On je za TV Pink rekao da zagađenja ima svake godine, ali da je prethodnih godina javnost bila okupirana nekim drugim problemima kao što su posao, plate.
"Ovako će biti do subote, jer nema vetra. Još niko nije izmislio da stvori vetar i da rastera zagađenje", rekao je Lončar.
Ministar je apelovao da deca, stari i hronični bolesnici nemaju fizičke aktivnosti napolju u danima kada je povećano zagađenje vazduha. Ukoliko su napolju treba da stave šal preko usta, kako bi zagrejali vazduh.
"Provodite manje vremena napolju. Vrtići i škole ne moraju decu da izvode napolje, mogu da osmisle nešto drugo dok se ne promeni vreme. Ovo stanje ne može da dovede do ozbiljnih akutnih ili bilo kojih drugih posledica", naveo je on.
"Nećemo reći nema zagađenja. Ima, ali to nije takvog opsega da može da dovede do ozbiljnih posledica i da izaziva paniku. To je nešto što se dešava i što će se dešavati", zaključio je Lončar.
Da li biste pustili svoje dete sada napolje? Lekar: Ne bih
U međuvremenu, gostujući na TV Prva, prof.dr Branimir Nestorović, dečiji pulmolog i alergolog, načelnik pulmologije na Univerzitetskoj dečijoj klinici u Tiršovoj, je na pitanje da li bi svoje dete jutros pustio napolje, odgovorio je da ne bi.
Nestorović je objasnio da maske nemaju nikakvu svrhu, a pogotovo one hirurške koje ljudi nose po ulici jer su one namenjene da zaštite hirurga u sali, a ne ljude od aerozagađenja.
Osim toga, napominje ovaj stručnjak, ni one druge maske napravljene za aerozagađenje, osim što su nepraktične i što u njima ne može da se diše, takođe uopšte ne štite.
Kako objašnjava dr Nestorović, u svetu je urađeno ozbiljno istraživanje o efikasnosti tih maski i ispostavilo se da te maske štite svega 20 odsto.
Nestorović napominje i da niko ne govori o onome što je najvažnije, a to je sumpor-dioksid koji je pravi ubica. Tu su i čestice dizela koje "kače" sve za sebe. Takođe, kada se govori o aerozagađenju treba napomenuti, kaže on, da nisu ugroženi samo disajni putevi već i oči, koje su same po sebi osetljive.
Problem o kom ovde govorimo je veliki i on zahteva široku društvenu konsenzus i velike napore države, objašnjava doktor i ističe da je ekologija skupa u početku, a jeftina posle.
Razboljevaće se deca, a za 20 godina će se plaćati lečenje astme, bronhitisa...
O dramatično visokom nivou zagađenja na Balkanu pišu i najpoznatiji svetski mediji.
Ugledni Njujork tajms poziva se na izveštaj američkog programa za zaštitu životne sredine u kome se navodi da Sarajevo ima najveće koncentracije zagađenja vazduha u Evropi, dok u proseku ljudi koji žive na zapadnom Balkanu izgube do 1,3 godine života od zagađenja vazduha.