Rus u Budvi se bavi industrijskim alpinizmom.
Sigurno ste bar jednom prošli pored neke višespratnice i sa dozom straha ali i sa divljenjem pogledali u radnike koji pričvršćeni samo za užad na ogromnoj visini obavljaju svoj posao. Mora neko i to da radi, a svi koji se odluče da na ovakav način zarade platu moraju proći rigorozne obuke.
Oni stižu tamo gde ne mogu da se postave skele, niti da priđe mehanizacija. Oni su visinski radnici, stručno nazvani industrijski alpinisti spremni i spretni da završe ono što drugi zbog otežanog položaja građevinskog objekta ne mogu. Nije slučajno da ih mnogi nazivaju modernim spajdermenima. Jedan od njih je i Rus Maksim Ćevotarev koji je nakon razrađenog posla u svojoj zemlji, svoju šansu video u preseljenju u Budvu.
"U Rusiji smo radili na zgradama visokim i preko 30 spratova, i ne predstavlja nam nikakav strah. Ovde takvih zgrada nema, ali da li bili na visini od pet ili 15 metara sasvim je svejedno. Za nekoga ko nema sigurnost u sebe, visoka ali i opasna mogu biti i tri metra", kazao je vlasnik firme za industrijski alpinizam Maksim Ćevotarev.
Međutim, osim što na užadima vise sa ogromne visine, to samo po sebi nije dovoljno. Tako da industrijski alpinisti moraju da imaju nekoliko zanata u rukama, da znaju da namontiraju ono što je potrebno, okreče i očiste ili urade fasadu. "Čovek koji radi ovakav posao osim fizičke spretnosti treba da ima strah od visine, jer tada poštuje taj strah i dosta je oprezniji. Ako se baš ničega ne plašite, tada najčešće dolazi do greške a u ovom poslu, a mi nemamo mogućnosti na dve greške.
Planinarenje jeste dobar preduslov, ali nije neophodan, važno je da ukoliko neko želi biti visinski radnik da je voljan da uči kako da savlada sve prepreke, jer se na ovom poslu susrećete sa dosta razika. Niko vam neće platiti za nedovršen posao, ako ste vi samo došli i visite na užetu to ništa ne znači, već samo onda kad je sve završeno", kaže Maksim.
On dodaje da upravo zbog ogromnih rizika sa kojima se suočavaju neophodno je striktno poštovanje pravila i ne odstupanje od strogih propisa zaštite na radu. "Iako mnogima deluje zastrašujuće, kad se savladaju svi koraci onda ovaj posao postaje rutinski. Imate pravila koja morate poštovati i sve prolazi kako treba, kao kad savladate vožnju automobila", kaže ovaj visinski radnik iz Rusije.
Njegov tim iza sebe ima ima stotine uspešno obavljenih poslova, a kako je potražnja velika a ponuda na tržištu rada kad je u pitanju industrijski alpinizam mala, onda imaju pune ruke posla. "Oni koji iz ovog dela Balkana žele da se bave ovim poslom obuku mahom završavaju u Beogradu. Ona ne traje dugo, ali je jako zahtevna. A kad krenete na teren prvih par meseci obavezno se ide sa starijim i iskusnijim kolegom, koji vam čuva život u tim prvim danima. Uglavnom ih uče kako u praksi da koriste opremu za visinske radove, kako stavljaš konopac i vezuješ čvor, što je bitno na tom poslu i ono što je najvažnije da se ispravno odredi procena rizika na objektu na kojem radiš", ističe Maksim.
Kako kaže za kraj, iako ih danas mnogi gledaju sa nevericom, visinski radnici ubrzo će postati deo naše svakodnevnice.
BONUS VIDEO:
(Rina/MONDO/I.V.)
