Vlada Srbije usvojila je više predloga izmena zakona i odluka kojim je će domaći rezidenti (svi sa adresom u Srbiji) moći da međusobno kupuju i prodaju proizvode i usluge plaćajući u devizama, kao što su dosad mogli iz "belog sveta".
Kada zakone izmeni Skupština, rezidenti (odnosno oni kojima je boravište Srbija, državljanstvo tu ne igra ulogu) će moći međusobno da vrše kupoprodaju digitalnih proizvoda, u devizama, ali...
Naravno, ima tu i nekih ograničenja. Plaćanje je moguće pod uslovom da se vrši korišćenjem platne kartice ili elektronskog novca, ali samo preko pružaoca platnih usluga sa sedištem u Srbiji.
To "ali" i ovde sreću kvari, jer recimo, najpopularniji i u Srbiji najpoznatiji posrednik PayPal, ovde nije registrovan (i, prema tvrdnjama iz NBS, ne pokazuje želju da to uradi).
To je i dosad bio najveći problem za online trgovanje u Srbiji, kao i prodaju ili naplatu svojih usluga između korisnika na teritoriji pod kontrolom NBS, jer kada neko iz Srbije u devizama plati preko interneta drugom licu iz Srbije (možda i ne znajući destinaciju) - u poreskom je prekršaju po Zakonu o deviznom poslovanju. Rešenje za to je bilo, kao i u mnogim drugim slučajevima dosad, izokola.
"Ovim izmenama građani Srbije više neće morati zbog ovog razloga da osnivaju firme u inostranstvu, već će svoj digitalni biznis moći da vode iz Srbije za klijente iz celog sveta i sa jednom deviznom cenom za sve, bez straha da su u prekršaju ako njihov digitalni proizvod kupi drugi rezident Srbije", navedeno je u saopštenju Vlade Srbije.
Zvanično: PayPal prijem novca i uplata i u Srbiji!
To, kako smo rekli, i dalje neće važiti za PayPal, jer taj formalno singapurski servis nije licenciran u Srbiji, niti je podneo zahtev da se to uradi, a kako kažu u NBS, ne postoji zemlja u svetu koja bi dozvolila lokalni devizni (ni bilo koji drugi novčani) promet van kontrole centralne banke.
PayPal i Google eksperti stižu u Beograd
Tako da PayPal i dalje može da služiti domaćim firmama i građanima za obavljanje platnog prometa sa inostranstvom (član 32. Zakona o deviznom poslovanju), ali ne i za njihova međusobna plaćanja u domaćem platnom prometu, jer bi se tako kršio i Zakon o platnim uslugama.
