Kvočka je izjavio da je šef obezbeđenja Željko Mejakić čiji je on bio zamenik, naredio policajcima da ne zlostavljaju pritvorenika i da kontakt s njima svedu na minimalan.

Tribunal je Kvočku 2001. osudio na sedam godina zatvora zbog zločina u Omarskoj. Zbog progona, ubistava, mučenja i drugih zlodela, Mejakić izdržava kaznu od 20 godina zatvora na koju ga je osudio sud u Sarajevu.

Ratni predsednik Republike Srpske, Karadžić (68) takođe je optužen za teške zločine u Omarskoj i opštini Prijedor u kojoj je, po optužnici, progon Muslimana i Hrvata imao razmere genocida.

Kvočka je izjavio da je, čim je došao u Omarsku, video "tri-četiri tela" muslimana koji su "pokušali da pobegnu".

Kazao je i da je bio prisutan kada je jedan pripadnik srpskih snaga, iz osvete, pucao na zatočenike i ubio nekoliko.

Svedok je tvrdio i da nije znao za primenu sile pri saslušavanju pritvorenika.

Dok su ga unakrsno ispitivali tužioci, Kvočka je potvrdio da su uslovi za život u Omarskoj, koju je nazvao "sabirnim i istražnim centrom", bili loši i da je bio prisutan kada su pritvorenici terani da pevaju srpske pesme i šamaraju jedni druge.

Potvrdio je, takođe, da su pripadnici rezervne policije ulazili u logor spolja i tukli muslimane, neke i do smrti.

Negirao je, međutim, da je u to vreme znao za "mučke zločine" paravojske Zorana Žigića, koja je ulazila u logor, a podsetio je da je na službi u Omarskoj bio samo 17 dana.

Žigića je tribunal 2005. osudio na 25 godina zatvora zbog zločina u Omarskoj i drugim logorima.

Povezane vesti

"Nisam želeo da niko umre tamo i zato sam imao sukobe s rezervnim policajcima", rekao je Kvočka, precizirajući da su to bila "dva-tri čoveka".

Osvrćući se na Kvočkinu tvrdnju da je u Omarskoj, dok je on bio u logoru, ubijeno "pet ljudi", zastupnica optužbe je predočila da su u samo jednom incidentu ubijena četvorica zarobljenika, te da su svedoci izjavili da su  svakodnevno viđali leševe ispred "bele kuće" u kojoj su muslimani bili ispitivani.

Ostajući pri iskazu, Kvočka je kazao da "možda neko bio ubijen, a da ja nisam znao".

O svedočenjima o "beloj kući" kazao je da su svedoci rekli da su leševe viđali "skoro svaki dan", a da je on u logoru bio 17 dana.

Na podsećanje tužiteljke da je, po presudi tribunala, bio svestan zločina, znao za zlostavljanja i bio prisutan kada su činjeni, Kvočka je uzvratio da "nije tačan zakljucak da sam ja to radio sistematski i s voljom".

"Sve bih isto ponovo uradio, znajući koliko sam se trudio da pomognem pritvorenicima", dodao je on.

Sličan iskaz, ali o logoru Keraterm, danas je dao Karadžićev svedok Dragan Radetić koji je, maja 1992, nakratko nadgledao saslusavanje pritvorenih.

Radetić je izjavio da od 50 ispitanih, ni protiv jednog nisu bili nađeni dokazi.

Paravojska Zorana Žigića zlostavljala je pritvorene noću, kada istražitelja nije bilo, a jedan od Žigićevih ljudi je avgusta 1992. pokušao da ubije i samog Radetića.

Suđenje Karadžiću nastavlja se sutra.

On je optužen i za genocid u Srebrenici; za teror nad civilima u Sarajevu dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i za uzimanje pripadnika UNprofora za taoce, 1992-95. godine.