Simo Ćulum i danas će vam reći tačan dan, čas i minut kada je pre 45 godina napustio roditeljsku kuću, ali i dan kada je došao na ideju da u Futogu pokrene biznis sa kiselim kupusom.
Sa jednim koferčetom, autobusom, stigao je Simo Ćulum iz Gornjeg Vakufa u Futog, 1969. godine. Prvu noć prespavao je na autobuskoj stanici. Deset godina kasnije, Simo je u Futogu proizveo prvu tonu kiselog kupusa u svom podrumu. Danas je Simo Ćulum jedan od najvećih proizvođača kiselog kupusa u Futogu i najveći izvoznik ovog zaštićenog proizvoda.
Firmu vodi sa sinom "jedan dom, jedna kasa, jedna firma, jedna porodica", priča nam Simo i napominje:
"Mi smo ti k'o nokat i meso, razumeš li. Neću ja ovo u grob odneti, nego će sinu ostati biznis da ga svojoj deci ostavi, zato sve radimo zajedno."
A samo zahvaljujući porodici i zalaganju svih njenih članova dogurao je Simo od sirotog fizičkog radnika do "kralja kupusa".
"Znam ti reći čas i minut kada sam iz očeve kuće krenuo u Futog, kod kuma", priča Simo i dodaje da je prvu noć prespavao na autobuskoj stanici. Onda je našao posao kao fizikalac, pa kao čuvar. Bavio se i građevinom, oženio se svojom komšinicom iz Donjeg Vakufa, doveo je u Futog, na svet je došao sin, a onda su ciglu po ciglu izgradili i kuću.
"To mi je bio prvi san koji sam ostvario. Onda sam došao na ideju da u toj našoj kući, u podrumu, počnem da kiselim kupus, ne samo za nas, nego i za prodaju", priča Simo.
I tako je Simo 1979. godine proizveo prvu tonu kiselog kupusa, prirodnog, kao za sebe i svoje što je pravio.
"Nisam ti tada ni kola imao, nego sam kupus nosio autobusom u Novi Sad, na pijacu", priča Simo. Tako je zaradio za kola, a onda malo po malo i da proširi proizvodnju.
Poslednjih pet godina porodica Ćulum u zakupu drži staru poljoprivrednu zadrugu u Futogu.
"U toj zadruzi ti je moja žena nadničila i znao sam da kisele kupus i da imaju bazene. Kada je zadruga propala uzeo sam je u zakup."
Nedeljom i na "crveno slovo" ne radi se u kući Ćuluma, pa ni u proizvodnji. Osim verskih praznika, Ćulum iznad svega poštuje ćirilicu. Ni za živu glavu nije dao da na pakovanju za izvoz bilo šta piše latinicom. "Ovo je srpski proizvod, od srpskog, futoškog, kupusa, pa ima i srpskim pismom da se piše na ambalaži. Nije kupus da se čita, nego da se jede. Kad ga kupe i probaju, videće da je izvanredan, pa pisalo to latinicom ili ćirilicom sve im je jedno. Na mom ima da piše ćirilicom", kaže Ćulum s ponosom.
U ovim bazenima sada Simo proizvodi kiseli kupus i ribanac, oko 1.000 tona godišnje. Sve to pakuje i prodaje i to ne samo u Srbiji i regionu, nego, s ponosom kaže, po celom svetu. Kupus sadi na oko 1.000 hektara, a još oko 800 tona otkupljuje od seljaka. Kiseli, i to bez konzervansa, isključivo futoški kupus koji ima zaštićeno poreklo. Za njega radi 20 ljudi, a u sezoni i više od 90.
"Naš kupus se prodaje u Merkatoru, Univeru, Idei...Najviše izvozimo u Australiju, Kanadu, Bugarsku, Švajcarsku. Sada imamo ponudu i za Nemačku, Južnoafričku republiku i Veliku Britaniju", s neskrivenim ponosom priča Simo Ćulum dok nas vodi kroz svoje carstvo kupusa.
A u bazenima glavice zaronjene u raso, kisele se na prirodan način.
"Futoški je najbolji za kiseljenje, ima više šećera i tanak list. Zato ga domaćice cene, lako se uvija u sarmu", priča Simo i dodaje da proces fermentacije traje 20 do 25 dana, zavisno od spoljne temperature. Zavisno od toga da li se odmah distribuira, ili će da odleži u hladnjačama dodaje se tri do pet odsto soli. Dok leži u bazenima redovno se pretače, objašnjava Simo.
Šta se radi sa rasolom, pitamo. Simo kaže, na žalost, sada se baca, ali razmišlja kako bi i to resko piće mogao da flašira i takođe prodaje. Veruje da mu mušterija ne bi manjkalo.
Ćulum veruje da bi uz malu pomoć države i banaka još više mogao da razvije posao. Planova ima, ali mu fale pare. Krediti su sada, kaže, nepovoljni. Da su bolja vremena, mogao bi Simo i mnogo više radnika da uposli, da širom sveta šalje još više ribanca i listova kiselog kupusa, na radost domaćica sa četiri kontinenta. Do tada, u jeku kiseljenja kupusa, njegova proizvodnja u Futogu radi punom parom.
