Tamo su mnogi započeli novi živost, stekli nove prijatelje, posvetili se stvarima za koje ranije nisu imali vremena, a s vremena na vreme uživaju u ludim zabavama koje se priređuju samo za njih, kaže reportaža Tanjuga.

Među stanovnicima ovog doma trenutno ima onih koji pišu, slikaju ili se bave modom…

Upravnik doma Nevenka Nikić Simatković objašnjava da se u tom domu svi zaposleni zalažu za koncept "aktivne starosti", što znači promenu odnosa prema starima, pa samim tim i promenu predrasuda o boravku u domu.

"Kada ljudi odu u penziju manje su socijalne aktivnosti, a ukoliko se bave nekom aktivnošću i ako su kreativni, neće zapasti u apatiju“, kazala je ona Tanjugu.

Dešavalo se, priča, da mnogi u domu za stare po dolasku počnu da slikaju, pišu pesme, neki su fizički aktivni, pa redovno rade vežbe i učestvuju i različitim aktivnostima.

Prosek godina 270 starih koji borave u tom voždovačkom domu za stare je oko 83 godine, a među njima je tridesetak onih koji tu žive duže od decenije.

Dom je otvoren 1972. godine, a dve prve njegove stanarke nedavno su proslavile 100. rođendan. Proslava novog jubileja očekuje se u decembru, kada će još jedan korisnik doma napuniti stotu.

Jedna od njih Šarlota Pešić, koja je u znak zahvalnosti darovala Domu muzej koji sadrži različite vrste nakita, escajga, posuđa, a njena ispisnica Mirjana Damjanović još uvek je aktivna na manifestacijama, pa je prilikom posete ekipe Tanjuga došla na priredbu koja se tradicionalno jednom nedeljno održava u domu.

"Ponosni smo da naše usluge neko koristi već 42 u kojima ima 166 soba, kojima raspolaže taj centar. Kapaciteti su prilično puni, većina soba je jednokreventna, a postoji i lista čekanja na kojoj je stotinak ljudi, dodala je sagovornica Tanjuga .

Videopenzionerka

Kako kaže, mnogi su sami doneli odluku i izazili želju koju su predočili članovima porodice da žele da dođu u dom i tu provedu starost bez obzira na to što im zdravstveno stanje nije previše narušeno.

O 270 korisnika brine 89 zapsolenih među kojima su lekari, socijalni radnici, psiholog, medicinsko osoblje, higijeničarke.

"Na raspolaganju su im i frizerske usluge, ovo je jedna mala, a velika kuća i bitno je da korisnici budu zadovoljni, da se osećaju dobro i budu svesni topline koju pružamo", rekla je Simatković.

Anku Bilanović (83) zatekli smo na proveri krvnog pritiska. Ona je, kaže, zadovoljna uslugom i osobljem u domu.

Ističe da je u dom došla pre 10 meseci meseci i smatra da je najvažnije održati pozitivan duh, kontrolisati svoje zdravlje, i ostvariti dobar kontakt i razumevanje sa ostalima.

Anka, kako kažu u domu, važi za najuredniju i najlepše obučenu korisnicu doma jer vodi računa da svakoga dana ima novu lepo odabranu garderobu i urednu i sređenu frizuru.

U Domu na Vožvodvcu neko piše pesme, a neko dnevnike.

Potpukovnik u penziji Svetozar Vujičić za dve godine boravka napisao je dnevnik i tako popunio vreme u novoj sredini.

Videopenzioner

"U oktobru će biti već dve godine kako sam ovde. Ostao sam udovac i sve teže sam mogao sam da sebi kupujem sve što je potrebno, a nisam želeo da opterećujem sina i snaju da imaju obavezu oko mene, da mi kuvaju, peglaju...“, ispričao je Vujičić.

Porodica ga često posećuje i donosi sve što mu je potrebno, a on je kaže sebe pronašao u pisanju.

"Pisao sam i ranije, ali ovo je ipak bila nova sredina, pratio sam kakva je atmosfera i kako se korisnici ponašaju, tako sam opisao dane u domu" kaže Vujičih, koji je svojevremeno pisao pesme.

Sada slabije vidi, pa ne može da piše kao ranije kada je pun entuzijazma i u šetnju išao sa papirom i olovkom u ruci.

Jelka Grubač u domu boravi tek godinu dana i kaže da joj je vreme proletelo, a posvetila ga je slikanju i ručnom radu.

Jelka iscrtava tegle, flaše, slika na kamenu, pravi ruže od svile i kaže svakoga dana ima pune ruke posla.

Ranije dok nije bila u domu nije imala dovoljno vremena da se posveti tome, a sada joj najveći deo dana prođe radno.

Veoma je zadovoljna uslugama i svakome bi preporučila da starost provede u ambijentu doma za stare.