Reč je o rukama, nogama i delovima postolja još jedne boginje, koja je otkrivena tokom arheoloških iskopavanja prošle godine, ali su detaljne analize tek okončane i potvrđuju da je reč o otkriću svetskih razmera.
Vlažna zemlja sačuvala je delove "nove" figure, a očekuje se da će u istraživanju koje bi trebalo da se nastavi krajem jula, pronaći i glavu i trup, kažu za "Novosti" stručnjaci Zavičajnog muzeja Župe iz Aleksandrovca.
Podsećaju da je "nova boginja" šesta iz praistorijskog perioda otkrivena na ovom župskom arheološkom lokalitetu: jedna, gotovo potpuno očuvana pronađena je, takođe, prošle godine, a još četiri - pre više od pola veka.
"Sa fragmentima veće figure, koju smo prezentovali javnosti prošlog leta, našli smo i par ruku i nogu i fragmente postolja druge figure, i ona je možda čak i lepše dekorisana", kaže za "Novosti" arheolog Sanja Crnobrnja Krasić, koja je pronašla figurine.
"Deluje da je ženskog pola, zdepastija je i ima nežnije, oblikovanije ruke i noge. Budući da su fragmenti ove dve figure bili izmešani, pretpostavljamo da su zajedno stajale izložene u toj praistorijskoj kući i da su zajedno i pale. Prva pronađena boginja imala je praktično sve delove, osim jedne noge, izvesno je i njeno datovanje od 5500. do 4750. godine pre nove ere, zasad znamo da pripada kosovskoj varijanti vinčanske kulture u pogledu umetničke obrade i dekoracije", dodala je ona.
Kada je konzervatorka iz Beograda, Vesna Rogić, sa kolegama iz Župe, obavila mehaničko čišćenje i uklanjanje zemlje, nedvomisleno je utvrđeno da je reč o novoj figurini.
Ministarstvo kulture sa 1,6 miliona dinara finansiraće nastavak arheoloških istraživanja celog lokaliteta, a konzervacija pronađenih boginja trebalo bi da bude dovršena u novembru i javnosti predstavljena 27. januara, kada Zavičajni muzej obeležava 30 godina postojanja.
U predstojećim istraživanjima proširićemo rov i očekujemo da osim što ćemo upotpuniti saznanja o prvoj boginji, dobiti i dragocene informacije o kompletnom kontekstu lokaliteta, ali i o funkciji figura, objašnjava Sanja Crnobrnja Krasić.
Na lokalitetu Vitkovačko polje davne 1969, nađene su sada već slavne antropomorfne skulpture "lejdi of Aleksandrovac" (Miladija), "venus de Župa" (Ružica), "madam de Vitkovo"(Grozdana), kao i venera - "madam de Venčac".
One su 1991. bile deo Svetske izložbe muzeja "Tera Amata" u Nici, a predstavljene su i u reprezentativnim muzejima u Engleskoj i Danskoj.
Otkriće venere prošlog avgusta, dobilo je izuzetan odjek u stručnoj javnosti, a sa pronalaskom delova druge figurine, Vitkovačko polje opravdano se vraća u fokus naučnika, koji se bave proučavanje praistorije.
Zavičajni muzej Župe bi do kraja jula trebalo da dobije i status ustanove zaštite arheološkog i istorijskog nasleđa, zaposlena su i dva kustosa.
Ministarstvo kulture odobrilo je pet miliona, a Opština će sa milion dinara finansirati kompletne nove stalne postavke muzeja i preuređenje enterijera.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.