LAŽNA LIČNA KARTA TITOVOG OPERATIVCA: Svima je poznato ime Momčilo Perišić, a malo ko zna da ga je koristio i šef OZNE! | Mondo Portal

  • Izdanje: Potvrdi
Emisije
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

misterija dosijea "P-272"

LAŽNA LIČNA KARTA TITOVOG OPERATIVCA: Svima je poznato ime Momčilo Perišić, a malo ko zna da ga je koristio i šef OZNE!

Autor Edin Delibašić
Autor Edin Delibašić

Uhvaćen u sačekuši tajne policije.

Izvor: Youtube/printscreen/ RTS Oko - Zvanični kanal

Svima je poznato ime Momčilo Perišić. To ime danas nosi sprski general u penziji, a manje je poznato da je to isto ime za vreme Drugog svetskog rata koristio Titov kum koji je bio šef bezbednosnih službi do 1966. godine.

U julu 1941. godine, kao komunistički ilegalac Aleksandar Ranković je uhapšen u sačekuši koju mu je organizovala tajna nacistička policija Gestapo.

Trebalo je da se sastane sa još jednim ilegalcem u Južnom bulevaru u Beogradu, ali su Gestapovci za sastanak saznali ranije.

Tajna policija je uhapsila drugog ilegalca koji je pod batinama priznao kad treba da se sretne sa čovekom iz vrha komunistričkih struktura.

Gestapo je Rankovića uhapsio u klasičnoj sačekuši na mestu na kom je bilo dogovoreno da se sretne sa drugim ilegalcem.

Lična karta na ime Momčilo Perišić

Agenti Gestapoa su prilikom hapšenja kod Rankovića pronašli ličnu kartu koja je bila na ime Momčilo Perišić.

Tokom saslušavanja "Momčilo" nije bio kooperativan pa je pretučen i sa teškim povredama prevezen u Očnu bolnicu koja se danas nalazi u beogradskoj ulici Džordža Vašingtona.

Možda će vas zanimati

 Vrh Komunističke partije je ubrzo saznao za njegovo hapšenje i lokaciju na kojoj se nalazi, pa su organizovali plan za spasavanje.

Srećna okolnost po Rankovića bila je ta, što o njegovom hapšenju nije bila obaveštena srpska specijalna policija kojoj je bio dobri znanac.

Akcija spasavanja iz bolnice

Oružana grupa komunista upala je u bolnicu i tom prilikom ubila jednog srpskog žandarma, a uhapšenika spasla. Dok su se udaljavali od bolnice ubili su i jednog nemačkog vojnika koji se tu slučajno zatekao i koji je pokušao da ih zaustavi.

Skojevci su potom Rankovića odvezli do periferije grada, gde su imali kuće u kojima su se krili.

Susret koji su osujetili agenti Gestapoa bio je organizovan radi planiranja diverzije na radio-stanicu u Makišu. Ova akcija bila je u sklopu šireg plana u leto 1941. godine da se sabotiraju određene strateške tačke u gradovima.

Verodostojnost priče na Rankovićevim rečima

Dosije Gestapoa o Aleksandru Rankoviću pod šifrom "P-272" nikad nije pronađen, pa se o ovom događaju može suditi samo na osnovu Rankovićeve posleratne izjave.

"Iako su me prilikom hapšenja pretukli i u besvesnom stanju smestili u bolnicu u Vidinskoj ulici (današnja Džordža Vašingtona prim. aut.), srećna okolnost po mene bila je ta što prethodno nisu izvestili srpsku specijalnu policiju, koja me je poznavala. Tako me je grupa beogradskih članova SKOJ-a, dok sam kasnije simulirao besvesno stanje, oslobodila dva dana kasnije, 29. jula. Tom prilikom poginuo je jedan žandarm. Skojevci su me odveli iznajmljenom konjskom zapregom do Kumodraške ulice, gde su postojale dve kućice koje je koristila Partija. Smestili su me u jednu kućicu u kojoj sam boravio sve do izlaska na slobodnu teritoriju u zapadnoj Srbiji. Imao sam i kurirku, zvala se Grozdana Belić Zina, koja se posle rata udala za Krcuna", pričao je Ranković nakon rata.

Anketa

Da li se može verovati u ovu priču samo na osnovu Rankovićevih reči?

  • Priča je istinita, nije imao razloga da laže.

    38.89% (35)

  • Moguće je da je delimično istinita, ali dobro "nafilovana" priča.

    37.78% (34)

  • Priča je lažna! Rankoviću se nikako ne može verovati.

    23.33% (21)

Da li se može verovati u ovu priču samo na osnovu Rankovićevih reči?

Rezultati

Titov kum, lovac na Dražu, šef bezbednosnih službi

Aleksandar Leka Ranković rođen je u selu Draževac kod Obrenovca 1909.godine, a preminuo u Dubrovniku 1983.

Bio je potpredsednik Jugoslavije, učesnik Narodnooslobodilačke borbe, društveno-politički radnik SFRJ i SR Srbije i narodni heroj Jugoslavije.

Kao ministar unutrašnjih poslova, u svom ekspozeu o radu Odeljenja za zaštitu naroda, pred Narodnom skupštinom 24. marta 1946. godine, obznanio je da je uhvaćen Draža Mihailović.

Kada se Tito venčao sa Jovankom, 1952. godine, Ranković je bio Titov kum.

Najpoznatiji kao osnivač i šef OZNA-e, a kasnije UDBA-e. Smenjen je na Brionskom plenumu 1966. i izbačen iz SKJ.

(MONDO)

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.

Pročitajte i ovo

Tagovi

Inicijalizacija u toku...

Komentari 2

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

IKS

tito ubio vise Srba nego nacisti. poredak je ustase, tito pa hitler. a on na dedinju lezi... peticija da se izbaci s*rad sa dedinja ceka na vas sve!

Ety࿄Kox

😱💭

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU