Srpska pravoslavna crkva slavi danas Lazarevu subotu ili Vrbicu. Na Lazarevu subotu običaj je da se nose grančice vrbe, čime se simbolično predstavlja svečani Hristov ulazak u Jerusalim.
U SPC, Vrbica je decji praznik, jer je Hristos, prema Jevandelju, ulazeci u Jerusalim rekao: "Pustite decu meni, jer takvih je Carstvo nebesko".
Na taj dan majke svecano obuku svoju decu, pa cak i onu najmanju, od nekoliko meseci, i donose, svecano obucenu, crkvi. Kupuju im zvoncice vezane na trobojku i stavljaju oko vrata. Deca se raduju, trce po porti i ucestvuju u ophodu oko crkve. Mlade vrbove grancice se odnose kucama i stavljaju pored ikone i kandila.
Vrbicu obicno u crkvu nose deca u subotu popodne da bi je ostavili u crkvi da se na Cveti, na jutrenju, okadi i ocita molitva, a grancice se posle dele narodu.
Cudo s Hilandara: Tri zrna grožda za potomstvo
U našim hramovima se u popodnevnim casovima služi vecernje bogosluženje, i u crkvu se unose mladi vrbovi listari, tek ulistali. Pošto se vrba osveti, sveštenik narodu deli grancice, i zatim se vrši trokratni ophod oko hrama sa crkvenim barjacima, ripidama i ciracima. Narod obilazi oko hrama uz pevanje tropara Lazareve subote.
Na taj praznik se obicno bere cvece, ali se ne unosi u kucu, vec se drži u dvorištu u posudi sa vodom. Cvecem se rano ujutro kiti kuca, a vodom u kojoj je stajalo, umivaju se ukucani. Obicaj je da se tog dana mladi medusobno daruju cvecem.
S obzirom da je ovaj praznik u vreme uskršnjeg posta, crkveno pravilo je da nije dobro na taj dan igrati i pevati.
Ovo su najvece srpske svetinje (FOTO)
Sa ovim danom pocinju veliki Vaskršnji praznici.
Lazareva subota je secanje na dogadaj u Vitaniji, gde je živeo mladi covek Lazar sa sestrama Martom i Marijom, koji je sa svim pojedinostim opisao jevandelist Luka.
Na vest o smrti Lazarevoj, kako je zapisano u Jovanovom Jevandelju, Isus je došao u Vitaniju, gde je njegov prijatelj vec cetiri dana bio sahranjen.
Došao je do groba, naredio da se skloni grobni kamen i pozvao Lazara da izade, što je on i ucinio, sav uvijen u pogrebne pokrove, kaže predanje koje je preneo sveti Jovan u svom Jevandelju.
Ovaj dogadaj smatra se u hrišcanstvu pobedom života nad smrcu i nagoveštaj Hristovog stradanja i vaskrsenja, u kome je osnova novozavetne vere.
To poslednje cudo Hristovo, koji se vec proculo po cudesnim isceljenjima i drugim podvizima kojim je potvrdivao snagu potonje vere, ozlojedilo je judejske sveštenike i uzrok je presude na smrt raspecem koju mu je u sredu, u nedelji stradanja, izrekla jevrejska skupština Sinedrion.
Lazar je živeo još trideset godina kao episkop na Kipru, gde ga je posetila i Bogorodica i poklonila mu omofor, njenom rukom izvezen.
Spomen svetog Lazara Cetvorodnevnog slavi se od prvih dana hrišcanstva, a njegovo ime je simbolicno i na jevrejskom jeziku El-azar znaci - Bog je pomogao.
Njegove mošti pocivaju danas u Carigradu, gde su prenete 890. godine sa Kipra, odnosno iz Kitona kod Larnake, gde je stajala nadgrobna ploca sa natpisom "Hristov prijatelj".
