Novinarska udruženja i porodica ubijenog novinara Slavka Ćuruvije na godišnjicu ubistva traže rasvetljavanje slučaja i kritikuju državu zbog "pokušaja manipulacija Komisijom".
Novinarska udruženja obeležila su danas 14 godina od smrti vlasnika i glavnog urednika listova "Dnevni telegraf" i "Evropljanin" Slavka Ćuruvije, izrazivši nadu da će do sledeće godišnjice sve okolnosti ovog zločina biti rasvetljene.
Vence su kod ulaza u zgradu u Svetogorskoj ulici 35 u Beogradu, gde je Ćuruvija ubijen hicima iz pištolja, položili predsednici NUNS-a i UNS-a Vukašin Obradović i Ljiljana Smajlović.
Obradović je tom prilikom rekao da se nada da do istine o ubistvu Ćuruvije ne mora da se dođe sklapanjem sporazuma sa onima koji su bili na čelu eskadrona smrti Slobodana Miloševića.
"Siguran sam da do nalogodavaca i ubica Slavka Ćuruvije možemo da dođemo i na drugačiji način", rekao je Obradović, koji je izrazio očekivanje da će politička volja iskazana formiranjem komisije za istraživanje ubistava novinara uroditi plodom.
Smajlović je upozorila da će, sve dok ne budu razjašnjena ubistva novinara, Srbija biti zemlja u kojoj je moguće nekažnjeno ubijati novinare.
"Ja se prvi put u ovih 14 godina nadam da možda dogodine nećemo stajati ovde pred vama, a da se cela istina o tom zločinu ne sazna", kazala je Smajlović.
Pokojnikova udovica Branka Prpa rekla je da bi davanje statusa svedoka saradnika Radetu Markoviću, koji je u vreme ubistva Ćuruvije bio na čelu srpske tajne službe, bilo urušavanje samog koncepta pravde.
"To je jedna od monstruoznih zamena teza, da oni koji su rukovodili svim tim akcijama i koji od 1998. stoje iza političkih i državnih ubistava, danas mogu da dobiju status svedoka saradnika. To je neprihvatljivo i u političkom i etičkom smislu, jer devastira ideju sankcije za one koji takve zločine izvršavaju", rekla je Prpa novinarima.
Ona je takođe ponovo izrazila nezadovoljstvo sastavom Komisije za istraživanje ubistva novinara, jer, kako je rekla, konglomerat pripadnika policije, tajnih službi i novinarske struke ne može da ima drugo značenje osim manipulativno.
"Ja sam s razlogom sumnjala da iza cele ove inicijatve stoji pokušaj da se predmet oduzme od Tužilaštva, što nije samo pravni nonsens već i rušenje ideje pravne države", rekla je Prpa.
Komemorciji su prisustvovali poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, predsednica skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje Vesna Marjanović, predstavnici OEBS-a i brojne kolege i prijatelji.Vlasnik novina "Dnevni telegraf" i nedeljnika "Evropljanin" Slavko Ćuruvija ubijen je 11. aprila 1999. Bila je nedelja, Uskrs, agresija NATO-a na tadašnju SRJ, trajala je već nedeljama.
Ubijen je ispred ulaza u zgradu u kojoj je stanovao, i u kojoj se nalazio deo poslovnih prostorija njegovog "Dnevnog telegrafa", u pasažu u Svetogorskoj ulici, tada Lole Ribara, br. 35. u najužem centru Beograda.
Nekoliko dana ranije u dnevnom listu "Politika ekspres", koji je docnije ugašen, Ćuruvija je optužen za "priželjkivanje bombi i izdaju".
Istraga je, posle pada režima Slobodana Miloševića, utvrdila da su ga danonoćno pratili pripadnici Državne bezbednosti i da su iznenada, uoči samog ubistva, "povučeni sa zadatka".
Na osnovu zahteva Specijalnog tužilaštva istražni sudija saslušao je više od 100 predloženih svedoka. Pored ostalih saslušano je "27 pratilaca" pripadnika DB, niz bivših funkcionera te službe, obavljeno je medicinsko-balističko veštačenje, a prikupljeni su i drugi materijalni dokazi.
Komisija za istraživanje ubistava novinara saopštila je juče u vezi s ubistvom Ćuruvije, da je taj slučaj najobimniji po količini prikupljenog materijala, svedočenjima, dokazima i izjavama i sadrži više od 2.000 strana dokumenata.
Evidentirani su svi koji mogu pomoći svojim svedočenjima, bilo kao zaštićeni svedoci ili svedoci koji nisu učesnici događaja, "a kojima je potrebna zaštita jer postoji mogućnost da raspolažu činjenicama koje bi bile relevantne za utvrđivanje identiteta ubica".
U saopštenju se navodi da će Komisija predložiti Tužilaštvu za organizovani kriminal da pokrene proces u kojem bi bila ponuđena zaštita ovim licima, ako prezentuju ključne informacije koje bi dovele do identifikacije ubica i nalogodavaca i uspešnog sudskog epiloga ovog procesa.
Brat ubijenog Slavka Ćuruvije, Jovo, obratio se uoči trinaeste godišnjice ubistva Jelku Kacinu, izvestiocu Evropskog parlamenta za Srbiju, jer ubistvo njegovog brata još nije razrešeno.
(MONDO/agencije, prinstscreen)
Vence su kod ulaza u zgradu u Svetogorskoj ulici 35 u Beogradu, gde je Ćuruvija ubijen hicima iz pištolja, položili predsednici NUNS-a i UNS-a Vukašin Obradović i Ljiljana Smajlović.
Obradović je tom prilikom rekao da se nada da do istine o ubistvu Ćuruvije ne mora da se dođe sklapanjem sporazuma sa onima koji su bili na čelu eskadrona smrti Slobodana Miloševića.
"Siguran sam da do nalogodavaca i ubica Slavka Ćuruvije možemo da dođemo i na drugačiji način", rekao je Obradović, koji je izrazio očekivanje da će politička volja iskazana formiranjem komisije za istraživanje ubistava novinara uroditi plodom.
Smajlović je upozorila da će, sve dok ne budu razjašnjena ubistva novinara, Srbija biti zemlja u kojoj je moguće nekažnjeno ubijati novinare.
"Ja se prvi put u ovih 14 godina nadam da možda dogodine nećemo stajati ovde pred vama, a da se cela istina o tom zločinu ne sazna", kazala je Smajlović.
Pokojnikova udovica Branka Prpa rekla je da bi davanje statusa svedoka saradnika Radetu Markoviću, koji je u vreme ubistva Ćuruvije bio na čelu srpske tajne službe, bilo urušavanje samog koncepta pravde.
"To je jedna od monstruoznih zamena teza, da oni koji su rukovodili svim tim akcijama i koji od 1998. stoje iza političkih i državnih ubistava, danas mogu da dobiju status svedoka saradnika. To je neprihvatljivo i u političkom i etičkom smislu, jer devastira ideju sankcije za one koji takve zločine izvršavaju", rekla je Prpa novinarima.
Ona je takođe ponovo izrazila nezadovoljstvo sastavom Komisije za istraživanje ubistva novinara, jer, kako je rekla, konglomerat pripadnika policije, tajnih službi i novinarske struke ne može da ima drugo značenje osim manipulativno.
"Ja sam s razlogom sumnjala da iza cele ove inicijatve stoji pokušaj da se predmet oduzme od Tužilaštva, što nije samo pravni nonsens već i rušenje ideje pravne države", rekla je Prpa.
Komemorciji su prisustvovali poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, predsednica skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje Vesna Marjanović, predstavnici OEBS-a i brojne kolege i prijatelji.Vlasnik novina "Dnevni telegraf" i nedeljnika "Evropljanin" Slavko Ćuruvija ubijen je 11. aprila 1999. Bila je nedelja, Uskrs, agresija NATO-a na tadašnju SRJ, trajala je već nedeljama.
Ubijen je ispred ulaza u zgradu u kojoj je stanovao, i u kojoj se nalazio deo poslovnih prostorija njegovog "Dnevnog telegrafa", u pasažu u Svetogorskoj ulici, tada Lole Ribara, br. 35. u najužem centru Beograda.
Nekoliko dana ranije u dnevnom listu "Politika ekspres", koji je docnije ugašen, Ćuruvija je optužen za "priželjkivanje bombi i izdaju".
Istraga je, posle pada režima Slobodana Miloševića, utvrdila da su ga danonoćno pratili pripadnici Državne bezbednosti i da su iznenada, uoči samog ubistva, "povučeni sa zadatka".
Na osnovu zahteva Specijalnog tužilaštva istražni sudija saslušao je više od 100 predloženih svedoka. Pored ostalih saslušano je "27 pratilaca" pripadnika DB, niz bivših funkcionera te službe, obavljeno je medicinsko-balističko veštačenje, a prikupljeni su i drugi materijalni dokazi.
Komisija za istraživanje ubistava novinara saopštila je juče u vezi s ubistvom Ćuruvije, da je taj slučaj najobimniji po količini prikupljenog materijala, svedočenjima, dokazima i izjavama i sadrži više od 2.000 strana dokumenata.
Evidentirani su svi koji mogu pomoći svojim svedočenjima, bilo kao zaštićeni svedoci ili svedoci koji nisu učesnici događaja, "a kojima je potrebna zaštita jer postoji mogućnost da raspolažu činjenicama koje bi bile relevantne za utvrđivanje identiteta ubica".
U saopštenju se navodi da će Komisija predložiti Tužilaštvu za organizovani kriminal da pokrene proces u kojem bi bila ponuđena zaštita ovim licima, ako prezentuju ključne informacije koje bi dovele do identifikacije ubica i nalogodavaca i uspešnog sudskog epiloga ovog procesa.
Brat ubijenog Slavka Ćuruvije, Jovo, obratio se uoči trinaeste godišnjice ubistva Jelku Kacinu, izvestiocu Evropskog parlamenta za Srbiju, jer ubistvo njegovog brata još nije razrešeno.
(MONDO/agencije, prinstscreen)
