Berlin se poziva da preispita svoje budžetske prioritete i značajno poveća javne investicije kako bi se najveća evropska ekonomija pripremila za budući rast.

"Ne radi se prvenstveno o suzbijanju simptoma recesije, već o rešavanju dublje ukorenjenih uzroka slabog rasta", rekao je predsednik BDI Diter Kemf, a prenosi agencija Rojters.

On je dodao da vlada ima obavezu da sačuva i unapredi položaj Nemačke kao poslovne destinacije kako bi se osigurao dugoročni prosperitet i zaposlenost.

Vlada u Berlinu bi, prema njegovim rečima, trebalo da poveća javna ulaganja u digitalnu i transportnu infrastrukturu za pola procentnog poena ukupnog bruto domaćeg proizvoda, odnosno za otprilike 16 milijardi evra godišnje.

Federalni budžet trenutno predviđa ulaganja od 43 milijarde evra za 2020. godinu.

EK: NEMAČKA U SUFICITU 36 MILIJARDI €

Uprkos pogoršanim izgledima rasta, Nemačka bi ove godine trebalo da zadrži veliki budžetski suficit od 1,2% BDP-a (oko 35,7 milijardi evra). Suficit će se smanjiti na 0,6% BDP-a sledeće godine, a 2021. godine na 0,2% BDP-a, predviđa Evropksa komisija u poslednjem izveštaju.

Prvi čovek sindikata DGB Rajner Hofman tvrdi da je dugoročni program javnih investicija jedini način da se obezbedi održivost nemačkog modela rasta i dobro plaćenih radnih mesta.

"Ne možemo više da priuštimo sebi da prosperitet budućih generacija dovodimo u opasnost sa tako zastarelom infrastrukturom i nedovoljno finansiranim obrazovnim sistemom", rekao je Hofman, dodajući da bi veća javna ulaganja takođe poboljšala socijalnu koheziju i promovisala jednake životne uslove širom zemlje.

Povećanje obima investicija u Nemačkoj bilo bi pozitivno i za širu Evrozonu, navodi Rojters, i podseća da je nova predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard nedavno izdvojila Nemačku kao zemlju koja bi mogla da usmeri svoj budžetski višak i na podsticanje rasta u tom bloku.

U uslovima jedva primetnog rasta domaće ekonomije i rekordno niskih troškova zaduživanja Berlina, nemačka kancelarka Angela Merkel i ministar finansija Olaf Šolc suočeni su sa sve jačim pritiskom, kako kod kuće tako i inostranstvu, da odustanu od obećane budžetske ravnoteže koja ograničava fiskalni prostor za povećanje javne potrošnje.