Ministar Mali obećava: Porezi na plate već "kao u zemljama EU"

Mali kaže da nije tačno da je kod nas to opterećenje preveliko, pošto je na nivou proseka zemalja EU.

"Nismo za naglo smanjenje tih doprinosa na 55 odstojer ekonomija ne voli šokove. Ovih jedan odsto smanjenja znači 13,1 milijardu dinara manje u budžetu".

Napominje, ipak, da se u svetu nigde to ne gleda kao kod nas, kao optereženje na bruto i neto zaradu, već se to naziva "klin" odnosno "tax wedge".

"U Srbiji je trenutno 38,4 odsto optećenje na neto zaradu, kada se pogleda bruto u odnosu neto, i mi smo tu na samom proseku 28 zemalja članica EU, kojima taj odnos iznosi 38,2 odsto", naglaiso je Mali.

Ministar ističe da ti podaci pokazuju da po tom osnovu privreda nije manje konkuretna u odnosu na prosek zemalja članica EU.

"Ipak, naša je želja da budemo još konkuretniji i da privučemo još više investicija. Na primer, u Češkoj je opterećenje na neto zaradu 41,4 odsto, Nemačkoj 45,4 odsto, Grčkoj 36,9, Italiji 40,9 odsto, Mađarskoj 45 odsto...", naveo je on.

Mali je poručio da će se nastaviti smanjivanje poreza i doprinosa na zarade koliko to fiskalni prostor bude dozvoljavao, kao i da će biti nastavljena ulaganja u razvoj infrastrukture i povećanje plata i penzija.

STOPA NEZAPOSLENOSTI ĆE BITI JEDNOCIFRENA

Ministar finansija je najavio i da će stopa nezaposlenosti u Srbiji uskoro biti ispod 10 odsto zahvaljujući velikom broju stranih i javnih investicija, ali i podršci države domaćim investitorima.

Mali je podsetio da je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku nezaposlenost sa 25,9 odsto u 2013, kada je svaki četvrti građanin bio je bez posla, smanjena na oko 10 odsto.

Mali očekuje da će se vrlo brzo da ići na jednocifrenu stopu nezaposlenosti.

Naveo je da je u proteklih par godina otvoreno više od 400.000 ili 500.000 novih radnih mesta, što govori u prilog uspešnosti politike Vlade Srbije kada je reč o podršci investicijama.

Problematično bi u ovakvom otimizmu ministar mogla biti pojava, koju je i sam naglasio, da je na početku reformi više bilo radno intenzivnih projekata, kojima se zapošljavalo više ljudi u odnosu na vrednost investicije, dok se sada to menja i ide se ka kapitalno intenzivnim projektima. U njima se ulaže u fabrike po 50 ili 60 miliona evra, one imaju posle izvoz od 200 - 300 miliona evra, a zapošljavanju svega oko 50 ili 70 radnika.

Kako kaže, ide se na sve više javnih investicija, gradi se saobraćajna infrastruktura, a Nacionalni investicioni plan predviđa još 10 ili 12 milijardi evra u infastrukturu u narednih četiri ili pet godina.

POSLANICI: SUBVENCIJE STRANCIMA POGUBNE ZA DOMAĆE

Poslanik Aleksandar Šešelj (SRS) prethodno je kritikovao to što država daje velike subvencije stranim investitorima, što je predviđeno i predlogom budžeta za 2020.

Kaže da se daje i do 10.000 ili 15.000 evra po radnom mestu stranim investitorima, koji posle isplaćuju radnicima najčešće minimalnu platu.

"Tako će 750 miliona evra u sledećem turnusu biti izdvojeno za te subvencije. To je pogubno za domaće privrednike", smatra Šešelj.

On ističe da velike strane kompanije, kao što je Fijat u Kragujevca, kada zaposle veliki broj ljudi imaju ucenjivački potencijal i ucenjuju državu tražeći ustupke, kao što je radio Fijat u prethodnom periodu.

Ministar Mali je zapitao poslanika Šešelja da li se zalaže za to da građani u Kragujevcu ostanu 1.500 radnih mesta.

Ističe da ekonomija nije tako jednostavna stvar i da svaka zemlja podržava investicije i kao primer naveo američki Boing koji je iako jedna od najvećih kompanija na svetu, dobila od američke vlade 227 miliona dolara subvencija i to u godini kada su otpustili oko 6.000 radnih mesta.

"Tako da apsolutno treba podržati investitore i boriti se za radna mesta. Od toga nećemo odustati, sve države to rade", poručio je Mali.

Naglasio je da je u trećem kvartalu ove godine privredni rast bio 4,7 odsto i da se očekuje da će u poslednjem kvartalu biti čak 5,2 odsto.

Poslanici treba da razmotre 115 amandmana na Predlog budžeta, a očekuje se da on bude usvojen do kraja nedelje.