Nemačko udruženje industrijalaca BDI i sindikat DGB zajedno su pozvali danas vladu u Berlinu da odustane od suficita u budžetu i značajno uloži u digitalnu i transportnu infrastrukturu.
Berlin se poziva da preispita svoje budžetske prioritete i značajno poveća javne investicije kako bi se najveća evropska ekonomija pripremila za budući rast.
"Ne radi se prvenstveno o suzbijanju simptoma recesije, već o rešavanju dublje ukorenjenih uzroka slabog rasta", rekao je predsednik BDI Diter Kemf, a prenosi agencija Rojters.
On je dodao da vlada ima obavezu da sačuva i unapredi položaj Nemačke kao poslovne destinacije kako bi se osigurao dugoročni prosperitet i zaposlenost.
Vlada u Berlinu bi, prema njegovim rečima, trebalo da poveća javna ulaganja u digitalnu i transportnu infrastrukturu za pola procentnog poena ukupnog bruto domaćeg proizvoda, odnosno za otprilike 16 milijardi evra godišnje.
Federalni budžet trenutno predviđa ulaganja od 43 milijarde evra za 2020. godinu.
Prvi čovek sindikata DGB Rajner Hofman tvrdi da je dugoročni program javnih investicija jedini način da se obezbedi održivost nemačkog modela rasta i dobro plaćenih radnih mesta.
"Ne možemo više da priuštimo sebi da prosperitet budućih generacija dovodimo u opasnost sa tako zastarelom infrastrukturom i nedovoljno finansiranim obrazovnim sistemom", rekao je Hofman, dodajući da bi veća javna ulaganja takođe poboljšala socijalnu koheziju i promovisala jednake životne uslove širom zemlje.
Povećanje obima investicija u Nemačkoj bilo bi pozitivno i za širu Evrozonu, navodi Rojters, i podseća da je nova predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard nedavno izdvojila Nemačku kao zemlju koja bi mogla da usmeri svoj budžetski višak i na podsticanje rasta u tom bloku.
U uslovima jedva primetnog rasta domaće ekonomije i rekordno niskih troškova zaduživanja Berlina, nemačka kancelarka Angela Merkel i ministar finansija Olaf Šolc suočeni su sa sve jačim pritiskom, kako kod kuće tako i inostranstvu, da odustanu od obećane budžetske ravnoteže koja ograničava fiskalni prostor za povećanje javne potrošnje.
