Specijalno za predstojeću Noć muzeja, laboratorija za antropologiju će otvoriti svoje ormane i pokazati kosti stare nekoliko vekova koje itekako "pričaju" u rukama ovih stručnjaka
Laboratorija za antropologiju, Instituta za anatomiju Medicinskog fakulteta, premijerno u 14. Noci muzeja, prikazace deo svoje paleopatološke kolekcije koja krije kosti stare nekoliko vekova u okviru izložbe pod nazivom "Nocna smena u drevnom urgentnom smenu". Bicete u prilici da vidite razlicite povrede na kostima iz perioda antike, srednjeg veka i Drugog svetskog rata.
A, pre nego što se i sami posetite ovu "drevnu atrakciju", MONDO vam donosi uvid u ono što vas ocekuje!
Laboratorija za antropologiju i paleologiju je osnovana pre više od 20 godina, a ono cime se najviše bave ovi strucnjaci je ispitivanje strukture koštanog tkiva iskopanih skeleta, radi utvrdivanja zbog cega se kosti starijih osoba mnogo lakše lome nego kosti mladih osoba.
"Ono što najviše unapreduje medicinu danas je deo u kojem se bavimo ispitivanjem strukture koštanog tkiva. Pronalaženje uzroka lomljivosti kostiju starijih osoba, strukturnih na svim nivoima i hijerarhijskih organizacija koštanog tkiva, doprinosi preventivi u lecenju ove bolesti", istakla je prof. dr anatomije Marija Ðuric za MONDO.
Najzanimljivije iz prethodne Noci muzeja! (FOTO, VIDEO)
Profesorka Ðuric je novinarima objasnila da je važan deo njihovog polja i forenzicka antropologija, s obzirom na to da su ucestvovali u ispitivanju skeletnih ostataka žrtava iz skoro svih masovnih grobnica na teritoriji Srbije, pocevši od Drugog svetskog rata, pa do nedavnih ratova.
"Iz forenzickog konteksta obradujemo i pojedinacne skelete koje nade policija kada su u pitanju nepoznate osobe ili tokom raznih gradevinskih radova po Beogradu kada nam je prvi zadatak zapravo da utvrdimo da li su ti skeletni ostaci stari ili su u pitanju ipak sudski slucajevi", istakla je ona.
Nemci koje je streljala partizanka
S obzirom na to da je u pitanju "nesvakidašnji" posao, ne cudi što cesto nailaze na cudnovate price i zanimljiva otkrica koja "bacaju" potpuno novu svetlost na price koje "propovedaju" lobanje koje cete moci da vidite u toku Noci muzeja.
"Iza ovih lobanja krije se jedna interesantna prica. U maju 2011. u jednoj porodicnoj kuci u blizini Beograda tokom renovinaranja dvorišta nadeni su posmrtni ostaci nekoliko individua. Tu se našao jedan stariji gospodin koji je tvrdio da je on ustvari prisustvovao, najverovatnije, egzekuciji ovih osoba, jer su sve one imale prostrelne rane na lobanji. On je rekao da je u oktobru 1944. godine video kako su partizani, tacnije jedna partizanka, streljali u glavu nekoliko zarobeljnih Nemaca.Pošto iz sudske medicine nisu mogli da potvrde ovu pricu, pozvali su nas da probamo detaljnije da izanaliziramo skeletne ostatke. Mi smo uradili analizu kosti lobanje, gde smo našli da su u pitanju skeleti muškaraca koji su stariji od 20 i 30 godina.
Vrlo brzo smo primetili da vecina lobanja ima nekoliko stomatoloških radova na zubima, tacnije plombi. Iako na prvi pogled to ukazuje da su u pitanju noviji ostaci, hemijska analiza nam je pokazala da su u pitanju plombe koje se ne koriste unazad najmanje 50 godina, a jesu bile zastupljene za vreme Drugog svetskog rata. Na kraju se ispostavilo, detaljnom analizom istorijskih podataka, da najveronatnije jesu bili u pitanju nemacki vojnici, zato što je u to vreme, konkretno u Nemackoj, radilo 10.000 stomatologa od kojih je 6.000 prišlo vojsci", ispricala nam je stomatolog Ksenija Zelic pokazujuci na izložene lobanje koje su zaista imale vidljive znake prostrelne rane.
Skeleti - eksponat ili ljudska bica?
Mnogi smatraju da je izlaganje skeleta - kostiju, lobanja, pa cak i drevnih mumija, znak nepoštovanja prema mrtvima, i da bi oni trebalo da pocivaju na miru u zemlji, a ne da služe kao izložbeni eksponati.
Medutim, iako naucnici stavljaju na prvo mesto napredak i sakupljanje neophodnog znanja za dalji razvitak, ipak postoji "kodeks" kada je u pitanju rad na posmrtnim ostacima, pa makar oni pripadali i nekome ko je živeo pre 1.000 godina...
Planeta bruji o tajanstvenim plocicama iz Srbije
"Mi na sve ove skelete gledamo iz ugla da je to nekad bilo živo bice i da treba da poštujemo skeletne ostatke svih, jer se nadam da ce neko poštovati i moje sutra. Medutim, postoji i jedna veoma važna stvar, a to je da smo mi naucnici, vodeni naucnom etikom i bavimo se naucno-istraživackim radom. Dakle, mi ih istražujemo, ali se trudimo i da imamo nekakav kodeks uvažavanja i poštovanja skeleta, s obzirom na to da su to nekad bili ljudi", istakla je za MONDO arheolog dr Ksenija Ðukic.
Šta nam kosti "šapucu"?
U zavisnosti od stanja ocuvanosti u kojem se odredeni skeleti iskopaju iz zemlje, antropolozi mogu proceniti širok spektar faktora u vezi sa životom tih osoba.
"Ono što mi možemo kao antropolozi da kažemo, to je da li je osoba bila muškog ili ženskog pola na osnovu raznih nekih karakteristika kostiju karlice i lobanje, zatim možemo da kažemo koliko je osoba otprilike imala godina. Možemo da odradimo prosecnu telesnu dužinu na osnovu maksimalne dužine dugih kostiju, možemo da odredimo dentalni status koji nam opet može reci nešto o svakodnevnom životu te osobe, možemo da se bavimo bolestima...", objasnila je doktorka za naš portal i dodala da su upravo slucajevi na koje je uticala neka bolest ono što "najviše budi maštu":
"U ovom poslu nas najviše intrigira kada nam dodu slucaji raznih patologija, individua na ciji život je uticala odredena bolest koja je ostavila traga na kostima. Onda su to stvari koje nama bude maštu, zato što ako dobro uspostavimo dijagnozu, onda otprilike znamo kako je osoba živela, da li ju je bolelo ili ne, da li je mogla biti izopštena iz ostatka društva ako je imala neke fizicke anomalije, odnosno, ako je bila grbava ili nešto poput toga. Ali, na osnovu patoloških promena možemo prilicno ilustrativno da govorimo o barem jednom periodu života osobe i takode, pomocu sve popularnije hemijske analize kostiju možemo da govorimo cak i o ishrani. Mi se trudimo da rekonstruišemo prakticno nacin života, uslove života i eventualno ako nam to skelet dozvoljava, okolnosti u kojima je osoba preminula", zakljucila je dr Ðukic.
