnjeg izlaganja završnih reči tužilaštva i odbrane izricanje prvostepene presude Radonjiću, Basti i Romiću zakazao za 19. jun.
Zamenik Višeg javnog tužioca Vojislav Šoškić rekao je u završnoj reči da je tokom postupka nesumnjivo dokazano da su Radonjić, Basta i Romić učestvovali u pripremi ubistva koje je ostalo u pokušaju, ističući da je atenetat pokušan na današnji dan pre tačno 12 godina.
Šoškić je napomenuo da se pokušaj atentata u Budvi može smatrati nastavkom neuspelih likvidacija Draškovića koje su pokušali pripadnici Državne bezbednosti, samo zato, kako je naveo, "što se lider opozicije suprotstavljao i zamerio tadašnjoj vlasti i režimu Slobodana Miloševića".
On je podestio da je osuđeni pripadnik JSO u svom svedočenju u tom postupku rekao da mu je naređenja šefa DB-a Radomira Markovića za atentat prenosio komadant Milorad Ulemek Legija, koji mu je pored ostalog javljao i kad i s kim Drašković priča telefonom.
Tužilac je povezao da je Legiju o razgovorima koje telefonom vodi Drašković mogao da obavesti samo Milan Radonjić - tadašnji šef beogradskog Centra DB-a, jer je po njegovom nalogu prisluškivan.
Takođe je naveo da je neprihvatljiva odbrana optuženih da su Draškovića pratili i snimali u Budvi jer su hteli da mu u kuću postave prislušne uređaje i provere podatke o njegovom sastajanju sa američkim diplomatom Nikolasom Hilom.
Draškovićev punomoćnik Vladimir Gajić podržao je u celosti završnu reč tužioca i rekao da će njegov klient tražiti naknadu štete u parnici ukolio optuženi budu osuđeni.
Branilac Radonjića i Romića, advokat Zora Dobričanin predložila je sudu da odbije optužbu protiv njenih branjenika jer postoje procesne smetnje da budu osuđeni, ili da ih, ako smatra drugačije, oslobodi optužbi jer nema dokaza da su izvršili krivično delo, pošto su, kako je navela, sve radili u skladu sa zakonom i procedurom.
Ona je podsetila da je ovaj krivični postupak protiv Radonjića, Baste i Romića pokrenut na osnovu krivične prijave Draškovića 2000, mnogo pre nego što je Specijalni tužilac pokrenuo istragu protiv osuđenih pripadnika JSO.
"Specijalni tužilac nije zaboravio Radonjića, Bastu i Romića, niti ih je amnestirao, već je smatrao da nisu izvršili krivično delo, inače bi i oni bili na njegovoj optužnici. Što se tiče albuma sa fotografijama Draškovićeve kuće (za čije je pravljenje optuzen Basta po nalogu Radonjića), one nisu čak ni pomenute u pravosnažnoj presudi protiv pripadnika JSO jer sud očigledno nije smatrao da je to bitan element krivičnog dela", istakla je Dobričanin.
Ona je istakla da je Radonjić pravosnažno oslobođen optužbi za učešće u pripremi četvorostrukog ubistva na Ibarskoj magistrali 3. oktobra 1999, kada je Drašković preživeo, kao i u još nekoliko postupaka.
Svi optuženi ponovili su da nisu krivi i da odbacuju navode optužnice kao "sramne i lažne", tvrdeći da su svoje zadatke izvršavali po pravilima službe.
(Tanjug)
Odbrana optuženih je predložila Višem sudu u Beogradu da donese odbijajuću presudu u odnosu na njih, ističući da je taj predmet već pravosnažno presuđen presudom Specijalnog suda od 18. jula 2005. godine kojom su pripadnici JSO osuđeni su na višedecenijske kazne zatvora kao neposredni izvršioci atentata, odnosno da ih oslobodi optužbi jer nisu učinili nijedno krivično delo.
Sud je na kraju današnjeg izlaganja završnih reči tužilaštva i odbrane izricanje prvostepene presude Radonjiću, Basti i Romiću zakazao za 19. jun.
Zamenik Višeg javnog tužioca Vojislav Šoškić rekao je u završnoj reči da je tokom postupka nesumnjivo dokazano da su Radonjić, Basta i Romić učestvovali u pripremi ubistva koje je ostalo u pokušaju, ističući da je atenetat pokušan na današnji dan pre tačno 12 godina.
Šoškić je napomenuo da se pokušaj atentata u Budvi može smatrati nastavkom neuspelih likvidacija Draškovića koje su pokušali pripadnici Državne bezbednosti, samo zato, kako je naveo, "što se lider opozicije suprotstavljao i zamerio tadašnjoj vlasti i režimu Slobodana Miloševića".
On je podestio da je osuđeni pripadnik JSO u svom svedočenju u tom postupku rekao da mu je naređenja šefa DB-a Radomira Markovića za atentat prenosio komadant Milorad Ulemek Legija, koji mu je pored ostalog javljao i kad i s kim Drašković priča telefonom.
Tužilac je povezao da je Legiju o razgovorima koje telefonom vodi Drašković mogao da obavesti samo Milan Radonjić - tadašnji šef beogradskog Centra DB-a, jer je po njegovom nalogu prisluškivan.
Takođe je naveo da je neprihvatljiva odbrana optuženih da su Draškovića pratili i snimali u Budvi jer su hteli da mu u kuću postave prislušne uređaje i provere podatke o njegovom sastajanju sa američkim diplomatom Nikolasom Hilom.
Draškovićev punomoćnik Vladimir Gajić podržao je u celosti završnu reč tužioca i rekao da će njegov klient tražiti naknadu štete u parnici ukolio optuženi budu osuđeni.
Branilac Radonjića i Romića, advokat Zora Dobričanin predložila je sudu da odbije optužbu protiv njenih branjenika jer postoje procesne smetnje da budu osuđeni, ili da ih, ako smatra drugačije, oslobodi optužbi jer nema dokaza da su izvršili krivično delo, pošto su, kako je navela, sve radili u skladu sa zakonom i procedurom.
Ona je podsetila da je ovaj krivični postupak protiv Radonjića, Baste i Romića pokrenut na osnovu krivične prijave Draškovića 2000, mnogo pre nego što je Specijalni tužilac pokrenuo istragu protiv osuđenih pripadnika JSO.
"Specijalni tužilac nije zaboravio Radonjića, Bastu i Romića, niti ih je amnestirao, već je smatrao da nisu izvršili krivično delo, inače bi i oni bili na njegovoj optužnici. Što se tiče albuma sa fotografijama Draškovićeve kuće (za čije je pravljenje optuzen Basta po nalogu Radonjića), one nisu čak ni pomenute u pravosnažnoj presudi protiv pripadnika JSO jer sud očigledno nije smatrao da je to bitan element krivičnog dela", istakla je Dobričanin.
Ona je istakla da je Radonjić pravosnažno oslobođen optužbi za učešće u pripremi četvorostrukog ubistva na Ibarskoj magistrali 3. oktobra 1999, kada je Drašković preživeo, kao i u još nekoliko postupaka.
Svi optuženi ponovili su da nisu krivi i da odbacuju navode optužnice kao "sramne i lažne", tvrdeći da su svoje zadatke izvršavali po pravilima službe.
(Tanjug)
