Direktor valjevskog preduzeća "Kolubara" kaže da se već 30 godina zna da će manastir Valjevska Gračanica biti potopljen.
I pre 30 godina, kada je potpisan sporazum o razmeni nepokretnosti između Srpske pravoslavne crkve i JP "Kolubara", znalo se da će manastir Valjevska Gračanica biti potopljen i "taj dan je sticajem okolnosti došao 2016. godine", izjavio je direktor valjevskog JP "Kolubara" zaduženog za punjenje brane "Rovni" Miodrag Marković.
"Kada je davnih godina, pre 30 godina, doneta odluka, da se gradi brana i hidroakumulacija, tada se znalo da će manastir biti potopljen i zbog toga su i napisani sporazumi između Srpske pravoslavne crkve i javnog preduzeća o razmeni nepokretnosti, overeni su u sudu i podrazumevaju da će objekti manastira pripasti državi Srbiji, a država će zauzvrat izgraditi drugi crkveni kompleks", rekao je Marković Tanjugu.
Dodaje da je to i učinjeno, da postoji druga crkva, koja je izgrađena kao i svi drugi objekti i zgrade i da su ustupljeni Srpskoj pravoslavnoj crkvi pre dve godine na korišćenje.
"Tako da, naravno, moglo se i očekivati da će u jednom momentu doći do potapanja crkve. Ciljano se radilo na tome da se završi investicija, formira akumulacija, i naravno, to se i dogodilo ovih dana", rekao je Marković.
Ističe da potapanje crkve nije nešto što se desilo, "a da mi nismo znali da će da se dogodi, da SPC nije znala da će to da se dogodi, kao građani i narod".
Osvrćući se na jučerašnje saopštenje Eparhije valjevske, u kom se apeluje na nadležne da se punjenje jezera na akumulaciji Rovni zadrži na koti 333, jer samo tako crkva Svetog arhangela Mihaila (valjevska Gračanica) može biti sačuvana, Marković je rekao da to ne razume i da eparhija ne može na to da apeluje, jer postoje validni ugovori o razmeni nepokretnosti.
"Vi ste meni nešto dali, jel tako i sad apelujete da ja to ne koristim. Kako to, ne razumem. I formalno-pravni dokument postoji, kad je davnih godina došlo do sporazuma SPC, koju je zastupao tadašnji vladika i tadašnjeg direktora preduzeća "Kolubara" i tada je dogovoreno kako će se razmeniti nepokretnosti", objasnio je Marković.
Kaže i da se zbog silnih padavina, bujica, reka, Gračanica puni mnogo brže, nego "što je neko možda očekivao", kao i da "taj neko ko je protiv cele investicije", možda smatra da to punjenje ide mnogo brzo, ali podvlači da naprotiv ne ide, "već se odvija predviđenom dinamikom".
Govoreći o potencijalnoj opasnosti koju brana "Rovni" može predstavljati po grad Valjevo, kao i činjenici da se gradi nekoliko decenija, Marković je naglasio da "baš zbog toga što se brana gradi nekoliko decenija", tehnologija gradnje brane je takva, da kada bi nešto "izgradili za godinu dana nakaradno i brzo", onda bi moglo da dođe do opasnosti pucanja brane i potapanja Valjeva.
"Ali pošto se gradilo od materijala kojima treba sleganje i koji baš zbog protoka vremena dobija na sigurnosti, onda je to druga priča. Grad Valjevo ne može da bude potopljen", izričit je Marković.
Naveo je i da postoje činjenice, jer, kako kaže, ovih dana svašta se po Srbiji dešava i kakve su poplave, a da se to u Valjevu ne može desiti.
"Ljudi ovde u Valjevu bezbedno šetaju, mi kontrolišemo dotok i ispuštanje vode iz akumulacije, tako da grad Valjevo nema nikakvih problema. Vidite da se Valjevo ne pominje nigde kao da postiji potencijalna mogućnost da bude potopljen, a brana 2014. nije bila u funkciji, završena je tek ove godine", zaključio je Marković.
Crkva Svetog Arhangela Mihajla, zvana Gračanica, nalazi se u selu Tubraviću kod Valjeva, prema procenama sagrađena je u 15. veku, kao manastir pominje se u turskim popisima iz 1560. godine, a odlukom Vlade Srbije proglašena je za spomenik kulture 1997.
Pravoslavni vernici se godinama protive završetku izgradnje brane i akumulacije, budući da to znači i potapanje crkve, iz koje su prošle godine izneti ikonostas i ostali predmeti, koji su predati SPC.
Brana i akumulacija "Stubo-Rovni" projektovana je i počel se s gradnjom 1987. godine, a zamišljeno je da obezbedi snadbevanje vodom Valjeva, Lazarevca, Uba i okolnih mesta, REIK "Kolubare", kao i da obezbedi zaštitu od poplava.
Sve vreme dok je brana građena trajala je debata među ekspertima i u javnosti o potrebi gradnje, opravdanosti, kao i mogućim opasnostima i negativnim posledicama.
