Hoće li se Švajcarska narodna banka odupreti pritisku američkih vlasti i prestati da kupuje stranu valuta kako bi prečila dalji rast franka?
Franak je trenutno na najvišem nivou prema evru od aprila 2017. godine, ali to nekima "preko bare" izgleda nije dovoljno. Zvanični Vašington je u utorak vratio Švajcarsku na "sivu" listu praćenih zemalja što se tiče njene monetarne politike i zatražio da prilagodi makroekonomsku politiku, piše Blumberg.
To "prilagođavanje", nažalost, ne bi osetili samo Švajcarci, jer bi pogodilo i sve one u inostrantvu, koji imaju kredite vezane za tu valutu, a takvih je posle famozne "konverzije" ostalo i u Srbiji.
Ipak, analitičari MUFG Banke i Komercbanke (Commerzbank) smatraju da uslovi švajcarskog privrednog rasta i inflacije mogu naterati ŠNB da nastavi da kupuje stranu valutu ako bi presekla dalji rast franka.
“Znamo prema intervencijama centralne banke da je franak već na kritičnom nivou, tj. na nivoima na kojima je energično intervenisano prošle godine. Zbog toga je veoma verovatno da će ŠNB ponovo stupiti na tržište ili je već na njemu", kaže Tu Lan Ngujen, strateški analitičar iz Komercbanke.
Podaci iz ŠNB za avgust ukazuju da je banka upumpala milijarde franaka na tržište kako bi oslabila domaću valutu. Iz banke kažu da su intervencije dizajnirane tako da samo ublaže loše efekte jačanja valute, i da nema plana da domaćoj ekonomiji daju (nedozvoljenu) kompetitivnu prednost u spoljnoj trgovini.
Pet godina nakon što je centralna banka šokirala tržišta "šišanjem" franka i uvođenem negativnih kamatnih stopa, mala je šansa da će moći da prekine s takvom politikom u skorije vreme.
Švajcarske "kolege" sa liste američkog Trezora (ministartva finansija) su Kina (koja više doduše nije "manipulator valutom"), Japan, Južna Koreja, Nemačka, Italija, Irska, Singapur, Malezija i Vijetnam.
Kretanje franka je u Srbiji postala obavezna aktivnost svih onih koji su, silom prilika ili posle pogrešnog navođenja banaka, postali "dužničko roblje".
Spas je na kraju, ako se to tako može reći ljudima koji su na otplatu kamata i glavnice dali veliki novac a opet im je ostao veliki dug, stigao u vidu posebnog propisa kojima su Vlade Srbije i Narodne banka omogućli konverzija duga u evre.
Prema poslednjim podacima NBS, sredinom prošle godine na konverziju se odlučilo 90 odsto ljudi originalno zaduženih u francima (tj. u dinarima a vezano za franak).
