POMAŽEMO PRIVREDNICIMA: Ovako do pomoći EBRD i EU

Preduzetnici u Srbiji, koji su se okuražili da započnu neki posao, obično sumnjičavo vrte glavom kada im bude ponuđena razna pomoć, pre svega savetodavna, pogotovo u vezi sa tim kako treba da organizuju svoj posao.

"Ma, pustite vi to, ja to znam" ili "Neka, sve sam ovo sam postigao, ne treba mi pomoć"... samo su neki od komentara tipičnih za ovo podneblje. Reč "ne znam" na ovom prostoru je jedna od najskupljih.

A nije sramota ne znati. Uopšte! Mnogo je besmislenije ne pitati i ne zatražiti pomoć, pogotovo kada zapnete, kada se nađete u problemu, pitati za savet.

Mnogo je izazova i prepreka sa kojim se srpski preduzetnici susreću u svom poslu. A konkurencija, pogotovo ona u izvozu i na evropskim tržištima, "napada", "grize", "ujeda". Treba se pripremiti da biste bili konkurentni.

Sredinom marta ove godine Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) je, u saradnji sa Evropskom unijom i Ministarstvom privrede Srbije, svečano najavila novi projekat "EU za Srbiju - EBRD savetodavna podrška malim i srednjim preduzećima", u okviru kojeg će u naredne dve godine biti izdvojeno 2,2 miliona evra.

Bio je to njen svojevrsni poziv privatnom sektoru, koji je srž razvoja Srbije. Koliko je privatni sektor važan za Srbiju, govori i podatak da je u njemu zaposleno čak dve trećine svih zaposlenih u privredi!

Ideja projekta "Savetodavna podrška malim i srednjim preduzećima" jeste da se srpskim preduzećima obezbede veštine kako bi bila inovativnija, privukla finansijere, uradila odgovarajuće analize i ekspertize, povećale konkurentnost i produktivnost. Obezbeđene su i obuke za domaće konsultante sa ciljem da unaprede svoje usluge za savetovanje preduzeća.

Preduzećima će biti na raspolaganju poslovni saveti u ovim oblastima:

- unapređenje finansijskog upravljanja i izveštavanja;

- informacioni sistemi (proizvodni i finansijski);

- strategije razvoja i izvoza;

- izrada glavnih projekata novih postrojenja, tehnološke studije... ;

- energetska efikasnost;

- reorganizacija i priprema poslovnih planova;

- traženje poslovnih partnera i investitora;

- zaštita životne sredine;

- standardizacija.

Plan je da kroz konkurs ovu vrstu pomoći dobije najmanje 130 preduzeća. U zavisnosti od veličine preduzeća i broja zaposlenih, preduzeća snose deo troškova u iznosu do 60% za projekte sa domaćim konsultantima i do 18% za projekte koji zahtevaju podršku međunarodnih savetnika.

Da bismo srpskim privrednicima, preduzetnicima približili i objasnili šta ovo, zapravo, podrazumeva i znači, razgovarali smo sa glavnim menadžerom u odeljenju EBRD za savetovanje malih i srednjih preduzeća Bojanom Vukosavljević.

Dakle, šta privatni preduzetnici u Srbiji treba da pitaju, kome da se obrate, šta dobijaju?

"Ako pričate sa konzervativnim preduzetnikom i on shvati da je ono staro gotovo, ako vidite da su u svojoj svesti promenili poimanje načina na koji posluju... sve to je za nas satisfakcija. Promena kreće od suočavanja sa potrebom da ona bude izvršena", poentira u razgovoru za MONDO gospođa Vukosavljević.

Ima, dakle, preduzetnika, koji su odlučili da se "otvore" i da prihvate pruženu ruku. OK, imam biznis, ali kako da ga unapredim? Kako da ne bacam novac uludo na nove mašine, proizvodne linije, već da napravim "plan igre" tako da budem na dobitku?

Sva ova, ali i mnoga druga pitanja, mogu se rešiti ako se obratite Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) kroz program podrške.

"Kada pričamo o EBRD i osnovnim ciljevima u Srbiji mogu da kažem da se opseg operacija proteže od finansiranja najvećih infrastrukturnih projekata, razvoja preduzetništva do poboljšanja uslova za poslovanje... Ali, najvažniji je fokus na privatnom sektoru. Više od 60% investicija ide u privatni sektor", kaže Bojana Vukosavljević i nastavlja:

"Od 2001. godine, kada je otvorena kancelarija EBRD u Srbiji, obezbeđujemo stalnu savetodavnu i finansijsku podršku malim i srednjim preduzećima. Do sada je više od 17 miliona evra donatorskih sredstava investirano u te projekte i oni su uniformni u svim zemljama gde EBRD ima svoje kancelarije. To je standardni metodološki pristup podršci malim i srednjim preduzećima kroz savetodavne usluge".

Ubedljivo najveći donator je Evropska unija, ali ima i bilateralnih, poput Italije, Luksemburga, Švedske i Holandije...

Od 2001. godine otkako je EBRD prisutan u Srbiji, svest privrednika se menja i na to ukazuje Bojana Vukosavljević.

"Videli smo da se taj njihov odnos promenio u poslednjih 10-ak, 15-ak godina. Ranije je bilo nekako uvreženo da sve mogu sami, da sve znaju sami... ali vremenom i kako se menjala situacija u ekonomiji u regionu, pa i globalno, počeli su da shvataju da im je pomoć neophodna. Da nije samo - uzimaš konsultanta ako je određeni donator namenio podsticaj, pa ti to uradiš, a nisi siguran baš zašto…. Mi, upravo, i insistiramo da se preduzeća aktivno uključe u proces dijagnostikovanja problema, izbora konsultanta. To je, po meni, i ključno - da se preduzeća uče da savetnike sami provere kroz neki intervju ili neki projektni plan, da sami upravljaju procesom i promenom", podvlači predstavnica EBRD.

Konkretno, šta to znači? Šta preduzetnik treba da uradi da bi ušao u proces, da se "kvalifikuje"?

"Preduzeća za nas čuju na različite načine. Predstavljamo program u raznim gradovima širom Srbije, ali se čuje i preko prethodnih klijenata... Želimo da razgovaramo sa privatnicima, da čujemo njihova mišljenja, izazove. Najpre im predočimo u kojim sve oblastima mogu da dobiju savete, a zatim firma popunjava formular čime utvrđujemo da li se uklapa u kriterijume, a to je da preduzeće bude većinski u domaćem vlasništvu, većinski privatno i da ne posluju u granama industrije koje EBRD ne podržava (dakle, one koje ne spadaju u vojnu i duvansku industrije, industriju žestokih pića, osiguranja, bankarstva, finansijskih usluga i igara na sreću"".

Popunili ste formular i poslali. Šta dalje?

"U tom formularu je i pitanje, odnosno polje gde mogu da malo više da elaboriraju koja im je usluga potrebna i zašto. Preduzetnici, uglavnom, znaju šta im je problem, ali možda ne znaju da postave prioritete. Ako imaju, recimo, tri problema, koji je tu prvi da se rešava, da bi mogao drugi, pa treći. Tu naš tim pomaže. Dakle, kada se nakon te prijave obavi razgovor sa ključnim ljudima u firmi, utvrđuju se prioriteti. Nama je ključna uloga da preduzeće dijagnostikujemo i da vidimo šta je u datom trenutku njima ključno", kaže Bojana Vukosavljević.

Nakon razgovora sa predstavnicima EBRD utvrđuje se da li preduzeće već zna kojeg bi konsultanta želelo da angažuje ili mu je potreban predlog od EBRD-a.

"Kada se izabere konsultant, pravi se predlog projekta, koji bi trebalo da sadrži sve elemente aktivnosti, šta će biti fokus, po kojim fazama, po kojim vremenskim rokovima...Tada se definiše i cena projekta, firma pravi ugovor sa izabranim konsultantom, a EBRD ugovor sa firmom (takozvani Ugovor o grantu), jer je firma ta koja koristi sredstva i dobija grant nakon završetka projekta", nastavlja gospođa Vukosavljević.

EU je omogućila sredstva za podršku u vidu grant-a, a EBRD metodologija podrazumeva da se grant refundira preduzeću tek kada se završi ceo proces. 

"Preduzeće plati uslugu, pa mi refundiramo. Da bi to sve uspelo firma mora da uvede poboljšana koja su zaista potrebna i da vidi u tome dodatnu vrednost za svoje poslovanje i dugoročni cilj. Refundira se između 40 i 60% troškova. Maksimalni grant koji jedno preduzeće može da dobije je 10.000 evra. Ali, prosek naših projekata uglavnom je 5.500 evra. Veoma malo njih koristi maksimum". 

Ističe da sve zavisi od preduzeća i konsultanta.

"Oni treba da iznesu projekat do kraja, da konsultant isporuči sve što je dogovoreno, i tek kad završe nama se obraćaju sa projektnom dokumentacijom, o tome šta je ispunjeno. Dešava se i da reagujemo ako projekat kasni nekoliko meseci, ako postoje subjektivni i objektivni problemi i mi pokušavamo da pomognemo da se oni prevaziđu", dodaje.

Zašto je sve ovo važno? Zašto je važno imati nekoga ko će da vas savetuje?

Vrlo jednostavno - da ne pogrešite u proceni, da se ne oslanjate potpuno na svoju intuiciju, "viziju". Dešavalo se, navodi Bojana Vukosavljević, da su firme kupovale opremu, mašine, a nisu znale kako da ih instaliraju, pokrenu, ispostavljalo se da su im kapaciteti preveliki ili premali, da imaju sertifikat samo na papiru koji ne funkcioniše u praksi, da ne raspolažu uvidom u finansijsko poslovanje (i ne prave razliku izmeđju računovodstva i finansija) i tako dalje, takvih primera ima zaista mnogo.

"Važno je da se krene od planskog pristupa promenama u poslovanju, pomoću jednostavnog biznis plana ili studije izvodljivosti da se vidi šta je preduzeću najpreče ili najviše potrebno, pa zatim da se pristupi realizaciji", ukazuje Bojana Vukosavljević.

O KONSULTANTIMA - KO SU ONI?

EBRD ima zavidnu bazu konsultanata, što domaćih, što inostranih, od kojih su pojedini sa impresivnim biografijama i prethodnim radnim iskustvom i sada su došli u priliku da pruže savetodavne usluge.

"Podelili smo našu bazu konsultanata po oblastima. Kad se konsultanti prijavljuju moraju da imaju određeni fokus, da nisu 'sveznalice', već da su se opredelili za određene oblasti i da imaju dobre reference. Pružamo treninge i obuku za domaće konsultate sa temama - biznis dijagnostika, upravljanje promenama... Zapravo, svaki konsultantski projekat je uvođenje neke promene. Naš zadatak je da preduzećima objasnimo kako da rade sa konsultantom i kako da savetodavni projekat da najbolje efekte na njihovo poslovanje".

Zvuči kao neki "lajf koučing", popularan u poslednje vreme, samo primenjen na firme?

"Haha, pa da, tako nekako ispada. Znate, kada se zagrebe u poslovanje, našim preduzećima nedostaje osnovno - dobra organizacija, a u firmama koje su porodičnog tipa, javljaju se i familijarni problemi koji mogu negativno da utiču na posao. Kroz rad sa preduzećima smo videli da je jedna od najvećih prepreka za razvoj to što vlasnici drže sve pod kontrolom i nisu raspoloženi da korporitizuju svoje poslovanje, da delegiraju posao, podele neke uloge...", kaže Bojana Vukosavljević i nastavlja:

"Ako se zapošljava porodica, šira, uža, nastaju problemi u odnosima među ljudima i to je tema kojom smo planirali više da se bavimo kroz takozvani projekat Succession planning, odnosno planiranje za sledeću generaciju".

Uprošćeno rečeno - prenošenje posla sa kolena na koleno, ali planirano.

"Ako pogledate, mnoga naša privatna preduzeća 'vuku' korene iz 90-ih ili dvehiljaditih. Neminovno, dolazi vreme da oni koji su tada započeli privatni biznis razmišljaju šta će biti sledeći korak, zbog njihovih godina. Succession planning, kojim ćemo se baviti u narednom periodu, obuhvata sve 'dečje bolesti': korporativno upravljanje, organizacija poslovanja i profesionalizacija mendžamenta. To je jako teško u privatnom biznisu, i ne samo kod nas, već i u drugim zemljama, jer vlasnici, ponekad, nemaju poverenja da nekome prepuste upravljanje, da otkriju sve svoje planove i finansije. Tu vidim veliki otežavajući faktor za dalji rast i razvoj preduzeća ako se tu nešto ne promeni", ukazuje Bojana Vukosavljević.

Kao dodatni problem u sadašnjem radu malih i srednjih preduzeća, ona vidi i u nedovoljno dobrom upravljanju finansijama.

"Ne mislim tu na knjigovodstvo, računovodstvo, to svi imaju, već na pravo upravljanje finansijama, gde bi finansijski pokazatelji bili osnova za strateško planiranje i osnova za donošenje odluka. To nije toliko slučaj u praksi. Odluke se sada se više donose na bazi ideja, intuicija... Mnogo smo radili na tome da se kroz rad sa finansijskim konsultantima preduzeća osnaže, promene način upravljanja svojih finansija, da vide koji su to ključni indikatori koje treba da prate na dnevnoj bazi da bi videli šta se to sa njihovim biznisima, zapravo, dešava".

Postoji i međunarodni savetodavni program - rad sa inostranim stručnjacima, dokazanim i prekaljenim ličnostima u svetu biznisa.

"Reč je o, da tako kažem seniorima, koji su posle dinamične karijere u velikim korporacijama ili poznatim firmama, gde su radili po 10, 20 godina, odlučili da se prijave u našu EBRD bazu kako bi svoje iskustvo i znanje podelili sa preduzetnicima iz ekonomija u tranziciji, a EBRD radi u više od 30 zemalja. Imamo eksperte iz celog sveta - Koreje, Japana, cele Evrope... Baza je ogromna, ima ih 2.000. Postoji, recimo, stručnjak u oblasti proizvodnje hrane koji je radio na lansiranju Diet Koce i Magnum sladoleda, ili bivši direktor proizvodnje u Fiat-u, itd.", navodi Bojana Vukosavljević.

Međunarodni stručnjaci, odnosno konsultanti, angažuju se za neke duže i veće projekte, angažovani su, uglavnom u većim firmama koje imaju veliku proizvodnju, nabavku i prodaju, veleprodaju. Ove godine u planu desetak takvih projekata u Srbiji.

"Oni imaju mnogo iskustva. Te zemlje iz kojih dolaze su imale su po tri, četiri smene generacija (u privatnom sektoru), a mi ćemo se suočiti sa prvom. Oni dosta i nastupaju kao 'poslovni psiholozi', jer vide da ovdašnjim firmama ili firmama u drugim zemljama u tranziciji treba ne samo dobar i stručan savet, već i psihološki trening".

PREDUZEĆA KAO NOSIOCI PROMENA

Vratimo se na početak teksta. Promena svesti u poslovanju srpskog preduzetnika. To je, verovatno, ključno. Jer, oni koji su prošli ovo iskustvo, shvatili su da im je to donelo dobro.

"Ta preduzeća su nosioci daljih promena, one menjaju tržište, one donose nove trendove, koje drugi moraju da prihvate ako misle da opstanu... Naše firme zaista pokazuju dobre performanse posle projekta sa nama. Naravno, ne samo iz razloga tog projekta, već zato što su spremni na promene, spremni da idu napred, šire se, povećavaju svoj prihod. Dakle, oni su prepoznali da svest treba da se menja. Kad povučete crtu to je promena koja treba da se desi u glavama onih koji upravljaju tim preduzećima", ističe Bojana Vukosavljević.

Ima i onih koji nisu istrajali, nisu izdržali, pomislili su da je zalogaj za njih preveliki...

"Nikome ništa ne namećemo, naprotiv. U ovom procesu se zahteva dijagnostika, pravilno određivanje prioriteta, posvećenost, i sitrajnost, tako da ima onih koji odustanu smatrajući da je to za njih prezahtevno. U Srbiji EBRD pomogne do 90 ovakvih projekata na godišnjem nivou, što nije preveliki broj u odnosu na ukupan broj preduzeća u Srbiji, ali svaka usluga je 'tejlor mejd' i sa praćenjem indikatora... Mislim da je uticaj koji vršimo i ukupna promena za srpsko tržište veća od broja pojedinačnih projekata", poručuje Bojana Vukosavljević.

Oni koji su shvatili da su promene neophodne, koji su istrajali u procesu, shvatili su još neke stvari. Pre svega, da su radnici veoma važni.

"Ako očekujete snažan tim i ljude koji će biti nosioci posla, morate da uložite u njih, ne samo plate, već da uložite u njihove obuke, edukaciju, treninge. Mi najviše radimo sa vlasnicima firmi, menadžerima... ovim projektima pokušavamo da probudimo njihovu svest o korporatizaciji poslovanja, uvođenju pozitivnih promena, da bi shvatili da mora drugačije da se upravlja biznisom. A najvažnije tačke poslovanja su - finansije, tržište i ljudski resursi. Bez ulaganja u kadrove... šta vam sve vredi, ako vam ljudi odlaze. Kada se promena desi u glavi vlasnika firme i on počne da ulaže i u radnike... rezultati se zaista vide", kaže Bojana Vukosavljević.

Postoje, dakle, pozitivni primeri, pozitivne priče u privatnom sektoru u Srbiji, koji može da bude motor celokupne privrede.

"Nadam se da će takve pozitivne priče pozitivno uticati na domaće privrednike kada vide da onaj koji je sve ovo uradio nije propao, već naprotiv - napreduje".