U hramovima se služi liturgija Svetog Vasilija velikog, a na Veliki četvrtak je ustanovljena i Sveta tajna pričešća, zbog čega se veruje da će i najvećim grešnicima koji se tog dana pričeste biti oprošteni grehovi.
Na Veliki četvrtak nema veselja, ali ima okupljanja verujućih.
Ove godine u Srbiji okupljanja neće biti, a vaskršnje praznike nećemo moći da ih proslavimo kao i prethodnih, zbog korona virusa i uvedenih mera zabrane kretanja.
Prema jevanđeoskim zapisima, Hristos je na Tajnoj večeri blagoslovio hleb i podelivši ga apostolima rekao: "Ovo je telo moje koje se za vas lomi radi oproštenja grehova".
Zatim je uzeo čašu vina i dodao: "Pijte iz ove čaše svi, ovo je krv moja Novoga Zaveta, koja se proliva za vas i za mnoge, radi otpuštanja greha".
Hristove reči se na Veliki četvrtak, ponavljaju na liturgijama pre pričešća vernika, po uzoru na prvu pričest Hristovu i njegovih apostola.
Praznovanje u svim hramovima SPC počinje liturgijom Svetog Vasilija Velikog koja se služi deset puta godišnje, na sve velike pravoslavne praznike.
Na taj dan uveče, čitaju se dvanaest jevanđelja o stradanju Hristovom, i dok se čitaju jevanđelja narod u crkvi kleči.
OPROST GREHA I NAJVEĆIH GREŠNIKA
Praznik je jedan od dana određenih za pričešće vernika koji su, poštujući pravoslavni kanon, postili na vodi najmanje pet poslednjih dana.
Na liturgijama se vernici pričešćuju hlebom ili naforom - telom Hristovim i vinom koje je simbol njegove krvi prolivene za spas ljudskog roda.
Narod veruje da i najvećim grešnicima, koji se pričeste na današnji dan, bivaju oprošteni gresi. Završetkom liturgije prestaje se za zvonjenjem, već se klepa, udara u drvenu dasku, sve do sahrane Hristove. Posle liturgije je dozvoljeno jesti na ulju i popiti nešto vina.
Veliki četvrtak je pokretni praznik jer je deo Velikog, Časnog ili Vaskršnjeg posta, koji traje šest nedelja. Vernici koji se pridržavaju pravila posta, prve i poslednje nedelje ne jedu čak ni ribu, već drugu posnu hranu, pripremljenu na vodi, bez ulja.
Na Veliki petak je čak poželjno da se ništa ne jede ceo dan.
Na liturgiji na Veliki četvrtak osvećuju se i pripremaju pričasni darovi za bolesnike, koji se na časnim trpezama čuvaju preko cele godine.
Za Veliki četvrtak u narodu postoje razna verovanja i običaji, pa tako u manastir Tronošu seljaci iz obližnjih sela donose na ovaj dan veliku sveću, tešku više desetina kilograma od čistog voska, koja se pali tokom čitave godine, dok se ne donese sledeća.
Ovaj dan se u nekim krajevima slavi kao slava orača, oni odu do njive sa zaprežnom stokom, ali ne rade ništa.
U takovskom kraju na ovaj dan se boje uskršnja jaja. Ponekad farbanje jaja traje tri dana, protežući se na Veliki petak i Veliku subotu, i to isključivo pre podne. Nekada su se jaja farbala koprivom i ljuskom od luka, a prvo obojeno jaje. "čuvarkuću" deca odnose na njivu i tu ga ostavljaju da ga sunce ogreje. Posle podne se jaje vraća u kuću, gde se čuva cele godine.
Srbi na Kosovu na ovaj dan u ranu zoru oboje samo jedno jaje. Njihova "čuvarkuća" se zove "strašnik". Dok je još sveže boje, majka ga trlja po obrazima dece. Posle toga se boje ostala jaja, a "strašnik" se ostavlja na vidno mesto u kući i dobro se čuva da se ne razbije.
KAKO JE "U SREZU BOLJEVAČKOM", A KAKO U VLAHA
U delu "Srpski narodni običaji iz Sreza boljevačkog", Savatije M. Grbić piše da na Veliki četvrtak, pre sunca, žene maste (boje) jaja za Uskrs. Crvena se jaja ovde drukčije zovu peraške. Prvo jaje, koje se oboji, odnesu u vinograd i zakopaju. To rade da grad preko leta ne bi tukao vinograd. Kad oboje potreban broj jaja, onda od onoga varzila, u kome su jaja bojili i brašna zamese testo, u koje još bace jedno ili dva jaja zajedno sa ljuskama, i od njega umese i ispeku jedan kolač. Ovaj kolač posle čuvaju i njime krme svinje, kad se razbole od groznice.
Narod veruje da su ovoga dana otvorena rajska vrata na nebu, i ko god toga dana što udeli za mrtve, to mu se vidi.
Ovoga dana služi crkva. Žene idu u crkvu i ostavljaju poneko jaje za dušu umrlih. Na Veliki se čertvrtak ne radi.
Svoje običaje za Uskrs imaju i Vlasi iz Pomoravskog okruga. Tako etnolog Miodrag Aleksić iz Jagodine, autor više monografija o selima tog kraja i knjige "Zanati stare Jagodine", kaže da Vlasi na Veliki četvrtak rano izjutra beru burjan (bobice slične crnoj zovi) i nose pokojnicima - "da se svane u groblje". Stavlja se kod uzglavlja pokojnika i pali se vatra da bi se on ugrejao.
Na Veliki petak se ništa ne radi, već se farbaju jaja pomoću divljih jabuka, lukovine i koprive. U subotu se kolje žrtvena pečenica, čisti se kuća i pere veš. Pečenica se sprema u nedelju rano izjutra, puca se iz puške čime se oglašava uskrsnuće Hristovo i udara motkama po žaru, čime se izražava radost zbog uskrsnuća. U crkvu se nosi busen zemlje sa zelenom travom, stabljika koprive, kolač, sveća i čaša vina. Vernici se zatim okreću prema suncu, gaze busen, ljušte jaja, piju vino i grizu koprivu. Na ovaj dan Vlasi mese poskurice za mrtve (okrugle hlepčiće), kako bi i oni učestvovali u uskrsnuću.