Evropska komisija je objavila ja danas da će Nemačka zadržati budžetski suficit najmanje do 2021. godine, da će deficit Francuske biti iznad propisanog praga EU u ovoj godini, i da će italijanski dug nastaviti da beleži rast.
U svojim kvartalnim ekonomskim prognozama, zvanični Brisel je ocenio da će 19-člana Evrozona zadržati neutralnu fiskalnu poziciju u ovoj i sledećoj godini, uprkos kontinuiranim pozivima Nemačkoj i drugim bogatijim državama da potroše više sredstava u borbi protiv dugotrajnog ekonomskog usporavanja, prenosi agencija Rojters.
Uprkos pogoršanim izgledima rasta, Nemačka bi ove godine trebalo da zadrži veliki budžetski suficit od 1,2% BDP-a (oko 35,7 milijardi evra). Suficit će se smanjiti na 0,6% BDP-a sledeće godine, a 2021. godine na 0,2% BDP-a, predviđa Komisija.
Holandija, koja je takođe među članicama Evrozone koje mogu odvojiti više sredstava, ove godine će uknjižiti suficit od 1,5% BDP-a, iduće godine od 0,5%, a 2021. godine od 0,4% BDP-a.
Javni dug Italije, koja već ima apsolutno najveći dug u EU, prema proceni EK, porašće na 136,2% BDP-a u ovoj godini, dogodine će se povećati na 136,8% BDP-a, a 2021. godine na 137,4% BDP-a.
Projekcije EK razlikuju se od procena italijanske vlade, koja predviđa da će javni dug iduće godine pasti na 135,2% BDP-a i nastaviti da opada 2021. godine.
Francuska, čiji je dug blizu 100% BDP-a, takođe troši više ove godine i očekuje se da će povećati budžetski deficit na 3,1% BDP-a (oko 105 milijarde €, što je više nego dvostruko više od BDP-a Srbije u prošloj godini), prema procenama Komisije, što je iznad praga EU od 3,0% bruto proizvoda.
Budžetski deficit Francuske bi, kako poručuju iz EK, trebalo da padne na 2,2% BDP-a u 2020. godini.
SMANJENA PROGNOZA RASTA
Evropska komisija revidirala je danas naniže svoja predviđanja privrednog rasta u 19 zemalja evrozone za 2019. i 2020. godinu zbog "mnogo nepovoljnijeg" spoljneg okruženja i očekuje da Evrposkoj uniji predstoji produžen period slabijeg rasta i vrlo slabe inflacije.
Brisel predviđa rast BDP-a u zoni evra od 1,1% za 2019. godinu, umesto 1,2% koliko je prognozirano letos, a 1,2% za 2020. godinu, u odnosu na prethodnih 1,4%.
U 2021. godini očekuje se da će privredni rast takođe biti 1,2%.
Evropska komisija je navela da prerađivački sektor snosi najveći deo tereta od usporavanja privrednog rasta i da kao rezultat toga evropska privreda izgleda ide ka produženom periodu smanjenog rasta i smanjene inflacije.
Zbog usporavanja rasta Evropska centralna banka već je ponovo aktivirala svoj stimulativni program kupovine obveznica i ponovo smanjila kamatne stope u nadi da će labavija monetarna politika pomoći da se podstakne rast i da se inflacija vrati na ciljanih nešto ispod 2%.
Evropska komisija sumnja da će inflacija da se vrati na taj željeni nivo i očekuje da će porasti samo skromnih 1,3% iduće godine sa 1,2% 2019.
Period visoke neizvesnosti vezan je za trgovinske sukobe, rast geopolitičkih tenzija, upornu slabost prerađivačkog sektora i Brexia.
AP navodi da bi naredna dva meseca mogla biti presudna za privredu sveta zavisno od toka "trgovinskog rata" SAD-Kina i britanskog izlaska iz EU.
