U trenutku kada se to dogodilo, u 5 časova i 17 minuta oglasile su se sirene posle čega će početi simbolično podizanje kamenja u znak raščišćavanja ruševina.

Tog kobnog jutra, 26. jula 1963 godine, grad je bio porušen više od 80 odsto, 100 hiljada ljudi ostalo je bez svojih domova, više od 1.000 ljudi je poginulo, a preko 3.000 ostali su trajni invalidi.

Kuće su se rušile kao da su kartonske, ljudi su trčali bosi i izbezumljeni, svugde se čuo plač i apeli za pomoć.

Ispod ruševina ostale su cele porodice, kejovi i ulice postali su mesta za stanovanje, a šatori-kancelarije.

Skoplje je postao grad smrti, plača i suza. Prvi u pomoć pritekli su vojska i policija i sposobni građani, a zatim i ostale jugoslovenske republike. Prvi put nakon Drugog svetskog rata, tu su se srele američke i sovetske jedinice.

Obeležavanjem 50 godina od katastrofalnog zemjotresa izražava se i zahvalnost prema građanima i zemljama koji su pomogli u toj tragediji.

Tokom dana biće položeni venci na gradskom groblju ispred spomenika poginulih. Zatim sledi tradicionalna akcija davanja krvi, a zvanični program počinje uveče sa poetskim nastupom ispred Muzeja grada Skoplja.

Na glavnom gradskom trgu Makedonija oko 22.00 sata počinje multimedijalni projekt "Skoplje se seća", a Makedonska filharmonija, glumci i članovi Opere i baleta, preko performansa preneće priče o ljubavi, hrabrosti i solidarnosti.