POČELO STOGODIŠNJE SUĐENJE: [Folksvagen na optuženičkoj klupi] u Dizelgejtu

Pred Višim pokrajinskim sudom u Braunšvajgu danas je počeo najveći sudski proces u kojem kupci Folksvagenovih vozila od ovog automobilskog koncerna (VW, Audi, Porše, Lamborgini, Bentli, Bugati,MAN, Skanija, SEAT, Škoda...) traže odštetu zbog manipulisanja podacima o količini štetnih gasova kod automobila s dizel motorima.

"Sud mora prvo da proceni u kojoj meri je kupcima Folksvagenovih vozila bila nanesena šteta", rekao je na početku sudija Mihael Nef.

Folksvagen tvrdi da kupci vozila u kojima je bio ugrađen zabranjeni softver koji je manipulisao podacima o štetnim gasovima nisu pretrpeli nikakvu štetu te da dalje koriste svoje automobile, prenosi Hina.

Kako se navodi, tužilac u ovom procesu je Savezna kancelarija za zaštitu potrošača i klub automoobilista ADAC, koji zastupa oko 470.000 kupaca ovih automobila.

Tužilac kompaniju stavlja na teret da je "namerno i protiv pravila" oštetila svoje kupce.

Jedno od pitanja jeste i u kojoj meri su svi tužitelji pogođeni skandalom.

Kako je objašnjeno na početku procesa, sud isto tako treba utvrditi je li šteta nastala smanjenjem vrednosti automobila sa dizel motorima zbog ovog skandala ili tek posle javne rasprave u Nemačkoj oko zagađenja vazduha i sudskih procesa posle kojih je u nekim nemačkim gradovima zabranjen saobraćaj za sva dizel vozila.

Procenjuje se da bi slučaj, zbog složenosti i činjenice da se radi o prvom slučaju grupnog podnošenja tužbe, mogao biti prebačen na Visoki nemački sud te da bi mogao trajati godinama.

PLJUŠTE MILIONSKE KAZNE, UKIDAJU SE DIZELAŠI

Poršeu je u maju ove godine izrečena kaznu u iznosu od 535 miliona evra zbog dizel automobila. Glavni razlog – "nemar u kontroli kvaliteta", saopštila je kancelarija državnog tužioca u Štutgartu.

Ova kazna je poslednja u nizu izrečenih Folksvagen grupi, čiji je Porše takođe deo, zbog skandala "dizelgejt", koji je izbio nakon što su američke vlasti 2015. utvrdile da je softver ugrađen u VW dizelaše omogućio pogrešno očitavanje podataka o emisiji štetnih gasova.

Tada je Folksvagen priznao da je taj softver, instaliran u čak 11 miliona automobila širom sveta, omogućio očitavanje pogrešnih podataka, jer su u laboratorijskim uslovima automobili izbacivali manje štetnih gasova nego u vožnji.

Pored brenda Folksvagen, i Audi se našao na stubu srama, a protiv generalnih direktora kompanija se još uvek vode sudski procesi.

Ukupni troškovi "dizelgejta" su dostigli brojku od oko 30 milijardi evra.

Ovaj skandal je bio i inicijalna kapisla za globalnu kampanju protiv dizelaša, koja je svoj vrhunac doživela prošle godine, kada je sud u Nemačkoj doneo presudu po kojoj je dozvoljeno gradovima da zabrane ulazak u centre gradova vozilima, koje koriste ovo gorivo.

Zabrana je startovala u Hamburgu pre nepunih godinu dana, a onda se širila tokom godine i na ostale veće nemačke gradove, u čije određene delove više nije moguće ući sa dizelašima koji imaju EURO 5 motore.

Sve ovo prati i neverovatan pad prodaje dizelaša, koji trenutno u Evropi imaju manje od trećine udela u prodaji novih automobila. Iako novi dizel motori, koji zadovoljavaju EURO 6d-TEMP standard, izbacuju daleko manje azotnih oksida.

Nedavna testiranja su čak pokazala neverovatno male iznose ovih gasova, najodgovornijih za oboljenja respiratornih organa zbog kojih desetine hiljada ljudi godišnje prerano umre.

Ovaj trend su "iskoristili" benzinci, čija je prodaja značajno skočila. Međutim, prodaju je ispratilo i povećanje ugljen dioksida(benzinci emituju više CO2 od dizelaša), pa je tako prošle godine u Evropi, po prvi put u poslednjih deset godina, zabeležen porast ovog gasa u vazduhu.

Dizel motori se sada sve manje nude kupcima. Zbog toga su neki, poput Fijata, najavili gašenje proizvodnje dizel motora, dok Tojota u Evropi više ni ne nudi dizel motor u svojim putničkim vozilima.