Napad na novinare je napad na demokratiju i to guši slobodu medija. Zbog toga zaštita novinara mora da bude prioritet u kontinuitetu, poručili su učesnici skupa "Ko, šta, gde kako?" u beogradskom Medija centru.

Veliki problem, kako kažu učesnici okruglog stola, su ljudi u pravosuđu i policiji koji baš i nisu upoznati sa novinarskom profesijom i zbog toga određen broj sudija i policajaca treba da se specijalizuje u toj oblasti.

Stručnjaci upozoravaju da napadi na novinare mogu da se svrstaju u najekstremniji oblik cenzure. U Srbiji su prošle godine zabeležena 23 napada na novinare, a loša vest je da su u svim slučajevima "izostale" sankcije za napadače.

Državna sekretarka Gordana Predić iz Ministarstva za kulturu i informisanje kaže da Srbija mora da napravi bolje okruženje za novinare, a ne autocenzuru.

"Novinari rade u interesu javnosti i oni su oči demokratiije", istakla je Predić.

Ona je podsetila da su najugroženiji oni novinari koji se bave istraživačkim novinarstvom, ne samo u Srbiji, već i u svetu.

Ekspert Milan Žarković istakao je da Srbija ima "najnesređeniji zakon o veštačanju" gde hitno mora da se uvede red.

Takođe, od ključne važnosti je i pitanje zaštite svedoka.

"Mi nemamo svedoke, jer ne možemo da im pružimo adekvatnu zaštitu", rekao je Žarković.

Miroslav Janković, pravni savetnik Odeljenja za medije Misiije OEBS u Srbiji, rekao je da je u poslednjih osam godina (u regionu OEBS-a) ubijeno 30 novinara, a u 90 odsto slučajeva počinioci nisu kažnjeni.

"Sprovođenje brzih istraga u takvim slučajevima mora da bude prioritet kako počinioci ne bi prošli nekažnjeno.  Svaki napad na novinara je napad na demokratiju i to guši slobodu medija", istakao je Janković.

NOVINARI POD ZAŠTITOM POLICIJE

U Srbiji trenutno sa policijskim obezebeđenjem živi četiri novinara, jer su im životi, prema bezbednosnim procenama, ugroženi.

To su Brankica Stanković i Veran Matić (B92), dopisnik "Novosti" iz Loznice Vladimir Mitrić, kao i Tamara Marković Subota (novinarka Blica).

"Ja sam četiri godine zarobljen pod policijskom zaštitom. Nije uopšte ugodno...", rekao je Matić, koji je predsednik Komisije za istraživanje ubistva novinara i predsednik Odbora direktora B92.

On je podsetio da je njegov i slučaj Brankice Stanković povezan. "Tu je reč o akumuliranoj opasnosti, a u takvim uslovima nikako nije lako raditi", rekao je Matić.

Matić je podsetio na ubistva novinara Slavka Ćuruvije, Dade Vujasinović i Milana Pantića i dodao da je od 1991. godine ubijeno još 36 novinara iz Srbije, među kojima je 16 medijskih radnika RTS koji su stradali za vreme bombardovanja i novinari koji su nastradali za vreme rata u BiH i Hrvatskoj.

Nijedno od tih ubistava nije razjašnjeno.