Evropska komsija Prognoze rasta i suficit Nemacke.html

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ekonomija

BUDŽETI 2020 U EU: Nemci u debelom plusu, Francuzi ležerno -3,1%

Autor mondo.rs Izvor Tanjug
Autor mondo.rs Izvor Tanjug

Evropska komisija je objavila ja danas da će Nemačka zadržati budžetski suficit najmanje do 2021. godine, da će deficit Francuske biti iznad propisanog praga EU u ovoj godini, i da će italijanski dug nastaviti da beleži rast.

Izvor: MONDO/Stefan Stojanović

U svojim kvartalnim ekonomskim prognozama, zvanični Brisel je ocenio da će 19-člana Evrozona zadržati neutralnu fiskalnu poziciju u ovoj i sledećoj godini, uprkos kontinuiranim pozivima Nemačkoj i drugim bogatijim državama da potroše više sredstava u borbi protiv dugotrajnog ekonomskog usporavanja, prenosi agencija Rojters.

Uprkos pogoršanim izgledima rasta, Nemačka bi ove godine trebalo da zadrži veliki budžetski suficit od 1,2% BDP-a (oko 35,7 milijardi evra). Suficit će se smanjiti na 0,6% BDP-a sledeće godine, a 2021. godine na 0,2% BDP-a, predviđa Komisija.

Možda će vas zanimati

Holandija, koja je takođe među članicama Evrozone koje mogu odvojiti više sredstava, ove godine će uknjižiti suficit od 1,5% BDP-a, iduće godine od 0,5%, a 2021. godine od 0,4% BDP-a.

Javni dug Italije, koja već ima apsolutno najveći dug u EU, prema proceni EK, porašće na 136,2% BDP-a u ovoj godini, dogodine će se povećati na 136,8% BDP-a, a 2021. godine na 137,4% BDP-a.

Projekcije EK razlikuju se od procena italijanske vlade, koja predviđa da će javni dug iduće godine pasti na 135,2% BDP-a i nastaviti da opada 2021. godine.

Francuska, čiji je dug blizu 100% BDP-a, takođe troši više ove godine i očekuje se da će povećati budžetski deficit na 3,1% BDP-a (oko 105 milijarde €, što je više nego dvostruko više od BDP-a Srbije u prošloj godini), prema procenama Komisije, što je iznad praga EU od 3,0% bruto proizvoda.

PROGNOZE OBORIO I MMF

Privredni rast Evrozone bi trebalo da uspori više od očekivanog, jer se kriza u proizvodnom sektoru može preliti na veći sektor usluga, u uslovima dugotrajnih tenzija u globalnoj trgovini, objavio je danas Međunarodni monetarni fond. Bruto domaći proizvod 19-člane Evrozone će, prema najnovijim procenama MMF-a, porasti po stopi od 1,2% u ovoj godini, što je niže u odnosu na raniju projekciju Fonda iz aprila kojom je projektovan rast od 1,3%, prenosi agencija Rojters. To je i značajno usporavanje u odnosu na prošlogodišnji rast od 1,9%. Ekonomija evrozone će porasti za 1,4% u 2020. i 2021. godini, saopštio je MMF, smanjujući tako raniju procenu rasta od 1,5% za obe godine.

Budžetski deficit Francuske bi, kako poručuju iz EK, trebalo da padne na 2,2% BDP-a u 2020. godini.

SMANJENA PROGNOZA RASTA

Evropska komisija revidirala je danas naniže svoja predviđanja privrednog rasta u 19 zemalja evrozone za 2019. i 2020. godinu zbog "mnogo nepovoljnijeg" spoljneg okruženja i očekuje da Evrposkoj uniji predstoji produžen period slabijeg rasta i vrlo slabe inflacije.

Brisel predviđa rast BDP-a u zoni evra od 1,1% za 2019. godinu, umesto 1,2% koliko je prognozirano letos, a 1,2% za 2020. godinu, u odnosu na prethodnih 1,4%.

U 2021. godini očekuje se da će privredni rast takođe biti 1,2%.

Evropska komisija je navela da prerađivački sektor snosi najveći deo tereta od usporavanja privrednog rasta i da kao rezultat toga evropska privreda izgleda ide ka produženom periodu smanjenog rasta i smanjene inflacije.

Zbog usporavanja rasta Evropska centralna banka već je ponovo aktivirala svoj stimulativni program kupovine obveznica i ponovo smanjila kamatne stope u nadi da će labavija monetarna politika pomoći da se podstakne rast i da se inflacija vrati na ciljanih nešto ispod 2%.

Evropska komisija sumnja da će inflacija da se vrati na taj željeni nivo i očekuje da će porasti samo skromnih 1,3% iduće godine sa 1,2% 2019.

Period visoke neizvesnosti vezan je za trgovinske sukobe, rast geopolitičkih tenzija, upornu slabost prerađivačkog sektora i Brexia.

AP navodi da bi naredna dva meseca mogla biti presudna za privredu sveta zavisno od toka "trgovinskog rata" SAD-Kina i britanskog izlaska iz EU.

PROČITAJTE I OVO

Komentari 0

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

special-image

PRODAVNICA

MONDO REPORTAŽE

MONDO & EU

Inicijalizacija u toku...
loader