Sa jednim koferčetom, autobusom, stigao je Simo Ćulum iz Gornjeg Vakufa u Futog, 1969. godine. Prvu noć prespavao je na autobuskoj stanici. Deset godina kasnije, Simo je u Futogu proizveo prvu tonu kiselog kupusa u svom podrumu. Danas je Simo Ćulum jedan od najvećih proizvođača kiselog kupusa u Futogu i najveći izvoznik ovog zaštićenog proizvoda.

Firmu vodi sa sinom "jedan dom, jedna kasa, jedna firma, jedna porodica", priča nam Simo i napominje:

"Mi smo ti k'o nokat i meso, razumeš li. Neću ja ovo u grob odneti, nego će sinu ostati biznis da ga svojoj deci ostavi, zato sve radimo zajedno."

A samo zahvaljujući porodici i zalaganju svih njenih članova dogurao je Simo od sirotog fizičkog radnika do "kralja kupusa".

"Znam ti reći čas i minut kada sam iz očeve kuće krenuo u Futog, kod kuma", priča Simo i dodaje da je prvu noć prespavao na autobuskoj stanici. Onda je našao posao kao fizikalac, pa kao čuvar. Bavio se i građevinom, oženio se svojom komšinicom iz Donjeg Vakufa, doveo je u Futog, na svet je došao sin, a onda su ciglu po ciglu izgradili i kuću.

"To mi je bio prvi san koji sam ostvario. Onda sam došao na ideju da u toj našoj kući, u podrumu, počnem da kiselim kupus, ne samo za nas, nego i za prodaju", priča Simo.

I tako je Simo 1979. godine proizveo prvu tonu kiselog kupusa, prirodnog, kao za sebe i svoje što je pravio.

GalerijaKraljevstvo kiselog kupusa

"Nisam ti tada ni kola imao, nego sam kupus nosio autobusom u Novi Sad, na pijacu", priča Simo. Tako je zaradio za kola, a onda malo po malo i da proširi proizvodnju.

Poslednjih pet godina porodica Ćulum u zakupu drži staru poljoprivrednu zadrugu u Futogu.

"U toj zadruzi ti je moja žena nadničila i znao sam da kisele kupus i da imaju bazene. Kada je zadruga propala uzeo sam je u zakup."

 U ovim bazenima sada Simo proizvodi kiseli kupus i ribanac, oko 1.000 tona godišnje. Sve to pakuje i prodaje i to ne samo u Srbiji i regionu, nego, s ponosom kaže, po celom svetu. Kupus sadi na oko 1.000 hektara, a još oko 800 tona otkupljuje od seljaka. Kiseli, i to bez konzervansa, isključivo futoški kupus koji ima zaštićeno poreklo. Za njega radi 20 ljudi, a u sezoni i više od 90.

"Naš kupus se prodaje u Merkatoru, Univeru, Idei...Najviše izvozimo u Australiju, Kanadu, Bugarsku, Švajcarsku. Sada imamo ponudu i za Nemačku, Južnoafričku republiku i Veliku Britaniju", s neskrivenim ponosom priča Simo Ćulum dok nas vodi kroz svoje carstvo kupusa.

A u bazenima glavice zaronjene u raso, kisele se na prirodan način.

"Futoški je najbolji za kiseljenje, ima više šećera i tanak list. Zato ga domaćice cene, lako se uvija u sarmu", priča Simo i dodaje da proces fermentacije traje 20 do 25 dana, zavisno od spoljne temperature. Zavisno od toga da li se odmah distribuira, ili će da odleži u hladnjačama dodaje se tri do pet odsto soli. Dok leži u bazenima redovno se pretače, objašnjava Simo.

Šta se radi sa rasolom, pitamo. Simo kaže, na žalost, sada se baca, ali razmišlja kako bi i to resko piće mogao da flašira i takođe prodaje. Veruje da mu mušterija ne bi manjkalo.

Ćulum veruje da bi uz malu pomoć države i banaka još više mogao da razvije posao. Planova ima, ali mu fale pare. Krediti su sada, kaže, nepovoljni. Da su bolja vremena, mogao bi Simo i mnogo više radnika da uposli, da širom sveta šalje još više ribanca i listova kiselog kupusa, na radost domaćica sa četiri kontinenta. Do tada, u jeku kiseljenja kupusa, njegova proizvodnja u Futogu radi punom parom.