Svaki napadač na novinare mora biti kažnjen, a saradnja policije i pravosuđa nikako ne sme da izostane, jer bi se tako pospešili novi napadi, ocenili su danas učesnici okruglog stola o slobodi govora i novinarske profesije.
Veliki problem, kako kažu učesnici okruglog stola, su ljudi u pravosuđu i policiji koji baš i nisu upoznati sa novinarskom profesijom i zbog toga određen broj sudija i policajaca treba da se specijalizuje u toj oblasti. Stručnjaci upozoravaju da napadi na novinare mogu da se svrstaju u najekstremniji oblik cenzure. U Srbiji su prošle godine zabeležena 23 napada na novinare, a loša vest je da su u svim slučajevima "izostale" sankcije za napadače. Državna sekretarka Gordana Predić iz Ministarstva za kulturu i informisanje kaže da Srbija mora da napravi bolje okruženje za novinare, a ne autocenzuru. "Novinari rade u interesu javnosti i oni su oči demokratiije", istakla je Predić. Gordana Predić kaže da se trenutno radi na izradi tri medijska zakona koji se upoređuju sa evropskim zakonodavstvom. "Nadam se da ćemo dobiti dobru ocenu jer su to po prvi put našao član da novinar može da odbije stav urednika ako se kosi sa pravilima novinarske profesije... Ti zakoni bi do juna mogli da se nađu u skupštinskoj proceduri", rekla je Predić. Ona kaže da su dva zakona na ekspertizi u Briselu, a da se čeka i formiranje nove vlade koja ponovo treba da usvoji tri predloga medijskih zakona što je trebalo, kako je navela, uraditi još prošlog aprila. Ona je podsetila da su najugroženiji oni novinari koji se bave istraživačkim novinarstvom, ne samo u Srbiji, već i u svetu. Ekspert Milan Žarković istakao je da Srbija ima "najnesređeniji zakon o veštačanju" gde hitno mora da se uvede red. Takođe, od ključne važnosti je i pitanje zaštite svedoka. "Mi nemamo svedoke, jer ne možemo da im pružimo adekvatnu zaštitu", rekao je Žarković. Miroslav Janković, pravni savetnik Odeljenja za medije Misiije OEBS u Srbiji, rekao je da je u poslednjih osam godina (u regionu OEBS-a) ubijeno 30 novinara, a u 90 odsto slučajeva počinioci nisu kažnjeni. "Sprovođenje brzih istraga u takvim slučajevima mora da bude prioritet kako počinioci ne bi prošli nekažnjeno. Svaki napad na novinara je napad na demokratiju i to guši slobodu medija", istakao je Janković. NOVINARI POD ZAŠTITOM POLICIJE U Srbiji trenutno sa policijskim obezebeđenjem živi četiri novinara, jer su im životi, prema bezbednosnim procenama, ugroženi. To su Brankica Stanković i Veran Matić (B92), dopisnik "Novosti" iz Loznice Vladimir Mitrić, kao i Tamara Marković Subota (novinarka Blica). "Ja sam četiri godine zarobljen pod policijskom zaštitom. Nije uopšte ugodno...", rekao je Matić, koji je predsednik Komisije za istraživanje ubistva novinara i predsednik Odbora direktora B92. On je podsetio da je njegov i slučaj Brankice Stanković povezan. "Tu je reč o akumuliranoj opasnosti, a u takvim uslovima nikako nije lako raditi", rekao je Matić. Matić je podsetio na ubistva novinara Slavka Ćuruvije, Dade Vujasinović i Milana Pantića i dodao da je od 1991. godine ubijeno još 36 novinara iz Srbije, među kojima je 16 medijskih radnika RTS koji su stradali za vreme bombardovanja i novinari koji su nastradali za vreme rata u BiH i Hrvatskoj. Nijedno od tih ubistava nije razjašnjeno.
