Premijer Hrvatske Zoran Milanović saopštio je danas da Vlada odustaje od davanja hrvatskih autoputeva u koncesiju radi otplate kredita uzetih za njihovu izgradnju, i za stvaranje prihoda za smanjivanje ukupnog duga države.
Po novom planu Vlade, udeo u autoputevima dobili bi domaći penzioni fondovi, a građanima bi se pružila mogućnost da kupe akcije. Po toj varijanti, rekao je premijer, državni budžet bi se oslobodio tereta kredita za autoputeve.
Više hrvatskih sindikata i organizacija civilnog društva okupljenih u inicijativu "Ne damo naše autoceste" prikupilo je skoro pola miliona potpisa građana za raspisivanje referenduma protiv davanja autoputeva u koncesiju. Sada se čeka odluka Ustavnog suda koji na zahtev Sabor treba da odluči o ustavnosti tog referendumskog pitanja.
Po ranijem modelu koji je izazvao veliki otpor dela javnosti, "monetizacija" javnog duga preduzeća Hrvatske autoceste i Autocesta Rijeka-Zagreb sprovela bi se dodelom koncesije za upravljanje i održavanje 1.024 kilometara autoputeva na 30 do 50 godina, uz jednokratnu koncesijsku naknadu od 2,4 do 3,2 milijarde evra, u zavisnosti od trajanja koncesije.
Vlada je ranije isticala da je "monetizacija" autoputeva ključna za obuzdavanje javnog duga i da je dug četiri milijarde evra, a da u iduće tri godine dolazi naplata dve milijarde evra glavnice.
Ministar pomorstva, saobraćaja i infrastrukture, Siniša Hajdaš Dončić upozoravao je da bi do 2038. godine dug mogao da dostigne osam milijardi evra.
Krajem prošle godine stigle su tri neobavezujuće ponude za koncesiju na autouteve, po nezvaničnim informacijama od investicione banke Goldman Saks - zajedno s hrvatskim penzionim fondovima, austrijskog Štrabaga i australijske grupa Megvajer.
Protivnici "monetizacije" ukazuju da su autoputevi od strateškog interesa za zemlju, smatraju da je davanje u koncesiju "početak druge privatizacione pljačke", i navode da se na drugi način može rešiti problem velikih dugova nastalih zbog uzimanja kredita za izgradnju autoputeva.
