Rast ekonomije u Srbiji više ne zavisi od donošenje i sprovođenja ekonomske politike Vlade, već je sve više u domenu funksionisanja pravnog sistema i efikasnosti institucija, istaknuto je na 18. konferenciji Beogradske berze.
"Nije više bitno samo koliko para investiramo, nego i u šta investiramo. Makroekonomska stabilnost je postignuta a da bi bila održiva potrebno je da više nemamo niz subjektivnih ad hok odluka, već pravi uređen sistem", rekao je profesor Saša Ranđelović, sa Ekonomskog fakulteta BU.
Sa ovog, prvog panela današnje konferencije Vladi su upućene pohvale za postignuto do sada u delu makroekonomske stabilnstii kao i za ono što je planirano budžetom 2020. ali i kritike.
Profesor Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta (iste te Vlade), rekao je da je Budžet 2020 dobro koncipiran, posebno što polazi od malog deficita koji odgovara trenutnom stanju srpske ekonomije.
"To znači smanjenje javnog duga za dva procentna poena godišnje, a naša preporuka je da se u srednjem roku dug padne ispod 45% BDP-a (sada je 52%). Deficit je dobar, dobro je što je promenjen sistem usklađivanja penzija ali ostaje problem premale stope rasta", kaže Petrović.
Rast BDP-a od 3%, koliko procenjuju sa Ekonomskog fakulteta Beogradskog univerziteta, ili "3,5% i više", koliko očekuje ministar finansija Siniša Mali, i dalje je premalo za zemlju kojoj treba najmanje 5% i to ne da bi dostigla najbolje u EU već da bi nekako pristigla konkurente iz zemalja Centralne i istočne Evrope (CIE).
"Imamo potencijal za rast od pet odsto godišnje, ali za tako nešto neizostavna je strukturna reforma. Čini se da se Vlada zadovoljila makroekonomskom stabilnošću a da se ne bavi mnogo reformom javnih preduzeća, EPS-a pre svega", kaže profesor Petrović.
A tu je situacija sve pre nego svetla.
"Pred EPS-om su veliki zahtevi za investiranjem u ekologiju a on se sa postojećom strukturom i menadžemtom bori da održi postojeći nivo proizvodnje, da ne govorimo o zadovoljenju neke povećane potražnje", kaže Petrović, koji ističe da situacija nije bolja ni kod lokalnih JP.
Navodi primer Beograda i Novog Sada, "jedinih velikih gradova na celom toku Dunava koji svoje otpadne vode direktno puštaju u reku, bez ikakve predrade".
Potrebu za reformom javnih preduzeća istakla je i Zuzana Harghitai iz kancelarije EBRD za Zapadni Balkan. Ona kaže da se ona moraju restrukturisati i značajno im se poporaviti menadžment.
Ekonomski stručnjaci i privrednici su istakli da je očigledan problem srpske ekonomije nedostatak domaćih investicija, prevashodno privatnih.
Država ulaže, a ni ona dovoljno, domaće firme malo ili nimalo, a (samo) na stranim investicijama se nije razvila niti jedan država, pa neće ni Srbija, ističu ekonomisti.
"Srbija ima nivo javnih investicija za 1,3% do 2% niži nego zemlje CIE, a privatne domaće za čak 7% do 8% niže nego region koji je uz to decenijama ulagao za petinu više nego što mi dobacujemo sada", kaže Ranđelović.
A domaći privrednici ranije ulažu u inostranstvo nego u Srbiju jer je ovde nerazvijeno tržište kapitala, što posebno mući Beogradsku berzu, mnogo je birokratije a slaba je pravna zaštita ulagača.
"Novca ima ali nemamo ambijent poverenja i zbog toga su ulaganja domaćih investitora pala za čak 48 odsto u 2018. godini. Domaći investitori odlaze u region gde im je bolje, a bez njih ne možemo da sanjamo o 5% rasta", kaže Zoran Drakulić, vlasnik IstPointa i predsednik Kluba Privrednik.
