Dugoročno održiv rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) moguć je jedino uz jako građevinarstvo, a ono je za pet godina u Srbiji palo ispod polovine investicija.
U Srbiji je od 2012. godine udeo građevinskih radova pao na 40,2% ukupnih investicija, rekao je danas ekonomista Ivan Nikolić na predstavljanju novog broja biltena "Makroekonomske analize i trendovi" (MAT).
"Za brži ekonomski razvoj Srbije neophodno je da investicije čine 25 odsto BDP-a sada su 17,7 odsto", rekao je Nikolić.
Dodao je da uprkos atraktivnom ambijentu u Srbiji investicije ne rastu potrebnom brzinom, a za značajniji ekonomski rast ukupne bruto investicije moraju biti ravnomerno raspoređene između građevinarstva i ulaganja u mašine, opremu i ostalo.
Zbog različitih razvojnih prioriteta taj odnos, prema njegovim rečima, može biti samo u kratkom roku narušen.
U poslednjih deset godina Srbija je, kao je ocenio Nikolić, dostigla poželjan udeo građevinskih radova u ukupnim investicijama samo od 2009. do 2011. godine.
"Tada su investicije u stanogradnju činile 48 odsto ukupnih ulaganja i to je postignuto subvencionisanjem stambenih kredita, a od tada su investicije padale i danas čine oko 37 odsto ukupnih ulaganja", rekao je Nikolić.
U 2015. godini stanogradnja je u Srbiji, kako je naveo, dostigla istorijski minimum jer je izgrađeno svega 10.300 stanova, odnosno 1,5 na 1.000 stanovnika.
Broj novoizgrađenih stanova smanjen je i u Beogradu pa je 2016. godine, kako je rekao, ukupna površina izgrađenih stanova bila 2,5 puta manja nego 2008. godine.
Na Voždovcu se gradi... (FOTO)
"Problem je u niskim primanjima građana jer za stan od 57 kvadrata u Srbiji je neophodno više od 16 godišnjih plata, a u Velikoj Britaniji, gde su kvadrati skupi, svega 5,2 godišnje plate", rekao je Nikolić.
Direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević rekao je da se ne slaže sa Nikolićevim objašnjenjem uticaja stanogradnje na privredni rast, već smatra da je ta privredna grana posledica ekonomskog rasta.
Kovačević je rekao da je privreda Srbije prošlu godinu završila sa neto dobitkom od 1,9 milijardi evra, dok je godinu dana ranije dobitak bio 1,2 milijarde evra.
"Taj preokret u poslovanju privrede posledica je zaokreta u monetarnoj i fiskalnoj politici, smanjenja budžetskog deficita, javnog duga, stabilnosti kursa i cena", rekao je Kovačević ; i dodao da su prosečne kamatne stope u prošloj godini za privredu bile četiri odsto, a godinu dana ranije 5,5 procenata.
On je ocenio da je privreda "iskoračila u zonu mogućnosti da se zadužuje i ostvaruje dobitak".
Saradnik MAT-a Stojan Stamenković ocenio je da statistički podaci za avgust pokazuju da su privredna kretanja bolja nego mesec-dva dana ranije.
"Međugodišnji rast industrijske proizvodnje je tri odsto, a prerađivačka industrija mogla bi ostvariti na kraju godine rast od šest odsto", rekao je Stamenković.
