Predsednik Crne Gore Milo Đukanović dao intervju za Hrvatsku televiziju gde je prvi put otvoreno priznao šta se namerava Zakonom o slobodi veroispovesti, koji je izazvao burno negodovanje Srpske pravoslavne crkvge i njenih vernika.
Zakon o slobodi veroispovesti koji je usvojen krajem 2019. godine u Crnoj Gori izaziva mnogo tenzija u bivšoj jugoslovenskoj republici i duboke podele.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici ustali su protiv zakona, smatrajući ga putem ka podržavljenju imovine crkve u Crnoj Gori, a vlast je odgovorila da nije namera da se crkveni objekti pretvaraju u nešto drugo i da će vernici i dalje moći da dolaze na verske službe.
U intervjuu Hrvatskoj radio-televiziji (HRT) predsednik Crne Gore Milo Đukanović je ponovo optužio SPC da "pretenduje da upravlja Crnom Gorom" i da je "instrument u rukama velikosrpskog nacionalizma". Istakao je i da je Zakon o slobodi veroispovesti predstavljao "inicijalnu kapislu za jedan sukob koji se u međuvremenu prilično ostrastio, sukob na relaciji SPC - država Crna Gora".
"Otvarajući taj Zakon, naravno, došli smo i do pitanja imovine, i intencija koju je pokazala Crna Gora je da deo imovine kojom se služi pravoslavna crkva, onaj deo imovine koji je finansiran iz javnih izvora, dakle, da to treba da bude državna imovina. SPC tom rešenju jako protivi, pokrenula je proteste širom Crne Gore sa idejom da treba da brani svetinje od države Crne Gore", rekao je Đukanović.
Rekao je da je reč o neprimerenoj politizaciji jednog verskog pitanja.
"Zakon je poslužio kao povod, ali se protokom vremena pokazalo, za nas potpuno nedvosmisleno, da je SPC instrument u rukama velikosrpskog nacionalizma. SPC je u međuvremenu uspjela da promoviše sve ono što su njeni konačni ciljevi", rekao je Đukanović .
Rekao je da se ispostavilo da nije cilj samo da se zakon ukine, nego se "čulo" i da bi "Crna Gora morala umesto epiteta građanske nositi epitet srpske države".
"Drugo, da je crnogorsku državu stvarala SPC, što znači da ovde postoji pretenzija da SPC upravlja ovom državom, da nas vrati na pozicije teokratske države iz srednjeg vika. I naravno, čuli smo da je NATO fašistička organizacija, a da je EU propala civilizacija, i da je zbog toga za Crnu Goru jedino udobno da bude pod bezbednosno interesnim kišobranom Rusije. Ne treba dalja prezentacija obrazloženja za ovakvu percepciju sa naše strane", rekao je Đukanović, koji je prtičao i o odnosu Crne Gore i Hrvatske i izvinjenju koje je davno uputio Hrvatskoj.
"Kada bih mogao, promenio bih ono što je prethodilo tom dvadesetogodišnjem iskustvu. Nažalost, nije to iskustvo jedistveno kada je u pitanju region u kojem živimo, ali je, eto, u tom frekventnom ponavljanju naših nestabilnosti imali smo i to iskustvo iz 90-ih godina koje je rezultiralo raspadom nekadašnje zajedničke države i krvavim ratovima na našem prostoru. Tada sam u svojstvu predsednika Crne Gore našao za shodno da uputim riječi izvinjenja Hrvatskoj za ono što su građani Crne Gore u uniformama tadašnje Vojske Jugoslavije učinili nažao građanima susjedne Hrvatske. Drago mi je da je taj gest, definitivno prvi na našim prostorima, nakon tog neprijatnog iskustva, naišao na odobravanje ne samo najrelevantnijih državnih adresa u Hrvatskoj, nego manje više ukupne hrvatske javnosti, što je to predstavljalo začetak neke nove istorijske stranice u našim odnosima", rekao je crnogorski predsednik.
KLJUČNI DATUMI U VEZI SA ZAKONOM:
- 30. novembar 2019. godine - Predsednik Crne Gore Milo Đukanović na Kongresu Demokratske partije socijalista najavio preispitivanje imovine verskih zajednica;
- 26. decembar 2019. godine - U Skupštini Crne Gore, odlukom većine, u ranim jutarnjim satima, usvojen Zakon o slobodi veroispovesti;
- Vernici SPC su istog dana (26. decembra 2019. godine) blokirali nekoliko saobraćajnica u Crnoj Gori;
- 27. decembar 2019. godine - U Beogradu održan protest zbog crnogorskog zakona, vatrometom pogođena i oštećena zastava na Ambasadi Crne Gore u strogom centru grada;
- početkom januara počele su litije širom Crne Gore, kao vid protesta zbog zakona; Održavane su četvrtom i nedeljom do epidemije korona virusa, kada su vlasti donele zabranu javnih okupljanja;
- 2. januar 2020. godine - Navijači Crvene zvezde posle košarkaške utakmice došli do centra Beograda i održali protest ispred crnogorske ambasade. Ponovo je na meti bila zastava na zgradi Ambasade.
- 16. januar 2020. godine - Pravni zastupnici Mitropolije u Beogradu su objasnili razloge protivljenja Zakonu;
- 14. februar 2020. - početak dijaloga vlasti i predstavnika Mitropolije crnogorsko-
- 22. februar 2020. - vlasti u Crnoj Gori iznose optužbe protiv Mitropolije za dug za porez;
- 12. maj 2020. godine - Litija u Nikšiću, uprkos zabrani, koju je prevodio vladika Joanikije i grupe sveštenika; Sveštenici su potom privedeni u policiju i zadržani u pritvoru 72 sata. Nakon puštanja, protiv njih je podignuta optužnica zbog ugrožavanja zdravlja građana.
- 14. maj 2020. godine - Premijer Crne Gore Duško Marković poručio da je zakon jednak za sve i da sveštenici i crkva ne mogu da budu iznad zakona.
- 18. maj 2020. godine - Milo Đukanović na dvogodišnjicu mandata predsednika održao govor u kojem je najavio stvaranje, odnosno "obnavljanje samostalne Pravoslavne crkve u Crnoj Gori".
- 20. maj 2020. godine - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i patrijarh Irinej na zajedničkoj konferenciji za novinare osudili najave Mila Đukanovića o "samostalnoj Pravoslavnoj crkvi". Irinej čak uporedio Đukanovića sa ustaškim režimom u vreme Drugog svetskog rata.
- 21. maj 2020. godine - Proslava dana državnosti Crne Gore, gde je bilo javnih okupljanja, ali niko za to nije snosio odgovornost.
- 8. jun 2020. godine - Mitropolit Amfilohije najavljuje nastavak litija, uprkos tome što je na snazi i dalje zabrana javnog okupljanja. Dva dana kasnije, policija saopštava da neće dozvoliti okupljanja.
- 12. jun 2020. godine - Predsednik Vlade Crne Gore Duško Marković obelodanio je da je zajedno sa predsednikom Milom Đukanovićem razgovarao sa vladikama Amfilohijem i Joanikijem i da im je ponuđeno da Zakon privremeno bude stavljen van snage dok se ne izjasve Ustavni sud Crne Gore i Evropski sud za ljudska prava. Marković saopštio i da će litije iopak biti dozvoljene ali uz poštovanje svih zdravstvenih mera i preporuka.
- 12. jun 2020. godine - Mitropolija crnogorsko-primorska obrazloži
- 12. jun 2020. godine - Evropska komisija pozdravlja spremnost da se nastavi dijalog dve strane.
- 13. jun 2020. godine - Episkopski savet Crne Gore dao rok vlastima u Crnoj Gori da se do 12. jula izjasne o nastavku dijaloga, odnosno o predlogu crkve o izmenama Zakona o slobodi veroispovesti.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
