Glavni uzroci tog problema su nepostojanje Zakona o komunalnim delatnostima i slaba kaznena politika.

Vesić je u Beogradu na skupu o reciklaži "Zeleni forum" istakao da je Srbija dobila izveštaj o otpadu od Evropske komisije koji je pokazao jako spor napredak u toj oblasti.

Srbija bi, da bi ispunila uslove EU u oblasti zaštite životne sredine, trebalo da investira oko 10,5 milijardi evra.

Prema rečima Vesića, u sivoj ekonomiji radi više od 35.000 socijalno ugroženih građana koji se bave sakupljanjem otpada neregularno, a većina su Romi koji nisu osigurani i jako ih je teško uvesti u sistem, jer ako legalno rade gube socijalnu pomoć.

Vesić je ocenio da je reciklaža prilika za otvaranje novih radnih mesta, razvoj zelene ekonomije i "put ka poboljšanju načina života".

 Direktor Sekretarijata za zaštitu životne sredine Beograda Filip Abramović rekao je da bi sređivanje deponije Vinča koštalo više od 300 miliona evra i da je najracionalnije da se taj posao obavi kroz javno-privatno partnerstvo.

"Budući partner će morati da sanira i zatvori postojeću deponiju, napravi mesta za tretman otpada koji će proizvoditi električnu i toplotnu energiju, sakupi i razvrsta kompletan građevinski otpad za reciklažu", rekao je Abramović.

Prema njegovim rečima, gradska uprava je započela pripremanje reciklažnih centara sa automatizovanim linijama za razvrstavanje otpada, gde će građani moći da donesu kabasti, električni i elektronski otpad, baterije, gume i lakove.

On je dodao da se ovih dana očekuje otvaranje prvog reciklažnog centra kod sportskog centra "11. april" na Novom Beogradu, a da će početkom sledeće godine biti otvorena reciklažna dvorišta.

Abramović je naveo da se pripremaju dve transfer stanice za otpad od kojih će jedna biti na teritoriji opštine Zemun, a druga za potrebe Sopota i Mladenovca.

Podzemni kontejneri, kako je najavio, biće zamenjeni kontejnerima za reciklažni otpad.