Srpsko tržište nekretnina se stabilno razvija ali je i dalje veoma daleko od evropskog, čak i novih članica EU. Da se iskoristi veliki potencijal u gradnji kancelarija, ritejl parkova, logističkih centara i stanova potrebno je...
"Beograd ima neporedivo manje izgrađenog kvalitetnog poslovnog prostora nego, recimo Sofija, čak i od manjih radova u regionu. Srbija je jedno od najnerazvijenijih tržšta u regionu ali to je velika šansa za sve one koji se bave razvojem nekretnina", rekao je Srđan Teofilović iz CBS Internešnal (Kušman i Vejkfild grupa) na konferenciji Balkans propreti forum 2019, u beogradskom hotelu Hilton.
Na skupu investitora, profesionalaca iz branše i ekonomskih stručnjaka iz zemlje i šireg regiona, istaknuto je da Srbija može da očekuje bum u nekretninnama, posebno u sektoru izgradnje logističkih centara, ali i ritejl parkova (malih šoping centara), kancelaraijskih prostora, pa i stanogradnje, posebno u delu jeftinije gradnje.
Ali, da bum ne bi izostao, odnosno da bi se ta zainteresovanost profesionalnih investitora iskoristila, potrebno je učvrstiti zakonske okvire, sprovoditi zakone, sprovesti poresku reformu i reformu javne uprave, ističu iz Evropske inveticione banke, jendog od najvećih institucionalnih investitora u Srbiji.
"Investitor, ako može da bira, će uvek izbrati da uloći u zemlju EU pre nego u ne-EU, jer je tamo sigurniji. To se mora promeniti i ovde, ali pre toga, da bise gradile nekretine moramo imati osnovu - puteve, vodovod, kanalizaciju, tretman otpadnih voda... i to ne samo u Beogradu nego i van njega. Tek tada će se iskoristiti potencijal tržišta", kaže Dubravka Negre, regionalni direktor za Zapadni Balkan u EIB.
Potencijaln, teorjiski postoji, ali u Srbiji je trćište nekretnina i dalje neistitucionalizovano.
"Ako bi došao investitor iz Nemačke i rekao da hoće da kupi nekretinne za 100 miliona evra ovde ne bi imao ni šta ni od koga da kupi. Jednostavno ne postoje fondovi, akvi tmo postoje od pedesetih godina prošlog veka. Po tom pitanju ovde je, izvinite što to kažem, 'Divlji Zapad'", rekao je Matež Menčak iz Đenerali internešenel Slovenija.
Ali situacija se polako menja, i sve je više projekata od "70+" i "100+" miliona evra. Za razvoja finansiranje takvih projekata potrebno je naći dobrog lokalnog parnera, i dobru banku koja se "snalazi sa propisima i nadzorom NBS", istakao je Hans Vimer iz Erste grupe.
