Skupština Srbije usvojila je danas Zakon o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom i Zakon o alternativnim investicionim fondovima.
Zakoni predstavljaju bitan korak u procesu daljeg jačanja srpske ekonomije i kreiranja poslovnih prilika za domaće i strane investitore, rekao je tokom rasprave ministar finansija Siniša Mali.
Prema njegovim rečima, stvaraju se uslovi za privlačenje većeg broja učesnika na tržištu, kao i za pružanje veće sigurnosti stranim investitorima, dok će domaće tržište biti atraktivnije za strana ulaganja.
Mali je naveo da se omogućava pristup dodatnim izvorima finansiranja za mikro, mala i srednja preduzeća i dodao da su zakoni važni za ispunjavanje obaveza u okviru Pregovaračkog poglavlja 9 - finansijske usluge.
Mali je rekao da je među najvažnijim izmenama Zakona o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom mogućnost osnivanja posebne forme organizovanja krovnog fonda koji se sastoji od dva ili više podfondova.
Naveo je i da se umesto kastodi banka i kastodi usluge uvode pojmovi prihvaćeni u EU: depozitar i usluge depozitara.
Kada je reč o Zakonu o alternativnim investicionim fondovima, predlogom se definišu osnivanje, delatnost i poslovanje društava za upravljanje alternativnim investicionim fondovima,
Izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita nastoji se da se sistem osiguranja depozita, sada u uslovima značajno unapređene finansijske stabilnosti, dodatno uskladi sa najboljom međunarodnom praksom i standardima, kao i pravnim tekovinama Evropske unije.
Ministar je podsetio da je 2015. godine usvojena Strategija za rešavanje problematičnih kredita, te da je nakon toga nivo problematičnih kredita u bankarskom sektoru u Srbiji smanjen sa 22 odsto na 4,98 odsto koliko iznosi u avgustu ove godine.
Mali je rekao da se izmenama i dopunama zakona uvodi mogućnost obračuna premije i na osnovu nivoa rizika u poslovanju banaka, menja se osnovica za obračun redovne i vanredne premije tako da se umesto na ukupne osigurane depozite fizičkih lica, preduzetnika, mikro, malih i srednjih pravnih lica, premija obračunava na osigurane iznose depozita banaka do 50.000 evra.
On je objasnio da je takav pristup pravedniji i ujedno i dominantan u međunarodnoj praksi i regulativi.
"Usvajanjem izmena smanjuje se osnovica za obračun premije za oko jednu trećine u odnosu na postojeću", rekao je Mali.
Definiše i propisuje novi ciljni iznos Fonda za osiguranje depozita i produžava se rok za dostizanje tog iznosa.
"Umesto postojećeg ciljnog iznosa od 5 odsto osiguranih depozita u bankarskom sistemu koji je neophodno dostići do 01. januara 2025. godine, ciljni iznos je sada definisan na nivou od 7,5 odsto osiguranih iznosa u bankarskom sistemu koji treba da se dostigne do 1. januara 2030. godine", rekao je Mali.
On je dodao da se povećava maksimalna visina vanredne premije sa 0,4 odsto na 0,5 odsto na godišnjem nivou.
Takođe, uvodi se zasebno pokriće deponenata u slučaju spajanja banaka za svaku od banaka posebno u ograničenom, ali javnosti obelodanjenom vremenskom periodu tako da osigurani deponenti spojenih banaka u slučaju da su imali depozite u svakoj od tih banaka uživaju zasebno pokriće do 50.000 evra u slučaju stečaja ili likvidacije banke u periodu od šest meseci od dana spajanja/pripajanja, čime se unapređuje položaj deponenata.
