Ćalić je sa sveštenikom Šljivančaninom uhapšen zbog organizovanja litija u Podgorici i Danilovgradu na kojima je bilo više od 200 ljudi čime su prekršene mere Nacionalnog koordinacionog tela.
Obojici je pritvor određen zbog krivičnog dela "nepostupanja po zdravstvenim propisima za suzbijanje opasne zarazne bolesti" i mogućnosti ponavljanja istog krivičnog dela.
Pristalice SPC okupljene ispred zgrade tužilaštva blokirali su ulaze pa je Ćalić na drugi ulaz a Šljivančanin na treći.
Advokat sveštenika iz Danilovgrada Željka Ćulafića, Radoje Bojović, rekao je da će uložiti žalbu.
Kao razlog zadržavanja Ćalića je naveden "mogući uticaj na sledeće molebane i litije".
"S obzirom da Ćalić nije mogao da iskontroliše, kao što je rekao u svojoj izjavi, taj broj koji je famoznih 200, a koji je propisalo NKT, procena je i da s obzirom da je crkva najavila da će litije ići svake nedelje taj broj, odnosno ta naredba NKT neće biti ispoštovana i to je razlog zašto je doneto rešenje o njegovom zadržavanju", pojasnio je advokat.
Šljivančaninov branilac Božo Milonjić rekao je novinarima da u ovom slučaju nema sulova da bi otac Mirčeta mogao biti procesuiran jer je on sproveo sve moguće mere NKT koje su bile do njega, i najavio je podnošenje žalbe.
"Jedini razlog zadržavanja je pokušaj da se spreče litije koje je Mitropolit amfilohije najavio za sledeću nedelju", rekao je Milonjić.
Ćalić i Šljivančanin uhapšeni su sinoć posle protesnih litija u Danilovgradu i Podgorici protiv Zakona o slobodi veroispovesti, za koje su bili navedeni kao organizatori.
Srpska pravoslavna crkva u Crnoj Gori dala je rok vlastima da se do Petrovdana, odnosno do 12. jula, izjasne o tome da li žele da nastave dijalog o spornom Zakonu o slobodi veroispovesti i predlogu crkve da taj zakon bude izmenjen, a u suprotnom dijaloga više neće biti.
Zakon o slobodi veroispovesti usvojen je u Skupštini Crne Gore krajem prošle godine uz mnogo turbulencija, protivljenja prosrpske opozicije, koja je čak probala i da prekine sednicu, posle čega su opozicioni poslanici privedeni u policiju.
Odmah nakon toga počeli su protesti širom Crne Gore (i u Srbiji), a potom su ti protesti bili pretvoreni u litije, kao vid izražavanja nezadovoljstva zbog tog zakona, koji crkva vidi kao način da se podržavi njena imovina. Litije su privremeno pauzirane zbog epidemije korona virusa, ali su dva verska okupljanja tokom ove zdravstvene krize ponovo podigla tenzije, jer su sveštenici potom privođeni u policiju. Posebno je bilo napeto kada je 12. maja vladika Joanikije sa grupom sveštenika priveden u Nikšiću zbog zabranjene litije.
U međuvremenu, otvoreni su razgovori predstavnika vlade i Mitropolije crnogorsko-primorske (14. februara ove godine), koji su potom prebačeni na nivo eksperata, ali se nije mnogo pomaklo u pregovorima. Sa druge strane, vlasti u Crnoj Gori optužile su SPC da ne plaća porez na imovinu, kako bi trebalo, kao i da je dug narastao na dva miliona evra!
Tek, predsednik Vlade Crne Gore Duško Marković otkrio je da su se on i predsednik Crne Gore Milo Đukanović nedavno sastali sa najvišim predstavnicima SPC u Crnoj Gori, vladikama Amfilohijem i Joanikijem, kada su im predložili da se ovaj zakon privremeno "zamrzne"dok se o njemu ne izjasne Ustavni sud i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu.
Crnogorski premijer je izjavio i da je taj predlog odbijen. Međutim, kao odgovor na ovo Markovićevo istupanje, predstavnici SPC u Crnoj Gori su saopštili da im je zapravo nuđeno da postanu "deo rešenja" tako što bi trebalo da učestvuju u stvaranju jedinstvene pravoslavne crkve u Crnoj Gori, a predlog crnogorskih zvaničnika o zakonu su ocenili "zlonamernim i neustavnim". Posebno je istaknuto da Vlada Crne Gore sada nema ingerencije da ne primenjuje zakon, jer ga je usvojila Skupština i da bi zato trebalo prihvatiti predlog crkve o izmenama zakona.