Američki pritisak, i povećani izvoz gasa Evropi, ionako ekološki problematične SAD još više udaljuju od ciljeva borbe protiv globalnog zagrevanja.
Uz veliku podršku predsednika Donalda Trampa u maju prošle godine kao "prijateljska za životnu sredinu" otvorena je fabrika za proizvodnju komprimovanog gasa koji bi se izvozio svetu, pre svega "od Rusije ugroženu" Evropu.
Ispostavlo se da bi fabrika vredna 10 milijardi dolara mogla da bude opasna po globalno zagrevanje kao elektrana na ugalj, piše Blumberg. Zasad u pogonu nisu svi terminali, jer nisu kopletirani i opremljeni, ali kada budu mogli bi da bljunu u atmosferu jadne Zemlje novih 78 miliona tona ugljendioksida svake godine, došao je do podataka Blumberg iz ekoloških izvora.
Toliko zagađenje od "gasa slobode", kako Tramp naziva komprimovani (ukapljeni) gas koji SAD pokušavaju da podred svojih velikih pupaca Kine, Japana i južne Koreje, prodaju Evropi naveliko kako bi "smanjili opasnost od Rusije i energetske zavisnosti EU", jednako je emisiji 24 termoelektrane.
Pritom, u zagađenje se ni ne računa šteta naneta pri transportu gasa sa bušotina do pogona za preradu, pa do izvoznih postrojenja, a i ona je velika.
"Tolike emisije jednostavn ne idu u istom pravcu sa drastičnim redukcijama emisije gasova koje moramo da napravimo da bi izbegli katastrofu zbog klimatskih promena.", kaže Natan Metjuz, stariji advokat Sijera klaba (Sierra Club), ekološke organizacije u SAD.
ogod je prirodni zemni gas u gasovodu, emisije su relativno male. Ali, da bi bio transfmormisan u tečno stanje (LNG) pogodno za dug transport, hladi se gasovima koji nisu prijateljski prema ozonu, pri mčemu se ispuša sumpor-dioksid a sagoreva i metan – gasovi štetniji za atmosferu od CO₂.
Zagovornici gasa kažu da će njegova upotreba osloboditi zemlju od upotrebe uglja, ali njegova uloga u ekologiji nije tako jednoznačna. Jer više korišćenje gasa znači i građenje neophodne infrastrukture, petrohemijskih pogona i gasovoda.
Ako se sve to ostvari kako je planirano, moglo bi da doda još 500 miliona tona emisije ugljenika godišnje već 2030 godine, pokazuje studija objaveljan u Environmental Research Letters.
