U prehrambenoj industriji Srbije najveću iskorišćenost kapaciteta ostvaruju duvanska industrija i proizvodnja bezalkoholnih pića, dok su najmanje iskorišćeni kapaciteti za proizvodnju stočne hrane i šećera.
Prema podacima Privredne komore Srbije, na vrhu liste iskorišćenosti proizvodnih mogućnosti je sem duvanske (iskorišćenost 84 odsto) i proizvodnje sokova i mineralnih voda (80 odsto) i proizvodnja piva (59 odsto).
Na dnu lestvice je osim proizvodnje stočne hrane (iskorišćenost kapaciteta 15 odsto) i šećera (30 odsto) i proizvodnja mleka i mlečnih preradjevina (35 odsto) i prerada voća i povrća (38 odsto iskorišćenosti kapaciteta).
Prema iskorišćenosti kapaciteta na sredini lestvice je konditorska industrija, koja kapacitete kojima raspolaže koristi sa 40 odsto, a pri vrhu su prerada biljnih ulja sa 57 odsto korišćenja kapaciteta i mlinsko-pekarska industrija sa 52 odsto korišćenja proizvodnih šansi, navodi se u materijalu PKS.
Agroindustrija, koja u društvenom proizvodu Srbije učestvuje sa više od 40 odsto, u oblasti poljoprivredne proizvodnje prošle godine je ostvarila pad od 5,3 odsto, a najveći je bio u vinogradarstvu, voćarskoj i ratarskoj proizvodnji.
Kao retka grana industrije koja je ostvarila suficit od 151,9 miliona dolara u prošlogodišnjoj spoljnotrgovinskoj razmeni, poljoprivreda i prehrambena industrija je u prvom tromesečju ove godine takodje u suficitu od 24,9 miliona dolara, navodi PKS.
Prema procenama Privredne komore, izvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda iz Srbije bi, sem tekuće, u narednim godinama mogao da se stabilizuje na oko milijardu dolara.
Kao prednost srpskog agrara na putu ka evrointegracijama ističe se tradicija u poljoprivrednoj proizvodnji, a kao robne marke kojima se Srbija može takmičiti sa svetom su malina, junetina, šljivovica, sir, pršut, kajmak, šunka, kulen, duvan čvarci i burek, navodi srpska privredna komora.
(Beta)
Prema podacima Privredne komore Srbije, na vrhu liste iskorišćenosti proizvodnih mogućnosti je sem duvanske (iskorišćenost 84 odsto) i proizvodnje sokova i mineralnih voda (80 odsto) i proizvodnja piva (59 odsto).
Na dnu lestvice je osim proizvodnje stočne hrane (iskorišćenost kapaciteta 15 odsto) i šećera (30 odsto) i proizvodnja mleka i mlečnih preradjevina (35 odsto) i prerada voća i povrća (38 odsto iskorišćenosti kapaciteta).
Prema iskorišćenosti kapaciteta na sredini lestvice je konditorska industrija, koja kapacitete kojima raspolaže koristi sa 40 odsto, a pri vrhu su prerada biljnih ulja sa 57 odsto korišćenja kapaciteta i mlinsko-pekarska industrija sa 52 odsto korišćenja proizvodnih šansi, navodi se u materijalu PKS.
Agroindustrija, koja u društvenom proizvodu Srbije učestvuje sa više od 40 odsto, u oblasti poljoprivredne proizvodnje prošle godine je ostvarila pad od 5,3 odsto, a najveći je bio u vinogradarstvu, voćarskoj i ratarskoj proizvodnji.
Kao retka grana industrije koja je ostvarila suficit od 151,9 miliona dolara u prošlogodišnjoj spoljnotrgovinskoj razmeni, poljoprivreda i prehrambena industrija je u prvom tromesečju ove godine takodje u suficitu od 24,9 miliona dolara, navodi PKS.
Prema procenama Privredne komore, izvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda iz Srbije bi, sem tekuće, u narednim godinama mogao da se stabilizuje na oko milijardu dolara.
Kao prednost srpskog agrara na putu ka evrointegracijama ističe se tradicija u poljoprivrednoj proizvodnji, a kao robne marke kojima se Srbija može takmičiti sa svetom su malina, junetina, šljivovica, sir, pršut, kajmak, šunka, kulen, duvan čvarci i burek, navodi srpska privredna komora.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.
