Ako vam je poslednja želja da budete kremirani, a vaš pepeo bude prosut negde, želja vam neće biti ostvarena. Tako kažu propisi.
Rodbina i prijatelji Slovenca Roka Trošta ispunili su mu svojevremeno poslednju želju - da njegov pepeo bude rasut širom planete.
Video snimak te "akcije", tačnije ispunjavanje poslednje želje pre godinu i po dana, izazvao je pažnju na društvenim mrežama u regionu. U potpisu ispod video snimka, piše da je Rok, za života, posetio 40 zemalja, a njegov pepeo je prosut u 196 države.
Rok je i na taj način "pokazao" da je jedinstveni građanin sveta.
Pogledajte
Ova priča podstakla nas je da se raspitamo da li bi i neki građanin Srbije iz Srbije mogao da ode na poslednje dugo, dugo putovanje.
Ukratko, odgovor je: Ne može!
Gledali ste, sigurno, u pojedinim filmovima, kako se pepeo preminulog prosipa na određeno mesto gde je želeo. Takav običaj (mogućnost) postoji u mnogim zemljama. Ne i u Srbiji.
Ako neko želi da bude kremiran, a potom da njegov pepeo bude prosut negde (u neku reku, šumu, na planini, u more, okean... gde god), želja mu neće biti ispunjena.
U beogradskom Javno-komunalnom preduzeću "Pogrebne usluge" MONDU je rečeno da postoji samo jedno mesto gde pepeo pokojnika može da bude rasut - u Vrtu sećanja na Novom groblju.
Citirali su nam propise:
"Prema trenutno važećim propisima u Republici Srbiji, odnosno 'Odluci o uređivanju i održavanju groblja i sahranjivanju' ('Službeni list grada Beograda', br. 27/02, 30/03, 11/05, 18/11, 17/12), 44/14 i 11/15), 'pepeo kremiranih posmrtnih ostataka ne sme se ni privremeno ustupiti članovima porodice, odnosno srodnicima ili drugim licima, osim kada pruže dokaze da imaju obezbeđeno grobno mesto u drugom mestu' (Član 36.)".
I još:
"Urne sa posmrtnim ostacima kremiranih lica mogu pohraniti u kolumbarijume (zid sa kasetama), rozarijume (samostojeće kasete ), ili u grobna mesta. U slučaju da se urna prenosi van gradskih grobalja, neophodno je da porodica obezbedi potvrdu o posedovanju grobnog mesta za smeštaj urne u drugom mestu. Na Novom groblju u Beogradu, postoji Vrt sećanja, odnosno ograđena parkovska površina sa ružičnjakom, gde je moguće rasuti pepeo kremiranih lica, pri čemu su imena preminulih su ispisana na metalnim pločicama koje se nalaze na specijalnim stubićima".
Međutim, i dalje nam nije razjašnjeno zašto posrmtni ostaci, odnosno pepeo pokojnika ne može da bude predat rodbini (ili prijateljima), koji bi potom ispunili poslednju želju preminulog. Odnosno, zašto nije dozvoljeno rasipanje pepela na mesto gde je želeo preminuli, kao što to postoji u raznim zemljama.
U zakonu, odnosno citiranim Odlukama, o tome ne piše ništa.
Piše da se pepeo kremiranih posmrtnih ostataka stavlja odmah u urnu, koja mora biti hermetički zatvorena i sačinjena od trajnog materijala. Urna se potom stavlja ili u grob ili se polaže na posebno uređeno mesto na groblju (kolumbarijum - zid sa kasetama, odnosno rozarijum - posebno uređena zelena površina sa kasetama koje služe za smeštaj urne).
Sahranjivanje pepela kremiranih posmrtnih ostataka može se izvršiti i rasipanjem pepela na posebno određeno mesto na groblju (Vrt sećanja). Imena lica čiji je pepeo na ovaj način sahranjen moraju biti urezana na posebnoj ploči koja se nalazi na ovom delu groblja.
U slučaju da se lice koje se stara o sahranjivanju ne pojavi da pokopa ili položi urnu, preduzeće, odnosno preduzetnik, dužno je da urnu čuva najduže šest meseci.
I najvažnija odredba, odnosno član: pepeo kremiranih posmrtnih ostataka ne sme se ni privremeno ustupiti članovima porodice, odnosno srodnicima ili drugim licima, osim kada pruže dokaze da imaju obezbeđeno grobno mesto u drugom mestu.
Dakle, postoji zabrana, ali ne i objašnjenje.
Od ovog propisa bilo je izuzetaka.
Urna genija Nikole Tesle se čuva u njegovom Muzeju u Beogradu, a i proslavljeni jugoslovenski glumac Bekim Fehmiju je svojevremeno bio kremiran u Beogradu, a njegov pepeo je potom rasut u reku Bistricu u Prizrenu.
