Ministarstvo pravde u saopštenju je istaklo da se Nacrt zakona i dalje nalazi na javnoj raspravi i pozvalo je stručnu javnost i sve zainteresovane da proslede ministarstvu  sugestije i tako na konstruktivan način doprinesu izradi što kvalitetnijeg teksta zakona.

Takođe, iz Ministarstva napominju da nisu jasni navodi organizacije Transparentnost Srbija da to ministarstvo "odlaže" donošenje zakona.

"Prema Poslovniku Vlade Srbije, ministarstvo je dužno da poštuje proceduru, odnosno da formira radnu grupu, da pripremi nacrt, da sprovede javnu raspravu... Ministarstvo je formiralo radnu grupu u roku od samo dve nedelje od momenta primene Akcionog plana za borbu protiv korupcije", ukazali su iz Ministarstva pravde.

Dalje se navodi da model zakona koji je propremila radna grupe koju je predvodio Poverenik za informacije od javnog znacaja i zaštitu podataka od licnosti, jeste ono što i sama reč kaže – model i da on predstavlja doprinos u procesu izrade nacrta zakona i u njemu su predložene različite alternative u zaštiti uzbunjivaca, što je dalo dobru osnovu za rad Radne grupe ministarstva.

Sa druge strane, kako dodaju, strani eksperti koji su posmatrali pripremu modela, iako su pohvalili učinjene napore, uručili su ministarstvu pravde ozbiljne zamerke na taj model.

"Nerazumljivo je da organizacija koja u svom nazivu sadrži reč transparentnost ne podržava napore Ministarstva pravde da pripremi što bolje zakonsko rešenje, u transparentnom i širokom konsultativnom procesu posebno imajući u vidu da je model zakona o zaštiti uzbunjivača radila grupa od samo šest članova dok Radna grupa ministarstva ima oko 20 članova koju čine sudije i tužioci, strani eksperti, predstavnici nevladinih organizacija.

Iz Ministarstva napominju da je posebno bitno da su u pisanju nacrta zakona učestvovala i lica sa statusom uzbunjivača.

"Ukazivanje da uzbunjivač može biti svaki građanin, kao što navodi Tranapsarentnost Srbija, pokazuje osnovno nerazumevanje koncepta uzbunjivanja. Postavlja se pitanje: Ko je uzbunjivač? Primera radi, to je zaposleni koji sazna za nezakonitosti na svom radnom mestu, koji to prijavi nadležnim organima, a onda trpi posledice od poslodavca. Ključna razlika je da bilo koji gradanin, ne može znati za nezakonitosti u internom poslovanju poslodavca, niti može da trpi štetu zbog prijavljivanja, jer on tamo nije ni zaposlen", navedeno je u saopštenju.

Uzbunjivač se izlaže posebnom riziku koji je u javnom interesu i zbog te hrabrosti, on mora imati zaštitu, naglašavaju iz Ministarstva pravde.

Takođe Ministarstvo pravde ukazuje da u nacrt zakona ne postoji odredba koja traži od uzbunjivača da dostavi podatak o tome koji je propis povređen, kao što je to navela Transparentnost Srbija, već se traži samo da opiše situaciju u granicama svojih mogućnosti.

Odgovarajući na kritike Transparentosti da nacrtom zakona nisu predviđena krivična dela Ministarstvo ističe da je Nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije predviđeno da se propisivanje krivičnih dela može činiti samo Krivičnim zakonikom i u skladu sa tim biće izvršene izmene i dopune Krivičnog zakonika, kojim ce biti obuhvaćena i krivična dela u vezi sa uzbunjivanjem.

Transparentnost Srbija prethodno je saopštila da je formiranjem posebne radne grupe za izradu nacrta zakona o zaštiti uzbunjivača donošenje tog zakona odloženo, kao i da mnoga rešenja iz Nacrta predstavljaju korak unazad u odnosu na ona predstavljena javnosti pre nekoliko meseci.