Ministarstvo branilaca koje je kroz izjavu ministra Tomislava Ivića najoštrije osudilo objavljivanje imena kao protivuzakonit i protivstavan čin, priznalo je da se radi o podacima koji su korišteni za izradu jedinstvenog registra. Po pisanju pojedinih medija, podaci su stari tri godine što znači da je neko još tada došao do njih, i do sada čekao pravi trenutak za objavljivanje.
Objavljivanje registra najoštrije su osudili čelni ljudi većeg dela veteranskih druženja, ali je nekoliko aktivista, kao i predsednik Ivo Josipović i deo uglavnom opozicionih političara tu priliku iskoristio da ponovi potrebu da se registar učini javnim, iako je to, ako je rekao Josipović, trebalo učiniti na zakonit način.
U registru branilaca ima 501.666 imena, ali su oni koji su na Internet stranici www. registarbranitelja. com objavili popis naglasili su da je deo imena i jedinica izbačen kako bi se sprečilo ugrožavanje bezbednosti njihovih pripadnika.
Na toj stranici objavljena su dva grafikona - jedan koji govori o stažu mobilisanih, a drugi o tome koliko je u određenim periodima bilo mobilisanih vojnika. Iz grafikona proizlazi da oko 5.000 ljudi ima veteranski staž od jedan do pet dana, a da je najveći broj branilaca, oko 50.000 u vojsci provelo od 50 do 100 dana. Broj onih branilaca koji su u vojsci proveli pet ili više godina pada na manje od 10.000.
Iz drugog grafikona se vidi da je najveća mobilizacija u Hrvatskoj bila od septembra 1991. godine do marta 1992. godine, kada je pod oružjem bilo oko 200.000 ljudi i u vreme "Oluje" u avgustu 1995. godine, kada je mobilisano više od 210.000 ljudi.
Na stranici je objavljen i podatak da za više od 12. 000 ljudi čija su imena u registru branilaca staž počinje teći nakon 1. septembra 1995. godine, praktički nakon završetka svih ratnih delovanja u Hrvatskoj.
Pitanje objavljivanja registra jedno je od konstantnih političkih prepucavanja u Hrvatskoj. Protivnici objavljivanja, uglavnom bliski vladi, HDZ-u i rukovodstvima veteranskih udruženja koja imaju brojne privilegije, kao i veterani u celini, pogotovo ako su invalidi, protiv su objavljivanja uz tvrdnju da bi se time ugrozila bezbednost onih čija bi imena bila pomenuta. Oni koji se zalažu za objavljivanje, među kojima su i neki koji su u ratu imali visoki vojni čin kao brigadir Ante Kotromanović koji je poslanik opozicionog SDP-a ili Predrag Fred Matić koji je savetnk predsednika Ive Josipovića - to obrazlažu potrebom da se izbace lažni veterani i takvima oduzmu privilegije.
U javnosti su česte i kritike da se registrom izjednačavaju oni koji su bili na frontu i oni koji su bili po kancelarijama ili su za vreme rata bili na službi u krajevima daleko od ratišta. Stranica s imenima branilaca noćas i jutros beleži velik broj poseta pa je uglavnom nedostupna zbog urušavanja.
(Tanjug/MONDO)
Objavljivanje registra najoštrije su osudili čelni ljudi većeg dela veteranskih druženja, ali je nekoliko aktivista, kao i predsednik Ivo Josipović i deo uglavnom opozicionih političara tu priliku iskoristio da ponovi potrebu da se registar učini javnim, iako je to, ako je rekao Josipović, trebalo učiniti na zakonit način.
U registru branilaca ima 501.666 imena, ali su oni koji su na Internet stranici
Na toj stranici objavljena su dva grafikona - jedan koji govori o stažu mobilisanih, a drugi o tome koliko je u određenim periodima bilo mobilisanih vojnika. Iz grafikona proizlazi da oko 5.000 ljudi ima veteranski staž od jedan do pet dana, a da je najveći broj branilaca, oko 50.000 u vojsci provelo od 50 do 100 dana. Broj onih branilaca koji su u vojsci proveli pet ili više godina pada na manje od 10.000.
Iz drugog grafikona se vidi da je najveća mobilizacija u Hrvatskoj bila od septembra 1991. godine do marta 1992. godine, kada je pod oružjem bilo oko 200.000 ljudi i u vreme "Oluje" u avgustu 1995. godine, kada je mobilisano više od 210.000 ljudi.
Na stranici je objavljen i podatak da za više od 12. 000 ljudi čija su imena u registru branilaca staž počinje teći nakon 1. septembra 1995. godine, praktički nakon završetka svih ratnih delovanja u Hrvatskoj.
Pitanje objavljivanja registra jedno je od konstantnih političkih prepucavanja u Hrvatskoj. Protivnici objavljivanja, uglavnom bliski vladi, HDZ-u i rukovodstvima veteranskih udruženja koja imaju brojne privilegije, kao i veterani u celini, pogotovo ako su invalidi, protiv su objavljivanja uz tvrdnju da bi se time ugrozila bezbednost onih čija bi imena bila pomenuta. Oni koji se zalažu za objavljivanje, među kojima su i neki koji su u ratu imali visoki vojni čin kao brigadir Ante Kotromanović koji je poslanik opozicionog SDP-a ili Predrag Fred Matić koji je savetnk predsednika Ive Josipovića - to obrazlažu potrebom da se izbace lažni veterani i takvima oduzmu privilegije.
U javnosti su česte i kritike da se registrom izjednačavaju oni koji su bili na frontu i oni koji su bili po kancelarijama ili su za vreme rata bili na službi u krajevima daleko od ratišta. Stranica s imenima branilaca noćas i jutros beleži velik broj poseta pa je uglavnom nedostupna zbog urušavanja.
(Tanjug/MONDO)
"Neka me streljaju, okrenuću se ka zidu, ni 'a' neću reći": Blažić opet šokirao na suđenju - Znam šta me čeka u zatvoru
Mondo ukrštenica za 26. novembar: Jutarnja zabava i "razgibavanje" mozga!
Tuča u Skupštini Srbije! Guranje, čupanje, prskanje, a Ana Brnabić pozvala obezbeđenje (Foto, video)
Primim 160€ penziju, a samo ugalj i drva koštaju 355: Težak život Ukrajinaca, mnogi uzeli rusko državljanstvo
"Dali smo sve da ubedimo Pešića da ostane": Petrušev objasnio šta je najveća razlika u reprezentaciji